Амерички буџет у фотофинишу

Демократе и републиканци су практично у посљедњи тренутак постигли договор о смањењу буџета и избјегли затварање владе, након што је финансирање администрације истекло у петак у поноћ. Оба конгресна дома – Сенат, у коме су демократе већина, и Заступнички дом којим доминирају републиканци – усвојила су током ноћи закон о привременом финансирању владе до четвртка, […]

субота, април 9, 2011 / 13:48

Демократе и републиканци су практично у посљедњи тренутак постигли договор о смањењу буџета и избјегли затварање владе, након што је финансирање администрације истекло у петак у поноћ.

Оба конгресна дома – Сенат, у коме су демократе већина, и Заступнички дом којим доминирају републиканци – усвојила су током ноћи закон о привременом финансирању владе до четвртка, како би до тада постигнути компромис претворили у закон.

Договор, који је драматично обнародован мање од једног сата прије поноћи, подразумијева скоро 39 милијарди долара прорачунских кресања. Првобитни републикански захтјев био је 61 милијарда, док су демократи нудили смањење од 33 милијарде долара.

Предсједник Барак Обама истакнуо је у обраћању из Бијеле куће да је то највеће кресање буџета у америчкој историји и да је до договора дошло јер су се Американци различитих увјерења окупили заједно.

Из закона о прорачуну избачена су социјална питања за која су демократи тврдили да им ту није мјесто, али на којима је инсистирало републиканско тврдо језгро, окупљено углавном око покрета Чајанка. То се прије свега односи на контроверзан захтјев за укидање финансирања програма планирања породице.

Договор представља олакшање за све државне службенике, прије свега за око 800.000 оних који би морали остати код куће, и за то вријеме не буду плаћени, јер се њихово радно мјесто сматра једним од оних без којих се може у тренуцима кризе.

Иако финансирање војске ни за кога није било спорно, затварање владе погодило би и Пентагон. Бијела кућа је била наложила свим секретаријатима и агенцијама да направе планове за случај да се обустави финансирање.

Усвајање буџета за фискалну 2011. годину, која је почела још 1. октобра, пружиће објема странама довољно аргумената да својим бирачима објаве успијех и објасне им како су уступци били неопходни.

До избора у новембру 2012. има довољно времена да се свака евентуална штета поправи, а прва слична прилика указат ће се већ приликом усвајања буџета за следећу фискалну годину, која почиње за мање од шест мјесеци.

Обама, који је био активни учесник преговора, може приказати јавности као предсједник свих Американаца и миротворац у политичком сучељавању.

Његови демократи могу бирачима да кажу да су пристали на болне уступке, али неопходне за осигурање будућности америчких инвестиција, као и да нису одступили од темељних принципа.

Њих такођер може охрабрити што су након дужег времена показали зубе. У посљедњих готово годину дана, чак и онда када били већина у оба конгресна дома, демократи су се по правилу повлачили пред републиканским захтјевима, који су се некада граничили с уцјеном.

Овај пут су, међутим, републиканци били ти којима је било више стало да се избјегне затварање владе, јер су процијенили да ће им то нанијети већу политичку штету.

Предсједавајући Заступничког дома Џон Бохнер, који је остао запажен у овим преговорима, то је отворено поручио републиканским конгресменима.

Он је одмах након компромиса с демократима био изложен критикама неких од конгресмена Чајанке, чији су се ултимативни захтјеви за смањење прорачуна мјерили стотинама милијарди долара.

Републиканска странка, поготову стара гарда, добро је запамтила претходну финанцијску блокаду администрације 1995. године, када је такођер контролирала Заступнички дом, а предсједник био демократ.

Неподијељена оцјена је да им је затварање владе тада нанијело велику штету и помогло Билу Клинтону да лако побиједи на сљедећим предсједничким изборима, пренио је Тањуг.

Поред тога, ова битка може руководству странке да пружи прилику да се позабави и својим редовима, у којима је од прошлих избора у новембру пуно нових конгресмена, од којих многи имају радикалније ставове, али прије свега мањак политичког искуства.

Међу савјетима које одмах могу да им дају јесу они како у политици сваки исход може искористити, као и да вријеме између избора брзо пролази.



Оставите одговор