Амерички Мајн Кампф и геноцид

Државе или географски појмови: Кореја, Вијетнам, Куба, Латинска Америка, Средњи и Блиски исток, Сомалија, Никарагва, Судан, Ирак, Авганистан, Венецуела, Србија, Либија, Сирија, Иран и многи други, деценијама су привлачили медијску пажњу због своје "проблематичности". Пише Миленко Вишњић Неке од поменутих држава, Запад је потпуно или делимично уништио. Председници – домаћи и страни: Кастро, Џон Кенеди, […]

среда, март 13, 2013 / 06:56

Државе или географски појмови: Кореја, Вијетнам, Куба, Латинска Америка, Средњи и Блиски исток, Сомалија, Никарагва, Судан, Ирак, Авганистан, Венецуела, Србија, Либија, Сирија, Иран и многи други, деценијама су привлачили медијску пажњу због своје "проблематичности".

Пише Миленко Вишњић

Неке од поменутих држава, Запад је потпуно или делимично уништио. Председници – домаћи и страни: Кастро, Џон Кенеди, Роберт Кенеди, Садам, Милошевић, Гадафи, Чавез, Мубарак, Ал Асад, Ахмеди Неџад, Лукашенко и други, унапријед су осуђени на смрт и сви су се налазили или се још налазе као препрека на путу „одбране Слободног свијета и његовог начина живота“; на путу планова – Новог свјетског поретка (НСП).
Примичући се циљу, за тренутак се осврнимо само на неке „узвишене“ појмове из ријечника НСП, а касније и чињенице у вези с тим: Узвишен морални циљ, Стратешки методи, Узвишен план НСП, Трилатерална комисјија, Билдерберг група, Узвишена морална доктрина, Наднационални суверенитет, Интелектуална елита и банкари, моћ банака Вол Стрита, слободна трговина, профит само најбогатијим, увоз без царине – извоз по стандардима ЕУ… и заједно дођимо до одговора: зашто је мени и још неким људима, тешко прихватити и схватити поменуте појмове и вриједности!? Шта стрши из ових мелозвучних израза? Упадљиво је, да у поменутим појмовима има много суперлатива – све је највише, узвишено, најбоље – све нај. Зар ово не личи на логику копије; копија праксе, управо онаква каква је била у нацистичкој Њемачкој – „сви други су испод наше расе“.

Да је дуга историја америчких лажних изговора за окупацију неке државе, добро нам је познато. Некима је блиска и чињеница да су вође – стратези НСП, још од 1945. године, своју стратегију ослањали на доктрину нацистичке Њемачке. Кроз протеклих 40 и више година, републиканац Кисинџер и демократа Бжежински, били су десна рука Дејвида Рокфелера и „легално“ изабрани лидери Трилатерале и Билдерберг групе; лидери, спремни на сваки план и акцију, па и на најгоре: масовна убиства цивила – домаћих или страних, с циљем остварења „интереса САД“; односно, гледано на дужи рок, све у циљу присвајања и пљачке страних енергентских ресурса и још, што-шта приде.

Рокфелерова банкарско-нафтна империјална линија, досеже тридесете године минулог вијека, до времена нацизма; тачније, до активности полубраће Далест, јавности САД познате због обилне помоћи Хитлеру и, једном од њих, пресуде за велеиздају. Прије Другог свтског рата, Рокфелерова фондација је основала и развила програм „њемачке расне хигијене“ – стварање Хитлерових југенкса; Рокфелеров гигант – Стандард оил, у сарадњи са И. Г. Фарбеном, набављао је и довозио нафту Хитлеру. Теоретичар – Лео Штраус, привлачи посебну пажњу, дјелујући у самом врху хијерархије НСП, као његов главни филозоф. Можда је добро и пажње вриједно напоменути, а зашто то и не рећи, да поменути планери стратегије НСП, сви до једног, потичу из централне Европе. Подразумијева се, да се ово односи само на географско поријикло.

Планови: Геноцид, ГМО и геополитички и економски ратови

Одмах после Другог свјетског рата, архиктектура плана – „Главни план“, брзо је осмишљена и још брже почела са примјеном, како у стратегији и глобалној политици, тако и у војним акцијама; нападима, за које се претходно стварала неподношљива криза; криза, замишљена као изговор напада, почетак разарања и пљачке природних ресурса, имајући логистичку основу и помоћ домаћих “демократа”. Финансирање у обнову порушенe земље, свакако је урачунато и додатна је добит.

Удружени, под будним оком и чврстом руком моћног финансијског руководства банака из Вол Стрита и транснационалних привредних „нагодби“ (НАФТА, ВТО и други), унутрашња тајна логика ширења сукоба и финансијски моћници, почињу да контролишу проток роба и капитала на највећем дијелу планете.

