Алпи: Отапа се лед и лешеви с њим

Готово 100 година након што су изгубили живот у Првом свјетском рату, пали ратници жестоке Алпске битке, чија тијела су захваљујући ниским температурама – које иду и до -30 Ц – све до скоро мирно почивала у свом леденом гробу у Италијанскима Алпима, у новије вријеме поново излазе на површину. Када је љето топло, у […]

петак, март 7, 2014 / 22:07

Готово 100 година након што су изгубили живот у Првом свјетском рату, пали ратници жестоке Алпске битке, чија тијела су захваљујући ниским температурама – које иду и до -30 Ц – све до скоро мирно почивала у свом леденом гробу у Италијанскима Алпима, у новије вријеме поново излазе на површину.

Када је љето топло, у Трентину у сјеверној Италији још од 2004. на површину излазе ратници настрадали током борби које су вођене преко три године, а у којима је погинуло, смрзло се, или од глади умрло преко милион војника обеју страна.

Археолози тада морају муњевито да дјелују, јер тијела почињу брзо да се распадају, а радознали планинари који не могу да одоле искушењу да “за успомену” не понесу нешто од ствари које су покојници код себе имали. Неки чак и нарочито одлазе у планину ради ових сабласних сувенира, које затим добро продају на интернету, а полицију и форензичаре обично зову тек пошто су претходно са тијела покупили све што је могло да се скине.

Озбиљни научници се, међутим, труде да до посмртних остатака и предмета дођу прије њих, како би ратници, њихове ствари и оружје добили мјесто које им припада – на гробљу, у историји и у музејима.

Сусрети са давно преминулима притом су понекад и врло дирљиви:

Посљедњи пут су, рецимо из вјечног леда извађени остаци двојице италијанских војника од само 16 и 18 година, устрељних у главу 1918. и од својих другова закопаних у плитке ледене гробове.

-Нисам могао да не помислим на њихове мајке, које су их испратиле у рат и никада их више нису видјеле- каже др Николис, форензичар који је вршио аутопсију већине у новије вријеме пронађених тијела.

Материјал из Алпске битке историчари прикупљају још од завршетка рата, али редовних налаза има тек од раних 1990-тих година, а захваљујући климатским промјенама све су обилнији и чешћи. Поред оружја и војничких ствари као што су торбице, порције и кашике, прикупљено је и доста одјеће и обуће, па чак и једно зачуђујуће неоштећено писмо које је пали војник написао за своју вољену.

На врху Пунта Линке историчари су открили чак и читаву телеграфску станицу скривену испод леда, са порукама војника још увијек прикаченим на зидове.



Оставите одговор