Аустралија: Ништа од референдума за признавање Абориџина
Аустралија је одустала од националног референдума који је обећала прије двије године како би у устав земље унијела одредбу о признавању Абориџина, јер нема подршку јавног мнијења. Повјереница за питања Абориџина Јеннy Мацклин је казала да је овај пројекат, који је с великом помпом најавила премијерка Јулиа Гиллард у новембру 2010. године, одбијен. – Разумијем […]
Аустралија је одустала од националног референдума који је обећала прије двије године како би у устав земље унијела одредбу о признавању Абориџина, јер нема подршку јавног мнијења.
Повјереница за питања Абориџина Јеннy Мацклин је казала да је овај пројекат, који је с великом помпом најавила премијерка Јулиа Гиллард у новембру 2010. године, одбијен.
– Разумијем да су људи разочарани. И ја сам разочарана, изјавила је Јеннy Мацклин.
"Сви бисмо вољели да признавање Абориџина уђе у устав што прије, али нико не жели да референдум не успије, а то нарочито не желе аустралијски Абориџини".
Чекајући евентуални референдум о Абориџинима, влада ће усвојити Закон о признавању који ће водити рачуна о препорукама групе стручњака који су радили на припреми референдума.
Овај закон ће признати домородачке народе, Абориџине и народе из мореуза Торрес, као прве становнике Аустралије, и неопходност да се унаприједи благостање становништва.
Од 22 милиона Аустралијанаца, 470.000 су Абориџини. Постотак кажњавања, незапослености и тешких обољења код абориџина је већи него код осталих Аустралијанаца, а просјечни животни вијек мањи за 11,5 година код мушкараца и 9,7 код жена.
У фебруару 2008. године, лабуристички премијер Кевин Рудд испричао се Абориџинима, првим становницима земље, за неправде које су поднијели током два стољећа, у хисторијском говору који је одржао пред парламентом.