БАКИР

"Бакир" је најфреквентнија именица у јавном простору Републике Српске, чешће изговорена и од именице "спекулација". Пише: Дражен Милосављевић Изговарају је највиши носиоци власти Републике Српске с циљем да индукују страх у грађане. Оно што им је у дјетињству била Баба Рога или зла вјештица која је појела Ивицу и Марицу, то им је данас Бакир. […]

недеља, јануар 10, 2016 / 23:51

"Бакир" је најфреквентнија именица у јавном простору Републике Српске, чешће изговорена и од именице "спекулација".

Пише: Дражен Милосављевић

Изговарају је највиши носиоци власти Републике Српске с циљем да индукују страх у грађане. Оно што им је у дјетињству била Баба Рога или зла вјештица која је појела Ивицу и Марицу, то им је данас Бакир.

Бакир Изетбеговић јесте мрачни тип из мрачне прошлости. Кебо, Радончић, син Сефера Халиловића, и не само они, повезују га с обавјештајним подземљем. Такви су одавно морали бити протјерани из политичког живота и Српске и БиХ. Чак и ако бисмо му опростили ратну улогу („јер је био млад и наиван“), не можемо му толерисати да и 2016. године враћа ову земљу у 1992. годину, враћа је у предратно вријеме. Чека се само нови пуцањ у српског барјактара.

Срби имају и право и интерес да траже његово уклањање из јавног живота БиХ, али ко да га уклони? Милораду Додику и његовој приватној партији он је потребан као тачка ослонца, као лакмус папир за гледаоце тв дневника, као Баба Рога којом ће страшити народ да не би био несташан. Прије Бакира с друге су стране били прво Силајџић па Церић. Српски политички лидери никад нису тражили да се Бакир протјера из политике, никад од Суда и Тужилаштва Бих нису тражили да се преиспита улога Бакира Изетбеговића у довођењу муџахедина у БиХ, издавању бх пасоша истима, организовању ратне злочиначке организације „шеве“, пљачки УИО. Зашто?

Можда зато што је Бакир Изетбеговић „америчко мезимче“, као што је Додик „дашак вјетра на Балкану“?! Били су то и наречени Силајџић и Церић. Био је то и рахметли бабо Алија. Они су америчкој администрацији драгоцјени, јер перманентно продукују кризне ситуације у овом дијелу Европе. Отуд и камен у Вучићеву главу, отуд и Бакирова апелација Уставном суду БиХ.

Можда зато што су саучествовали у черечењу плијена из УИО?! У том смислу нас неће изненадити ако управо Бакир буде тај који ће спасити Милорада Додика од кривичног гоњења (Чаушевића данас нико више не помиње). Онај који ће из Савјета министара прогнати „Бакирове Србе“, а увести у игру Додика и његову приватну партију.
Није ли чудно да су „Бакирови Срби“ гласали „против“ (или нису присуствовали) при доношењу Закона о раду и Буџета Републике Српске за 2016. годину, а да су „за“ гласали посланици СНСД + ДНС + СП + Бакирови СДА посланици (добили додатних 2 милиона КМ) + Ненад Стевандић + Илија Стеванчевић + Славко Дуњић + Дарко Бањац + Војин Митровић? Како сад то да „Бакирови Срби“ гласали супротно од Бакирових СДА посланика, а Бакирови Бошњаци подржаше приједлоге Владе РС?

Очигледно да је опозиција у Српској у дефанзиви и да нема ни намјеру прећи у контраофанзиву. Олако прелазе преко етикете „издајници“. Готово да и не помињу да је након избора управо Додик први Бакиру отишао „на ноге“ да покуша договорити коалицију. Никад га нису јавно прозвали за тајне шетње са Сејфудином Токићем по Перуђи почетком маја 1995. године, да је 1997. његова Влада изгласана уз асистенцију СФОР-а, гласовима Алијиних, Злајиних и Харисових посланика. Нису га питали да ли је ратно профитерство издаја? Додик је Иванића стотину пута прозвао за продају Кристал банке за један евро. Колико је пута Иванић прозвао Додика за пропаст Бобар банке и Банке Српске? Чавића су сатанизовали за потпис документ о Сребреници. Чавић није повукао тај потпис након попуштања притисака, али никад није ни прозвао Додика за потпис на изопштење Брчког из територијалног састава Републике Српске.

Босић води политику без много ризика, па иако му је јасно да Бакир и Бакирови и немају добре намјере према Српској, никако не жели да ризикује позицију која му бар пружа могућност да Бакира искористи за „демонтажу“ Додика, јер му је јасно да је Додик приближно једнака опасност за Српску колико и Бакир.

Додик је Српској постао велики терет. Велики проблем за Српску ће бити и да се Додик процесуира с позиције Предсједника Српске. Зато би идеално било да он сада поднесе личну жртву, као својевремено Радован Караџић, да се повуче из политичког живота и не доводи свој народ у талачку позицију. Међутим, чини се да он нема тај субјективни осјећај, па нема наговјештаја да ће се тако нешто десити. Из Додиковог окружења долазе пројекције да опозиција и поједници перманентно криминализују Додика, што је замјена теза, јер је управо Додикова организација криминализовала институције Српске, наносећи им немјерљиву штету. Стога опозицији не преостаје ништа друго но да уз помоћ Бакира демонтирају Додикову власт, али би то била „Пирова побједа“ уколико након тога не би ишли на демонтажу Бакирове организације, који је сметња напретку БиХ једнако колико и Додик напретку Српске. Друга је опција да напусте власт на бх нивоу најкасније годину дана пред опште изборе. Тада би били у позицији да условљавају „или напредак или опструкција бх институција“.

Није Додик ни први ни последњи који опстаје на власти константном индукцијом страха у народне масе. Осим Бакира, значајан је и спин о укидању Републике Српске. Парадокс је да то нико и не помиње осим носилаца власти у Српској. Тај спин им добро послужи и да се представе као чувари, браниоци Српске они који деведесетих барут нису мирисали, и то највише онај коме је рат био бизнис. Милорад Додик.

При томе они из дана у дан понављају флоскулу „ми волимо Српску“. Стално осјећају потребу да то понављају, као да су несигурни у то што говоре. Зар не би био парадокс да је мрзе? И љубав се показује дјелима, а не ријечима. Ако би нам љубавни партнер сваки дан понављао да нас воли, а у пракси доказивао супротно, посумњали бисмо, зар не?! Требали бисмо повјеровати ратним профитерима и дезертерима, који су у Српској видјели само плијен, да више воле државу од оних који су за њу крварили и којима су први огадили властито „новорођенче“?

Да ли су за овакву Српску најбољи дали животе? Да ли су борци за ово се борили? Умјесто да је данас славе сви, и несрби, и атеисти, и припадници других вјера, данас је не славе многи који су је с блатом у устима, уз два оброка дневно бранили. Да ли Српску данас, више него Бакир и Бакирови, угрожавају државни криминал, огромна корупција, огромна незапосленост, одлазак најбољих, руиниран образовни систем, сиромаштво, одсуство озбиљне популационе политике? Да.

Да ли нам Бакир смета да одамо почаст онима који животима одбранише Српску, да им подигнемо централно спомен обиљежје? Да ли је Бакир опљачкао, продао породично благо, уништио привреду и упропастио банке?Не.

Није нама проблем Бакир. Проблем је у нашем дворишту. Да је Српска економски јака, да је светиња, а не плијен за подјелу између Споменкиних и Жељкиних, Бакир не би био алиби за аутодеструкцију.



Оставите одговор