Пише: Жељко Свитлица

Концерт је био заказан за 21 час, али по старом "обичајном правилу" многих музичара, свирка је почела са сат времена закашњења.

Онима, којима је било битније да погледају како игра репрезентација Србије, пред сам одлазак на СП у Јужној Африци, а касније су мислили ићи на концерт, то је било потаман.

Можда је и Бајага прво гледао голеаду на стадиону Партизана у првом полувремену, па тек онда изашао на бину да одради двочасовни концерт. Нешто слично су урадили Блажа и Кљунови у ДФК, за вријеме финала Лиге шампиона.

Карта је коштала 10 КМ, а вриједи и као једнодневни улаз на "Аквану" и може се искористити до 15. јуна.

Бина за концерт је стајала на једом од спортских терена "Акване", окренута према Алеји Светог Саве, тако да је публика могла искористити ону велику зелену површину (која ионако изледа недефинисано у плану воденог парака), као и терасасте камене каскаде изе ње, чији је врх красила ложа за "веома важне особе".

Поменути спортски терени и трибине поред њих, који су готово увијек празни и неискориштени, сада су закупљени од стране Тениског клуба Борац. Намјена им је промијењена и сада се на њима игра тенис.

Ту чињеницу је искористило неколико људи, пријатеља поменутог тениског колектива, међу њима и репортер Фронтал.РС, па је и поред прес пропуснице, ипак дио концерта одгледан са описане локације, са добрим погледом на публику и простор, али са бочним погледом на бину.

Ми смо пили "Нектар" и "Јелен" из конзерве, а публика, "Јелен" из точилице, инсталиране на "Аквани", што је најбоље илустровало "море" пластичних чаша по ливади воденог парка, након концерта.

Бајага и Инструктори на "Аквани" from Frontal.RS1 on Vimeo.

Атмосфера је била добра, публика расположена, а Бајага и бенд рутински увјежбани тако да су се кроз свој двадесетпетогодишњи репертоар прошетали са лакоћом. Хтјели, не хтјели, многе Бајагине пјесме су вам током живота, саме "ушле у ухо", па тако огромну већину текстова многи знају на памет. Са те стране, вокалне подршке Момчилу од присутних људи није мањкало.

Састав је једном враћен на бис. Том приликом је одсвирано још пет или шест пјесама, углавном балада и тиме је концерт завршен, а сезона у воденом парку "Аквана" отворена и трајаће све до септембра.

Концерт су обезбјеђивали упосленици агенције "Спектар", који нису имали озбиљнијег посла, осим да скину са ограде понеког локалног клинца, који је хтио на "Аквану", више из обијести а не љубави према музици београдског састава.

Такође, у пар наврата је и "заштићен" оближњи туш, од полупијаних омладинаца, којима се учинио занимљив.

О воденом парку

Водени парк "Аквана", који се простире на 38.000 метара квадратних, је, како у "Аквани" наводе, "највећа туристичка и забавна атракција ове врсте у Бањој Луци и ширем окружењу".

Смјештен је у непосредној близини центра града у бањолучком насељу Борик.

У саставу аквапарка налазе се три базена: дјечији, пливачки и базен са атракцијама (тобоган дужине 100 метара, водени ток, вртлог, фонтане, масажна лежишта и масажни млазеви) укупне водене површине од 1.500 метара квадратних, као и велике зелене каскаде и површине са природним хладом од 24.000 метара квадратних.

На простору на којем се сада налази водени парк, било је војно игралиште са отвреним спортским теренима, међу којима је био и један фудбалски стадион, справама за вјежбање и девастираним базенима.

Током љетњих мјесеци, то је вјероватно било мјесто са највише рекреативаца у цијелом граду.

Подсјетимо, изградња "Акване" почела је 2005. године и према званичним подацима коштала је пет милиона евра. Рок за завршетак радова је био 20. септембар 2006. године, али је водени парк отворен у јуну наредне године.

Тада је најављена и друга фаза градње, за коју је предвиђена изградња клизалишта и затвореног базена.

У склопу "Акване" се налази и зграда у којој се, на површини од 2.800 метара квадратних, налазе два ресторана. Они раде током цијеле године.

Програм изградње "Акване" је урадило предузеће из Италије "Ацвангер", главни извођач грађевинских радова било је предузеће "Враница" из Бање Луке. Цијели комплекс воденог парка "Аквана" је у већинском власништву Административне службе града, тачније Јавног предузећа "Аквана".

По налогу италијанског предузећа "Ацвангер", прије отварања спроведено је истраживање тржишта. Оно је показало да ће цијена улазница од седам марака у Борик привући више од 250.000 посјетилаца годишње.

Кансије су се многи жалили на високе цијене улазница, а више од тога на чињеницу да у "Аквану" не можете унијети храну и пиће, што вишеструко увећава трошкове цјелодневног боравка на купању, поготово за једну четворочлану породицу, на примјер.