Америка ће банкротирати прије Европе?

У протекле три године, Американци су успјели да нас убиједе како је криза завршена, само није у Европи.

Док је Европа уз много мука успоставила прве елементе владавине која одговара глобализованом свијету и почела да контролише своје јавне дугове, они не желе ни да признају како је слабост америчке демократије омогућила да се ниво потрошње повећа, а да јавни приходи нагло падну на досад невиђени ниво.

Ситуација са којом ће се суочити наредни предсједник, ко год то био, биће заиста застрашујућа.

На први поглед, све је у реду на супротној страни Атлантског океана: Силицијумска долина и даље је водеће мјесто свјетске креативности. Њујорк је још увек најфасцинантнији град на свијету. Амерички филм наставља да инспирише свијет. Америчке оружане снаге још увек су распоређене широм свијета, и од њих зависи безбједност демократија. Нови извори енергије обезбиједиће њену самосталност. Учаурена у свом оптимизму, Америка још увијек вјерује да ће бити довољно да се још неко вријеме задужује, очекујући повратак раста, који ће прогутати дуг.

Али дуг расте много брже него икад раније у америчкој историји (преко билион долара сваке године), па чак и брже него у било којој европској земљи; за две године, премашиће 80% БДП-а, што је двоструко више од нивоа из 2008.

Како би се дуг финансирао, федерални буџет се ове године задужује 4 билиона, а сервисирање дуга премашује укупан буџет за одбрану, социјално осигурање и здравствени систем.

Ово функционише све док се повјериоци са тиме слажу. Њих има двије врсте: Федералне резерве (америчка централна банка) које непрекидно штампају новац (да га позајме држави и комерцијалним банкама), и нове силе, које су постале богатије са порастом цијена енергената, и које овако инвестирају свој вишак: будући да им ова земља изгледа јако и безбједно, будући да не постоје алтернативне инвестиције, и будући да се Америка користи као плаћеник.

Фед сада поседује једну шестину јавног дуга, што је највиши ниво у америчкој историји. А национални фондови почеће да диверсификују своје инвестиције. Финансирање америчког дуга биће све теже.

Логично, ово ће ускоро изазвати пад долара, велики раст камата, што ће на крају бити катастрофално: пораст камата за само један посто повећаће сервисирање дуга за 100 милијарди долара.

У том тренутку, Америка ће објавити банкрот. Више неће моћи да помаже својим незапосленима којих има 17%, да храни 50 милиона људи који не би преживјели без народних кухиња, да поправља дотрајале мостове и путеве. Да обнови свој образовни систем, који је постао катастрофалан (осим на најпрестижнијим универзитетима, гдје се сада углавном школују страни студенти). Да очува своју војну снагу.

Уколико не буде неких чудесних технолошких пробоја, или ратне економије, колапс америчког друштва је на помолу. Нико у Европи од тога неће имати користи.