Американци прогнозирају пропаст еврозоне

Сасвим очекивано, овоседмично засједање званичника Европске Централне Банке прошло је у знаку расправе о ситуацији у Грчкој. На састанку је објављен план за смањење дефицита као и начин његовог праћења. Предсједавајући ове централне банке, Жан-Клод Трише, трудио се у свом излагању убиједити инвеститоре да нема потребе за панику, те да Еврозону посматрају као цјелину, а […]

недеља, фебруар 7, 2010 / 07:32

Сасвим очекивано, овоседмично засједање званичника Европске Централне Банке прошло је у знаку расправе о ситуацији у Грчкој.

На састанку је објављен план за смањење дефицита као и начин његовог праћења. Предсједавајући ове централне банке, Жан-Клод Трише, трудио се у свом излагању убиједити инвеститоре да нема потребе за панику, те да Еврозону посматрају као цјелину, а не појединачно по земљама.

Један од кључних проблема у овој чланици су висок буџетски дефицит и значајан пад конкурентности. Обзиром на чланство у монетарној унији, ова земља не може користити девалвацију валуте као средство за стимулацију извоза и изласка из кризе.

Природно, многи амерички економисти пратећи новонасталу ситуацију већ дају и прве прогнозе о неминовном распаду највеће монетарне уније на свијету који ће услиједити у наредним годинама.

Колико инвеститори сматрају значајном тренутну кризу у Грчкој најбоље се види из кретања курса евра према америчком долару. Упркос свим предвиђањима о даљем расту евра крајем прошле године, бројке тренутно показују пад од око 5% у односу на почетак 2010. године. Само током протеклих 5 дана трговања евро је пао за око 1,5% у односу на амерички долар.

Иако се поред валута, у свакодневним изворима извјештавања највише спомињу злато и нафта, на свјстким тржиштима постоји велики број различитих роба којима се такођер тргује по основним законима тржишта.

Нафта и злато против памука и шећера

Од тих роба издвајају се памук, шећер, каучук, пољопривредни производи као што су кукуруз, пшеница, јечам, зоб, те племенити и неплеменити метали. Заједничко им је да њихова цијена не зависи од произвођача, марке или поријекла, већ се цијена одређује сучељавањем понуде и тражње на тржиштима.

У случају великих поремеђаја, као што је скорашња, а може се рећи и још увијек присутна криза, могу се уочити одређене законитости које дјелују на тржиштима. Примјер за то је злато, најплеменитији метал који представља својеврсну сигурну луку у коју пристају инвеститори, док се море довољно не смири, да би се отиснули у неке друге пустоловине као што су улагаља на тржиштима акција или девиза.

Баш у вријеме једног "невремена" прошле године услијед страха од инфлације (због све већих цијена које уништавају вриједност имовине као што су новац, акције и обвезнице) улагачи су почели да инвестирају у солидну имовину, тј. злато тако да је цијена злата скочила на највиши ниво и историји.

То би сада требало да указује на чињеницу да су улагачи пристали у сигурну луку и тако утицали на тренутну прецијењеност злата коју истичу економски аналитичари. Неки чак наводе да је тренутна цијена злата прецијељена за чак 40% и да је само питање времена када ће започети стрмоглави пад цијене овог племенитог метала.

Ауреус тим за Фронтал РС



Оставите одговор