Чињеница да су ратови најпрофитабилнији посао, „разумљиво оправдава“ напоре НСП, да у потпуности овлада свијетом, како геополитички и економски, тако и на војном плану. Зар нам није и ово већ познато? Јесте, али из неких других, давних, али не и мрачнијих времена!

Први непосредни и институционални заокрет према идеолигији нацизма, у стратегији Новог свјетског поретка (НСП), десио се 1947. године, оснивањем Централне обавештајне службе (ЦИА). Актом за националну сигурност (НСА), преко ове монструозне службе, створени су услови за примјену институционалних метода уништавања живота, истине, цијелих држава и друштвених заједница.

Веза са нацистичким методама и, на првом мјесту, владање свијетом, као методом остварења највишег моралног циља, није једини у лепези начела и политике стратегија „глобалне владе“. ЦИА се, у највећој мјери, ослањала и на нацистичке СС изворе и средства, почевши од самог почетка свог дјеловања. Многи нацистички генерали су радосно дочекани, радо виђени и срдачно поздрављени у САД, подразумјева се – под лажним именом. У припреми, САД су их требале за инаформативне ратове против Русије и, Истока у цјелини.

Главни план НСП, није изоставио ни најужаснија средства у извршењу злочина, па и геноцида, у постизању циља. Између осталог, планирано је да се уклоне све препреке на путу „највиших моралних начела“. У ствари, у сваки план „слободног свијета“, биле су укључене најмање двије америчке институције: Министарство одбране и сама – ЦИА.

Бијела кућа, барем према ономе што је мени познато, и сем у случају Џона Кенедија и кубанске кризе, редовно је давала сагласност за све акције. Најчешће, идејни пројекат зла је планирао и сам предсједник, као у случају – Буша млађег.

Задужења које је ЦИА добила, превазилазе моћ људске маште и разумног расуђивања: пројектовање, планирање и извршење, економски рат, саботаже, убиства предсједника, инсталирање „међународних“ судова за непослушне, стварање кризе и рушење „непослушних“ режима, масакр цивила, бомбардовање цивила и привредних постројења, планирање вјерских и грађанских ратова, сиромашење становништва, диструбуција заразне вакцине, ширење заразних болести, ГМО, заражавање плодног земљишта, „тихо и на дуги рок“ – тровање јавних водовода, хране и воде за пиће, уопште…

И, најгоре и најужасније од свега, а све у циљу стварања услова за напад на једну државу или један народ, план укључује, планирање и извршење масовних убиства – масакра; прво, неких домаћих: Операција Нортвуд у кубанској кризи, рушење Кула близнакиња – 11.09.2001.; затим, и неких страних: клање деце у Кувајту, покољи у Авганистану, планирање и извршење покоља у Сребреници, покољи цивила на пијацама у Ираку, Авганистану, Лубији, БиХ, Сирији и све то, под изговором – „заштите слободног света“. Изгледа, пијаце су посебно омиљена и привилегована мјеста покоља цивила, као оправдање за разарање и уништавање свега, што се нађе на путу «демократије»?

Други план, широј јавности познат под називом – Пројекат за нови амерички вијек, вероватно је зачео свој ембрионални развој непосредно после убиства Џона Кенедија и, разумљиво, ослањајући се и укључујући већ постојећу стратегију Главног плана и, низа других стратегија. Долазак на власт Џорџа Буша млађег, 2000. године – чији избор и данас споре неки амерички аналитичари и чија је фамилија добро зарађивала новац, делом и служењем и трговином са нацистичком Њемачком, прије и у току 1939. до 1945. године – покренуо је „нови повјетарац“ у политици унапређења „америчких интереса“, идући „до пуног спектрума остварења“.

Наиме, америчка администрација и западне стране службе су овим новим пројектом, поништиле и ревидирале резултате Рузвелтовог плана – „Њу дил“ и његову, већ добро хуманизовану „социјалну државу“, оптужујући ратног предсједника да је направио „највећу политичку и економску аномалију у америчкој историји“.

Објављивањем текста пројекта – Пројект за нови амерички вијек, чак и онима који нагињу политици – „један свијет, једна влада“, није било више нејасно о чему се ради, када су у питању масовна убиства цивила. Зашто су се и с којим циљем десила, као и – ко их је и како починио, постало је јасно и онима који не воле да баш чују непријатне вијести о својим најдражим.

