Антологија српских епских пјесама на енглеском
Истакнути енглески слависта Џефри Лок саставио је двојезичну антологију српских епских народних пјесама, које је сам одабрао и превео, а књига је изашла у издању издавачке куће "Танеси". Aнтологија почиње стиховима пјесме "Женидба Душанова", коју је публици на енглеском језику читао истакнути британски режисер, сценариста и глумац Тимоти Џон Бајфорд, који је већи дио свог […]
Истакнути енглески слависта Џефри Лок саставио је двојезичну антологију српских епских народних пјесама, које је сам одабрао и превео, а књига је изашла у издању издавачке куће "Танеси".
Aнтологија почиње стиховима пјесме "Женидба Душанова", коју је публици на енглеском језику читао истакнути британски режисер, сценариста и глумац Тимоти Џон Бајфорд, који је већи дио свог радног вијека провео у Србији.
Недавно објављена српско-енглеска антологија изабраних јуначких пјесама читаоцима широм свијета омогућиће да се упознају са оним дијелом српске народне књижевности коју свјетски познаваоци сматрају правим богатством.
У књизи се налазе три пјесме о Косовском боју ("Цар Лазар и Царица Милица", "Косовка дјевојка", "Стефан Мусић"), осам пјесама о Краљевићу Марку ("Марко Краљевић и Муса Кесеџија", "Орање Марка Краљевића"…), пет о хајдуцима ("Стари Вујадин"…). Необичан је и задивљујући превод "Бановић Страхиње".
Миодраг Матицки, из Вукове задужбине, каже да ово дјело подсјећа на то како је Вук Караџић, преко народних пјесама, у свијет и Европу увео српску књижевност.
– Џефри Лок је изабрао песме отпора, од првог јунаштва до песме о смрти Марка Краљевића. Осетио је оно што ће енглеску публику да интересује. То ослушкивање је начин како да наше великане представимо свету – сматра Матицки.
Лок је дијелио мишљење стручњака да српска епска поезија богатством тема, стилом и изражајношћу заузима свјетски врх у тој врсти стваралаштва.
Када читалац пожели да сазна више о јунацима пјесама, владарима и описаним мјестима, у другом дијелу књиге наћи ће објашњења илустрована репродукцијама 50 слика Ђуре Јакшића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других умјетника.
Ова антологија, тиме, поред књижевне вриједности, представља и значајан приручник о дугом периоду наше историје који се, мјерен епском поезијом, протеже од "Женидбе Душанове" до "Почетка буне против дахија".
Детаљи
Двојезична антологија српских епских народних пјесама доноси 21 пјесму преведену на енглески језик
Пјесме је преводилац, истакнути енглески слависта Џефри Лок, подијелио у седам циклуса. Књига почиње пјесмом "Женидба цара Душана", а завршава се пјесмом "Почетак буне против дахија".
J. R. R. Tolkien je dugi niz godina pokusavao bezuspjesno nauciti Srpski jezik.Izucavao je stare Srpske epove “Boj na Kosovu“,Finsku “Kalevalu“ i “Beowulf“ sto ga je inspirisalo na kreiranje “Gospodara prstenova“,te nije za cudjenje bilo cija opsjednutost nasim starima Epovima kojima su bili odusevljeni mnogi,ukljucujuci i slavnog tvorca Fausta;J.W.Goethe-a…
„All remain, my lady, on the field
Where the glorious Tsar has bravely perished.
There are many broken lances there
Belonging both to Turks and noble Serbs-
But many more of ours have broken, Lady,
Than the Turks’ defending Lazarus,
Fighting for our glorious Lord and Master.
And old Yug Bogdan, Lady, lost his life
„Сви осташе, госпо, у Косову.
„Ђе погибе славни кнез Лазаре,
„Ту су многа копља изломљена,
„Изломљена и Турска и Српска,
„Али више Српска, него Турска,
„Бранећ’, госпо, свога господара,
„Господара, славног кнез:Лазара.
