Анонимни пензионер из Српске, финансира три студента на Косову

Послије писања Срне о немаштини у којој живе поједина српска дјеца, овај хумани човјек, који не жели да открива свој идентитет, понудио је помоћ.

понедељак, мај 23, 2016 / 01:51

Послије писања Срне о немаштини у којој живе поједина српска дјеца, овај хумани човјек, који не жели да открива свој идентитет, понудио је помоћ.

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

Анонимни Србин из Републике Српске одлучио је да троје најугроженијих српских малишана са Косова и Метохије стипендира са по сто евра мјесечно док је жив.

Помоћ српској дјеци ићи ће преко бањалучког одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији.

Послије писања Срне о немаштини у којој живе поједина српска дјеца, овај хумани човјек, који не жели да открива свој идентитет, понудио је помоћ.

"Он се држи мисли почившег патријарха српског Павла да све док смо људи нисмо изгубљени у трци са животом, у трци за очувањем оног најсветијег и најпречег, а то је осмијех на дјечијем лицу", напомиње Милорад Арлов, предсједник Одбора.

Арлов каже да га је пред Ђурђевдан, док је са супругом био на путу за Косово, телефоном контактирао анонимни донатор и замолио да се по повратку у Бањалуку сретну.

Тај човјек је слабовидо лице из Републике Српске и пензионер.

"Знам да помажете српски народ и српску дјецу на Косову и Метохији. Ситуиран сам, имам више него што ми треба за живот и зато сам одлучио да помогнем троје дјеце које ми предложите", навео је он Арлову током сусрета.

Донатор је, како наводи Арлов, дуго година радио у иностранству и помоћ у износу од 300 евра мјесечно жели да даје све док је жив.

Жеља му је да бар на овај скроман начин помогне опстанак Срба на Косову и Метохији.

"Оваквој хуманости човјек се може дивити и свака ријеч захвалности у име дјеце са Космета јесте мала. Једино што човјек може рећи јесте да има људи великог срца", наводи Арлов за Срну.

Уз консултације са сарадницима са Косова и Метохије, одлучено је да се помоћ -мјесечна стипендија – додијели Немањи Павловићу из села Србовац код Звечана, Александри Станковић из села Одевце код Косовске Каменице и Николији Максимовић из села Стрелце, такође, код Косовске Каменице.

Немања Павловић /16/ нема оца. О његовој мајци и остало четворо браће и сестара старао се ујак који је погинуо у руднику Трепча.

Александра Станковић /14/ из села Одевце живи са своје двије сестрице и родитељима од очеве дневнице под надницу.

Њени родитељи, изузев дјечијег додатка у износу од 25 евра, немају ништа друго па често знају да се одрекну и голог парчета хљеба.

Николији Максимовић /5/ из села Стрелце код Косовске Каменице у више наврата оперисано је срце.

Мала Николија живи са сестрицом, баком и оцем од очевог минималца који износи 90 евра. Њена мајка је преминула, па се о њој углавном стара бака.

Судбине ове дјеце су тешке и, како рече анонимни донатор, његових 300 евра ће, бар донекле, олакшати њихов живот.

Оно што је још битније, како истиче Арлов, јесте порука овој дјеци – да нису заборављена и да нису сама у својој муци.



Оставите одговор