Америка преко Русије, објавила трговински рат ЕУ

Европска унија (ЕУ) је америчким санкцијама Русији натјерана да узврати одмаздом која може тешко погодити америчке трговинске интересе из простог разлога што је амерички Конгрес санкцијама Москви нарушио међународно право и "ван америчке територије" директно ударио по интересима европских фирми.

уторак, август 1, 2017 / 11:04

И, штавише, конгресмени у Вашингтону су тиме потисли европске компаније првенствено са стратегијског енергетског тржишта на старом континенту с јасним циљем да ту отворе простор за нимало трговински поштен пласман америчког скупљег гаса из уљних шкриљаца.

Засад Европска комисија чека да ли ће, а што се без и најмање сумње очекује, одлуку Конгреса о санкцијама "Русији и Европи" потврдити и Бијела кућа, али званичници у Европској комисији у Бриселу кажу да се увелико припремају оштре узвратне мјере Америци.

Њемачка и Француска су затражиле од Европске комисије да што прије припреми мјере којима ће се узвратити на одлуку америчког Конгреса да кажњава европске фирме које раде с руским фирмама на више сектора.А ту је најважнија енергетика и посебно моћни гасовод Сјеверни ток 2 којим руски гас треба да се допрема испод Балтичког мора у Њемачку, а чему се оштро противе Пољска, балтичке и још неке чланице ЕУ на истоку Европе.

Њемачка министарка економије Бригите Зиприс је, слично порукама владе у Паризу, изјавила да "Европска унија не жели трговински рат, али је веома важно да Европска комисија сагледа узвратне мјере".

Њемачка влада је, исто као што је то случај и у још неким земљама ЕУ, за такав приступ добила пуну подршку пословних кругова који с Русијом раде на многим секторима, а нарочито на енергетици, што је, наглашавају у Берлину, од пресудне важности за енергетску безбједност Њемачке и великог дијела ЕУ.

У освртима медија и аналитичких центара у ЕУ се отворено говори о пријетњи "трговинског рата ЕУ-САД", јер иако је амерички Конгрес у резолуцији о санкцијама настојао да смири Европљане поруком да САД "желе да у томе сарађују с европским пријатељима и савезницима", већина чланица ЕУ у томе виде само празно слово на папиру и наводе намјеру Вашингтона да, поред осталог, уведе додатне царине на увоз европског челика и алуминијума.

У коментарима се наводе изјаве званичника ЕК да, ако амерички предсједник Доналд Трамп, који има велике планове за трговинске споразуме с Великом Британијом кад она изађе из ЕУ, жели трговински рат с ЕУ, онда ће Брисел у то ући с великом одлучношћу.Јер, како наглашавају у Генералној дирекцији за трговину ЕК, ове америчке санкције су донесене уз потпуно оглушивање о мишљење ЕУ и директно крше одредбе Свјетске трговинске организације.

Генерални директор главног европског лобија за гвожђе и челик Еурофер, Аксел Егерт каже да одлучност ЕК и њеног предсједника Жан-Клода Јункера произилази и из увјерења да америчке мјере доводе у питање слободу свјетске трговине.

Бриселски Центар за европску политику (ЕПЦ) велику љутњу кључних европских чланица и ЕК објашњава и тиме што је сад Трампова влада санкцијама Русији које јако ударају по Европи ставила на дјело своју стратегију да САД постану важан извозник гаса.Вашингтон се тако од "стратегијског приступа окренуо комерцијалном приступу у политици, што пријети да продуби подјеле и неповјерење међу државама чланицама ЕУ, уз неповољне посљедице по Енергетску унију" ЕУ.

ЕПЦ наводи да је Трамп у својој изборној кампањи јасно ставио до знања вољу да САД крену ка "енергетској доминацији" као "стратегијском, економском и спољнополитичком циљу".

То, додаје се у анализи, потврђује и чињеница да су САД за посљедњих десет година увећале производњу нафте за 79 одсто, а гаса за 44 одсто и постале први свјетски произвођач гаса И трећи по производњи нафте у свијету.

Трамп је у јулу 2017. говорећи на самиту Иницијативе три мора у Варшави нагласио да САД извозом течног гаса из уљних шкриљаца може разбити превласт руске компаније Газпром на тржиштима источне Европе, а за то је посебну подршку добио од балтичких земаља, Пољске И других источноевропских чланица ЕУ, као Ии Хрватске која много очекује од терминала за течни гас на Крку.

Али ту се долази до кључног питања "подстицања подјела унутар ЕУ", односно зашто би Европа требало да увози скупљи амерички гас, кад има већ дијелом изграђене уговоре о проширењу Сјеверног тока 1 на Сјеверни ток 2, гасовода који јамчи да ће Европа имати довољно енергије ако Русија спроведе одлуку да од краја 2019. престане с испорукама гаса преко Украјине.



Оставите одговор