„А Југ ти је, госпо, погинуо
Apelujem na mladje pojedince koji ponekad prisvajaju svacije,pomalo zaboravljajuci vlastito naslijedje da cuvamo i prenosimo ovu veoma produhovljenu epiku na buduce generacije.
Ako je drugi cijene i postuju,red bi bio da se njeguje tamo odakle je potekla.
To mnogo zavisi i od roditelja. Moj otac je nama djeci često govorio ove junačke pjesme. Ja svojoj djeci nisam onoliko koliko sam trebao. Ali, znaju i za Malog Radojicu, i za Starog Vujadina, i za nečovještva bega Konstadina… Ipak, griješio sam , više sam im pričao o palčici, Snježani…, Pipi dugoj čarapi… Grešku ispravljam kod unučića.
Jahac…, odlicno receno!!!
Ja podrzavam otvorenost uma za sve sto je kvalitetno, ma od kud da dolazi… Ljudska civilizacija je prebogata izrazima mnogih velikih umova…
Medjutim poznavanje bogatstva drugoga moramo prihvatiti na vec oformljen jak licni identitet. Ako natovaris breme spoljnih ideala na beskicmenjaka bez licnog identiteta, licnost se savija i prima formu uvezenog ideoloskog formata.
Srpski narod bi pri tome (a posebno na narodnim epski pjesmama) mogao bi da izgradi identitetsku kicmu na kojoj bi pozavidjeli i mnogo veci narodi. Mo imamo potencijal da sirimo nasu duhovnu, intelektualnu i kulturnu misao. Medjutim na zalost stanje nase omladine je takvo da ce prosjecna mlada osoba dati Gracanicu za Capitol Hill, Hilandar za Mcdonald’s, a nase epske spjevove i narodnne pjesme za elektronsku muziku.
Cak primjecujem da pod medijskim pritiskom da je nesto IN a nesto nije, mladi (iako ne znaju zasto to misle) otvoreno propagiraju averziju prema svemu sto nije kosmopolitsko i podobno uniformisano a sto vuce porijeklo iz narodnih korijena…
Za nase epske pjesme nemam sta reci. Mi ih nikad i nismo cijenili koliko su ih drugi znali cijeniti. Sam Gete je govorio da se po umjetnickoj i filozofskoj tezini sa nasim epovima mogu porediti samo Homerovi spjevovi…
Ево овако сам одлучио подијелити свој проблем са људима који су привредни субјекти у нашој земљи обзиром да је времена све мање да се придружи још једна књига као звјездица нашој књижевној Галаксији:
Poštovani;
Ja sam Darko Tomić, pisac. Moje dramsko djelo po imenu „GOST“ je odštampano u Beogradu početkom ovog mjeseca. Pola troškova štampe i ostalih poslova u vezi toga sam platio prilikom potpisivanja ugovora 17. oktobra ove 2011. godine. (400 Eura)
Kako sam nezaposlen i kako imam mala primanja u vidu lične invalidnine, (180 konvertibilnih maraka) a nisam u mogućnosti dobiti kredit iz tih razloga od Mikrokreditnih organizacija za završetak ovog projekta, što je razlog mog obraćanja Vama za novčanu pomoć prema mogućnostima kako bismo imali još jedno dramsko djelo koje oslikava naše vrijeme na čast i ovoj i budućim generacijama.
Prinuđen sam ovako zatražiti novčanu pomoć ne iz ličnih nego uvjeren sam iz opštih interesa za literaturu na srpskom jeziku iz Republike Srpske nadajući se da je to posao sa kojim ćemo se moći ponositi kao civilizovan narod svi zajedno kad djelo zaživi i na pozorišnoj sceni.