Ко је боље планирао геноцид – Хитлер или НСП

Вријеме је већ показало, а за очекивати је да ће тек показати, колико је човјечанство гријешило и колико гријеши, не чиниће ништа и допуштајући да разарањем, један по један и, корак по корак, падају цијели системи и културе, миленијумима стварани. Рачунати материјалне штете, настале рушењем неколико десетина, некад слободних држава, тешко да и сами “стратези” могу прецизно урадити. А тек, колико је држава тихо и нечујно окупирано, посебно у Африци, а за које се јавност није честито ни огласила, сам Бог зна?

С друге стране, мало је држава, које због своје војне моћи или због самопоштовања и самопоуздања и даље стоје на путу „одбране Слободног свијета и његовог начина живота“. Углавном, такве државе трпе и одолијевају притисцима и боре се да непосредно не дођу под чизму НСП и његове корпорацијско-банкарске хоботнце – трпећи и чекајући боље дане и расплет на глобалном нивоу.

Још је мање народа, који још „суверено“ одлучују о томе, коју и какву ће владу изабрати, на „демократским“ изборима. Запад, углавном помаже и доводи себи подобне, одавно припремане и добро плаћене „интелектуалце“; на примјер код нас, неке београдске психологе, социологе и квазиинтелектуалце, из некадашњег београдског круга – „Отворени универзитет“.

Уистину, београдски демократи дођоше на власт, дуго остадоше на власти, разарајући и оно што ни НАТО није успио и поклањајући и дајући и оно што ни НАТО и сепаратисти нису успјели отети – КиМ. Какви су ови данас, мислим на ове на власти у Београду, у наредним мјесецима и ускоро ћемо видети. Пустимо и њих, нека се “докажу”, да и они могу и више учинити-дати од својих претходника или, можда неће!?

Да је идеологија НСП много даље „напредовала“ од свог прототипа – Меин Кампфа, мислим на идеолошко политичка гледишта – нико озбиљан више и не спори. Сигурно је једно, а то је: да су неке методе којима Запад долази до циља, много, много суровије и “боље” од оних примењиваних у Другом свјетском рату.

Хитлер је масовни убица и то је неспорно – убица над убицама. Међутим, он је кривицу за злочине, преузимао на себе и свој народ, није је “потурао” другима као изговор за њихово уништење, сем, наравно, 1939. године, оним глупим инцидентом на граници с Пољском. Дакле, ово и јесте суштинска и једна од најважнијих разлика у методологији ова два “добра”, оба западна – на жалост.

Запад, исто као што је чинио и Хитлер, “завађа и влада”, убијајући и уништавајући све завађене стране; али и увек, кажњавајући само једну или, војно јачу или, ону која је у његовој немилости; ваљда, зарад начела правде и држећи много до кодекса и фер понашања у рату и, опет ваљда, држећи се понеке и само своје западне конвенције. Такође, важно је напоменути; да углавном, све ово Запад-НСП чини у планираним интервалима и у тихом и привидном миру – стању полурата.



0 КОМЕНТАРА

  1. Миленко нам је све лијепо поредао, ставио једно до другог оба наказна лица западне католичко-презбитеријанске „цивилизације“: нацизам и расизам (што је у основи исто) и онда на крају, у задњем пасусу два пута пише ријеч „ваљда“ што би требало значити да није сигуран у сатанистичку концепцију филозофије власти и превласти глобалиста са Вол стрита?! Можда те чике и нису тако зле?
    Ево само један пасус из Кљакићеве књиге: „Криза,корисни идиоти и колапс Србије“, стр.292 којим западни нацистички гадови у свом расистичком заносу „више расе“ објашњавају и рационализују своје поступке на глобалној сцени:

    …U osnovi ovakve regionalne bezbedonosne saradnje stoji ideja o podeli država na „postmoderne” i „predmoderne”, koju je izložio niko drugi do evropski posrednik u briselskim pregovorima britanski diplomata i obaveštajac Robert Kuper (u svojoj knjizi „Slamanje nacija: Poredak i haos u 21. veku“). Naime, prema Kuperu izvor haosa u svetu su „predmoderne države”; da bi sebe zaštitile od takvog haosa, „postmoderne države” (SAD, V. Britanija, EU, Japan) treba, makar i na silu, da u njima uvedu svoj poredak, „pacifikuje predmoderni haos kroz njegovo postmoderno zaposedanje”, koje „ima za postmoderne države primarno odbambenu funkciju”. U osnovi ovakve strategije stoji atlantistička antietika, koju je Kuper vrlo uspelo sublimisao u rečenici: „Međusobno se držimo zakona, ali, kada delujemo u džungli, mi takođe moramo koristiti zakone džungle“.

