Алое Блек – Добре ствари

Још од 1995. америчка јавност је упозната са гласовним могућностима овог талентованог ритам и блуз, односно соул пјевача, који је тада био члан помало чудног инди-реп састава Еманион али тек у овој години, са синглом Ај Нид А Долар, он добија заслужени медијски простор у Америци и широм свијета! Пише: Данијел Дакић Прије него се […]

недеља, децембар 12, 2010 / 17:29

Још од 1995. америчка јавност је упозната са гласовним могућностима овог талентованог ритам и блуз, односно соул пјевача, који је тада био члан помало чудног инди-реп састава Еманион али тек у овој години, са синглом Ај Нид А Долар, он добија заслужени медијски простор у Америци и широм свијета!

Пише: Данијел Дакић

Прије него се осврнемо на актуелни албум Гуд Тингс, треба рећи да је у 15ак година свог пјевачког дјеловања овај аутор вокално употпунио неколико издања других аутора, од којих је најзначајнија сарадња са Џоном Леџендом на његовом хит синглу Ординери Пипол, као и шпанском препјеву исте пјесме. Сасвим сигурно да је то био моменат који је дао подстрека за овогодишњи албум у којем пјевачки стил и начин отпјевавања у потпуности подсјећа на онај из Леџендовог хита. Може се слободно рећи да и саме композиције, то јест’ аранжмани на радном албуму имају и исту атмосферу и сличан стил и призвук…

Међутим, немојте онда да помислите да се ради о доброј копији или наставку нечег ‘већ одслушаног ( да не кажем виђеног )’, наиме, овај албум се прије може сматрати еволвулвираним наставком ‘приче’ коју у посљедњих неколико година доживљавамо у Меин Стриму, захваљујући издањима као што су поменути Леџендов, Си Ло Гринов, издања Гнарлс Барклија…

13. нумера, међу којима и хит ‘долар’ обрађују, заправо, политичку реалност и у потпуности су окренуте социално-политичким актуелностима ( што, рекли бисмо, баш и не иде под руку са мелахолично – емотивним соул и ритам и блуз звуком ). Тако имамо наслове који говоре сами за себе као што су: ‘Политикен’, ‘Мис Форчун’ или балада Мама Холд Мај Хенд’.

Албум је под утицајем легендарних извођача као што су Џон Мичел, Нина Симон и Џејмс Тејлор, обилује карактеристикама разних жанрова међу којима су и џез и хип хоп, представља сјајну конбинацију савремен и традиционалне америчко – афричке музике. Упркос социјално – политичком ‘реториком’, звук који носи ово издање је крајње сензуалан и емотиван… зимска идила, стереотип ватре у камину, заљубљени пар који се мази… ово су по мом субјективном, скромном мишљењу, одлике атмосфере у којој се ово издање може најбоље доживјети… па, романтичари, дајте све од себе 😉



Оставите одговор