Nisam namjerno zaobišao fondove za kulturu grada Banja Luka (gdje sam rođen) i Laktaša (gdje živim) kao ni ministarstvo prosvjete i kulture RS. Procedura kod dobijanja novčanih sredstava za projekte u kulturi je komplikovana i k tome ne mogu se sredstva dodjeljivati pojedincima, nego samo organizacijama u toj oblasti. Još jedan razlog mi ne ide na ruku, a on je da mi se knjiga štampa u drugoj državi (Srbija) na šta nisam mogao uticati jer sam pozvan od tamošnje izdavačke kuće (Književna omladina Srbije) da s njima potpišem ugovor.
Iscrpio sam sve mogućnosti u Republici Srpskoj da dobijem potreban novac u iznosu od preostalih 400 eura da bi knjiga ugledala svjetlo dana na našim policama i da bi zaživjela na scenama u pozorištima i kod nas i u svijetu.
Preostala mi je ova mogućnost da se obratim Vama kao privrednim subjektima koji pomažu oblast kulture i koji osjećaju potrebu održavanja stvaralaštva u ovim kriznim vremenima.
Svi znamo da danas ne bi imali bez takve vrste pomoći mnogih djela iz prošlosti koja krase naš identitet i kulturu. Ljudi iz pozadine koji su u tome učestvovali se na žalost rijetko ili nikako ne spominju, a zaslužni su za mnogo dobroga u procesu pomaganja stvaraocima koji rade na opštu dobrobit. Mi kao narod u bogatoj spisateljskoj tradiciji velikih imena literature ne možemo i ne smijemo dopustiti prekidanje kontinuiteta ma kakvo vrijeme došlo.
Na žalost takvo je stanje u društvu i kriznom vremenu kad prvo stradaju kod kresanja budžeta duhovna nadogradnja i kultura!
Ali ono što može biti prevelik zalogaj za pojedinca to može za širu zajednicu u solidarnosti postati jedno zadovoljstvo da se pomogne u stvaranju djela i da ta djela mogu u svojoj osnovnoj namjeni oplemeniti duh generaciji našoj ali i narednoj u dubini vremena.
U nadanju i želji da se ostvari ova dobra ideja po mišljenju kompetentnih i mjerodavnih ljudi u oblasti književne kritike dužan sam navesti i nekoliko podataka o sebi kao autoru:
2004. godine objavio sam roman „Treći čin na Balkanu“ uz pomoć Narodne biblioteke „Veselin Masleša“ iz Laktaša koja mi je dodjelila nagradu u iznosu od 1000 km. Knjiga govori o vremenu i neprilikama naroda koji se našao u otadžbinskom ratu.
Slijedeće moje djelo je zbirka pjasama i poema „Dan sedmi“ koja je takođe visoko ocjenjena od strane kritike i koja trenutno čeka bolje vrijeme u formi rukopisa.
Drama „GOST“ je moje treće djelo koje je takođe trebalo biti nagrađeno po kazivanju izdavača na proslavi jubileja 40 godina postojanja izdavačke kuće Književna omladina Srbije – Beograd, da je bilo odštampano prije 17. 10. 2011.
Za sve potencijalne učesnike i donatore želim naglasiti da je potrebno da mi pošalju osnovne podatke kako bi im se naknadno mogao zahvaliti.
Takođe moram Vas poštovani obavjestiti da novčana sredstva ako i koliko želite i možete dodijeliti to možete uplatiti u konvertibilnim markama na moj lični tekući račun, pošto se knjiga ne izdaje u Republici Srpskoj nego u Srbiji.
Tekući račun: Hypo Alpe Adria Bank, 1532017375 na ime Darko Tomić. Račun banke je: 552000-99999999-17
Uz dobru sreću i nove poslovne uspjehe u narednoj 2012. godini želi Vam Darko Tomić
http://www.facebook.com/pages/Darko-Tomic/142406839136530?ref=ts
Пошто сматрам читаоце Фронтала својим пријатељима, овим скрећем пажњу на стање у нашој литератури сада!
Ако имате неку добру идеју свесрдно ми је препоручите!