Американци и Путин

Да ли ће америчка администрација одлучивати о будућем предсjеднику Руске Федерације?

Питање можда изгледа неумjесно, али судећи према тврдњама свjетског шаховског мага Гарија Каспарова, нема сумње да у Вашингтону размишљају управо у том правцу. Јер, како је потврдио сам Каспаров, у једном не тако давном разговору са америчким потпредсjедником Џозефом Бајденом од стране америчког госта чула се и пријетња да би „уколико се Владимир Путин врати у предсједничку канцеларију у Кремљу, земљу би могле да очекују невоље сличне онима које од почетка ове године притискају поједине државе у арапском свијету“.

Током посјете Москви и тадашњих разговора с представницима руске опозиције, други човјек администрације САД био је отворен: „Стабилност путинске вертикале власти није више константа којом се руководи америчка спољна политика“, и оцијенио да „ни Русија више не жели Путина, а такав став грађана све је видљивији“.

Предстојећи предсједнички избори неумитно се као тема провлаче кроз руску свакодневицу. Ипак, рекло би се, о њиховом исходу још више мозгају ван њених граница. Нема сумње да је, у том смислу, веома интригантно зазвучала и процјена Игора Јургенса, шефа аналитичког центра који дјелује под покровитељством Кремља. Укратко, у интервјуу агенцији Ројтерс, поменути је изјавио да је „ауторитет премијера Путина у паду, а могућност његовог повратка (на чело државе) умањена је предстојећим либералним реформама које је најавио актуелни предсједник Дмитриј Медведев“.

У том смислу, Јургенс савјетује Медведеву да своју кандидатуру истакне што прије, како се ефекти најављене либерализације не би изгубили или разводнили током мјесеци њеног спровођења. „Да сам на његовом мјесту, објавио бих кандидатуру већ на Свјетском политичком форуму у Јарослављу (7. и 8. септембар)“. Сљедећа таква прилика указаће се тек на конгресу „Јединствене Русије“ 23. и 24. септембра, напомиње Јургенс и додаје: „У психологији обичних Руса Путин се котира као способнији и утицајнији човјек, Ипак, мислим да му ауторитет пада, док ауторитет Медведева иде на горе“, објаснио је аналитичар.

А шта мисле људи?

Мада и Бајденов и Јургенсов став дефинитивно за циљ имају да осоколе све оне којима се повратак Путина на чело државе не чини као најбољи потез, испитивања јавног мњења дају понешто другачију слику. По њима, владајућа партија „Јединствена Русија“ тешко да ће изгубити превласт коју има у Доњем дому (Думи) садашњег сазива руског парламента. Околности пред парламентарне изборе заказане за 4. децембар не указују на могућност било каквих драматичних преокрета. „Јединствена Русија“ може да рачуна на 55 одсто бирачких гласова. А на челу партије је управо – Путин.

Са друге стране, ако се узме у обзир да је улога парламентарних странака у свакодневном вођењу руске државе прилично симболична, нема сумње да поменутих 55 процената могу да се рачунају као кредит који гласачи дају актуелном премијеру.

Али вратимо се америчком виђењу руске свакодневице.

Неповјерење које имају у Вашингтону према путиновској Русији тешко се топи. Како је објавио сајт „Викиликс“, управо су Американци омели планирану сарадњу између војних организација запада и истока – НАТО и ОДКБ. Мада је генерални секретар алијансе Андерс фог Расмусен био склон заједничком деловању два војна савеза против међународног тероризма и сличних савремених изазова, телеграмом упућеним из Вашингтона у септембру 2009. ова могућност је сасвим одбачена. Одлука је донета на основу процјене администрације САД да би таква сарадња умањила утицај НАТО у појединим дијеловима свијета, а посебно на просторима бившег Совјетског Савеза.

Подсјетимо на крају да је управо Џо Бајден, на конференцији у Минхену 2008, први представио сопољнополитичке приоритете администрације предсједника САД Барака Обаме и заложио се за „ресетовање“ односа са Русијом. Додуше, нешто касније у једном интервјуу 2009. изјавио је да је Русија „земља пред нестајањем“ и да јој, хтјела она то или не, предстоји да чини уступке Западу, а посебно САД.

Како данас изгледа, то „нестајање“ ће да потраје.