    Кључ за разумијевање њиховог расизма је у задњој реченици.Ми смо за њих „џунгла“!? Али то су све већ видјели и научили наши дједови и прадједови. Ко од нас то не зна, или „није био на часу“ или су му деду убили нацисти, или прадеду бугари и аустроугари, или су тати уста залијепили титоисти!
    Зато сада учимо све испочетка…

  2. Чујем, многима нија јасно, па ни мени, одакле толико мало „љубави“ према гуслама, а и сличне су, по облику и још – по много чему, шаргији. Зато, можда би требало расипати мало мање „позитивну“ енергију према том јадном, ничим изазваном, али ипак националном инструменту, ако уопште, и један од поменутих зна икако и гуслати? Толики негативан набој, обични људи немају ни према атомској бомби, као што Симе имају према гуслама или им то помаже да мисле боље о себи? Можда нису баш европски инструмент – најевропскији, али ето, може се на њих гуслати и ничим не вријеђају осјећања оних за вишом и западном културом.

  3. „Симо П. Ороз, 13.03.2013.“
    Очигледно мало читате, иначе бисте знали да је Јевреј „направио“ Хићу, али дословно!? Погледајте негдје биографију Хиће и биће Вам бар мало јасније (нпр. Едиција, 100 личности, од Деагостинија!?) а можда ћете нешто и научити!? Тешко, али ипак покушајте?!
    Искрено, тема овога чланка ми се не свиђа, али ако читате – читајте како треба!
    „Гуслар“ је, изгледа, по Орозу, „Србин“, па због тога овакви коментари?! Чекам нови коментар Симе(а) П. Ороза?
    Зора написа: „Baš sam radoznaо, koliko će biti komentatora, koji će reći da je i ovo protiv RS i upereno za njeno „Urušavanje“? Samo radoznalost, a znamo da ih, na žalost, ima.“ и баш ми се свиђа њен (његов)коментар!

  4. Хитлер је био мушкарчина!
    Играо је отворених карата, па ком опанци ком обојци. Желио је од своје нације да направи супер нацију и народ. Убијао је и пљачкао по свијету и доносио у своју државу, није износио из ње.
    За разлику од данашњих који проводе исту његову политику,али кукавички, подло, курвињски…

  5. Sve bih ja lakše podnio, i da me Turci muče ko Starog Vujadina, i da me ustaše u Jasenovac vode, i da me nato bombarduje, ali da to sve od mene radi mile,e, to mi je tuga neprebolna.
    Crni mile, majka ti kukala, pa šta uradi od svoga naroda!

    Što pristade, nesrećo naša , da ništiš svoj narod i zemlju svoju zbog nesretnog imetka u kojem ni ti, niti iko tvoj sreće neće imati , kao što je niko nije imao od otetoga, jer oteto je , uvijek bilo, i uvijek biće,prokleto.

  6. „Београдски демократи дођоше на власт, дуго остадоше на власти, разарајући и оно што ни НАТО није успио и поклањајући и дајући и оно што ни НАТО и сепаратисти нису успјели отети – КиМ“

    Pa zar nije dovoljana činjenica, da je odbornička akreditacija u banjalučkoj Skupštini napravljena po volji Hrvatske, kao da je Banjaluka glavni grad Hrvatske ili, možda je NSP planirao da to Banjaluka bude u budućnosti. Jadna je Repiblika Srpska dok je vode oni koji su izbjegli da služe u VRS, samo zato što im se žena zove Begzada, a sinovi školuju u Zagrebu; ljudi, koji i danas ne mogu da izgovore riječi „Republika Srpska“. Pogledajte samo ko vodi ovaj jadni grad, pa ćete shvatiti zašto jedino još u Banjalici nema spomenika borcima VRS: gradonačelinik – žena muslimanka, šef Skupštine – žena muslimanka… Nigdje jednog jedinog Srbina da se pita ni za komunalne kante…

  7. Зора, 18.03.2013. 10:18:06

    “Jadna je Repiblika Srpska dok je vode oni koji su izbjegli da služe u VRS, samo zato što im se žena zove Begzada“

    Зоки, шта ти то толико имаш против Бегзаде. Гавран је поружан и клемпав, ниједна га осим Бегзаде није хтјела, а сад кад је Гавран постао неко и нешто, крива Бегзада.

    Зоки Зоруле, немој тако. Лако је Лазаревићу, њега је ономад хтјела свака, а нашег Гаврана тек сада.

  8. А ти Србијо,куда си пошла за Европом???Ти никада ниси ишла њеним путем и никада за њом.Ти си имала своју мисао,своју вјеру,свога господа и свој пут.НАЗАД НА СВОЈЕ,ако хоћеш да се спасеш и преживиш.Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити.

Оставите одговор