Американци наоружавали Тибетанце за рат са Кином
ЦИА је у операцији "Сент Циркус” средином прошлог вијека обучавала побуњенике на Тибету против Кине и дотурала им оружје и новац, објавио је њемачки лист "Шпигл”. У тексту под називом „Инструктори ЦИА на Тибету – дилема на ‘крову свијета’“, објављеном у интернет издању листа, наводи се да је ЦИА обучавала сељаке, номаде и будистичке монахе, […]
ЦИА је у операцији "Сент Циркус” средином прошлог вијека обучавала побуњенике на Тибету против Кине и дотурала им оружје и новац, објавио је њемачки лист "Шпигл”.
У тексту под називом „Инструктори ЦИА на Тибету – дилема на ‘крову свијета’“, објављеном у интернет издању листа, наводи се да је ЦИА обучавала сељаке, номаде и будистичке монахе, који су добијали америчка имена – Волт, Том или Нејтан.
Операција је годишње коштала 1,7 милиона долара, а Далај лама је у егзилу посебно добијао 180.000 долара годишње, преноси Дојче Веле.
Побуњеници су обучавани да пуцају, праве бомбе… и то на Западном Пацифику и у Колораду у САД.
У њихову опрему спадала је и капсула са цијанидом, у случају да падну у руке Кинезима.
Повод за овај текст, који баца ново свјетло на збивања на Тибету средином прошлог вијека, је документарни филм „ЦИА на Тибету” Лиса Катеј у којем она интервјуише тибетанске герилце ветеране и бивше агенте ЦИА.
Она је тиме освијетлила једно скоро заборављено поглавље у историји Тибета.
Филм ће наредних мјесеци бити приказан јавности, али су га новинари већ видјели. „Судојче Зајтунг и АРД магазин „Панорама” извјештавају такође о овом филму и констатују да је тиме бачена „велика сјенка на Далај ламу као најзначајнијег представника чистог пацифизма”.
Поставља се питање истине и имиџа добитника Нобелове награде за мир. „Спиегел” пише да професионалне ЦИА убице и Далај лама заиста не „иду заједно”.
Међутим, та алијанса уопште није нова. Активисти ЦИА на „крову свијета” су одавно позната чињеница, документована о многим књигама историје. Чак ни интервјуи са ветеранима нису толико ексклузивни: још почетком прошле године дијелом их је објавио лист „Саут Чајна Морнинг Пост” који излази у Хонг Конгу.
Белгијска ауторка Биргит ван Вијер забиљежила је још 2007. сјећања 48 ветерана. А ни сам Далај лама није крио тај тежак дио свог живота и контакте са америчком обавјештајном агенцијом.
У документарцу се види и бивши шеф операције за Тибет, Џон Кенет Кнаус који о свом сусрету са Далај ламом каже да је био веома хладан али коректан.
Чињеница је да је ЦИА ’50-их година покушавала да придобије Далај ламу да јој да зелено свјетло за оружани устанак – међутим без успјеха.
Педесете прошлог вијека су биле ратне године. Тибетанци су се радовали уласку Кинеза, очекујући слободнији и праведнији Тибет. Међутим, када су Кинези почели да одузимају стада и поља, многи Тибетанци су се томе успротивили, прије свега народ Кампа, становници источног Тибета.
Кинеска војска је бомбардовала манастире. Далај лама се осјећао као „између два вулкана пред ерупцијама”, цитирају листови.
И мада је народ Кампа чекао на подршку тада још младог и неискусног Далај ламе, никада је нису добили. Он је сматрао да је то, с обзиром на премоћ кинеске војске, самоубилачки подухват – а то није у складу са његовом религијом.
Његови савјетници нису били јединствени по том питању. На крају је вјерски поглавар Тибетанаца, слиједећи њихов савјет, побјегао у Индију. Његова два старија брата су двије године раније успоставила контакт са агентима ЦИА, наводи се у документарцу.
Вашингтон у то вријеме вјероватно није био толико наиван да вјерује да може да протјера Кинезе из Тибета, али је стајао иза доктрине да комунисте треба свуда зауставити – па тако и на Тибету. Године 1957. Кампа Тибетанци су добили прве испоруке оружја од Американца. Очигледно не довољно, жале се ветерани у документарцу.
Хиљаде Тибетанаца, герилаца ЦИА, пише „Шпигл”, касније су започели своје оружане акције, а чињеница је да се Далај лама никада није јасно томе успротивио.
ЦИА је 1967. године почела да смањује обим своје операције на Тибету, а 1974. Далај лама је апеловао на посљедње побуњенике да положе оружје. Од тада се он залаже за такозвани – „средњи пут”.