Александар Дорин: Сребреничке лажи (1)

Швајцарски писац и публициста Александар Дорин аутор је двије књиге које се баве Сребреницом.

уторак, јул 11, 2023 / 03:05

У интервјуу за Фронтал, који ћемо објавити у два дијела, Дорин одговара на питање како је дошло до тога да се један Швајцарац толико занима за ратове у бившој Југославији, посебно за случај Сребренице, те покушава да расвијетли све што се десило у овом граду за вријеме рата.

– Ја сам се родио у Швајцарској, где и данас живим. Поседујем такође швајцарско држављанство. Међутим, моји покојни родитељи су пореклом босански Срби. Они су за време Другог светског рата изгубили већи део њихових фамилија, тако да су одрастали под веома тешким условима. Тај бол су носили цели живот у себи, и због тога сам се коначно почео занимати за историју народа у бившој Југославији.

1991. године, када је избио рат у Хрватској, претрпели смо праве шокове, када су западна штампа и политичари почели да трују јавност са расистичком антисрпском пропагандом. Нисмо могли да верујемо да се тако нешто после Хитлерове смрт у Европи може поновити. Под тим околностима сам почео да се занимам још више за дешавања у бившој Југославији.

Дошао сам релативно брзо до закључка да западна штампа шири полуистине и безбројне лажи о ратовима у бившој Југославији, док су истовремено скривали важне чињенице, без којих нико није у стању да дође до једне објективне слике тих ратова. То су тада такође приметили многи независни новинари и активисти широм света, који су писали за разне алтернативне и независне медије. Скупљао сам књиге и анализе тих новинара и активиста, док ми је једног дана један познаник предложио да искористим тај материјал за једну књигу. Управо то сам и учинио, тако да сам 1999. године издао моју прву књигу о медијским манипулацијама западне штампе у вези ратова у бившој Југославији. Књига је на немакчом језику издата под насловом "In unseren Himmeln kreuzt der fremde Gott" (Небесима крстари туђи Бог). До сада смо књигу издали у три тиража.

Негде око 2008. године ме једна новинарка из Немачке, која између осталог пише за Берлински лист ‘Јунге Велт’ питала, да ли бих хтео да напишем једну књигу о сребреничкој превари, пошто је њој  било сасвим јасно да је случај ‘Сребреница’ такође један од многих примера медијских превара западне штампе, и ако то још многим, иначе критичним људима, није познато. Сео сам поново за компјутер и почео да пишем, док сам после нешто више од годину дана завршио књигу. Немачка издавачка кућа ‘Каи Хомилиус’ из Берлина издала је књигу 2010. године под насловом ‘Srebrenica – die Geschichte eines salonfähigen Rassismus’ (отприлике: Сребреница – историја салонског расизма). Недавно смо издали други, опширнији тираж. У књизи доказујемо да је цифра од 8000 наводно стрељаних муслиманских мушкараца једна измишљотина покојног Алије Изетбеговића и његових спонзора у Вашингтону. Показујемо на основи разних извора и докуманата колико је после пада Сребренице заиста погинуло муслиманских бораца и цивила и на који начин.

Поред тога сам поседовао многе слике страдалих Срба у регији Бирач, којој, поред општина Братунац, Власеница, Зворник, Осмаци, Шековићи и Милићи, припада и Сребреница. Већи део тих снимака сам добио од Зорана Јовановића из Власенице, који је за време рата био шеф информативне службе Дринског корпуса. Издавачка кућа ‘Ахриман’ из немачког града Фрајбурга, која је већ објавила моју прву књигу о медијским манипулацијама о ратовима у бившој Југославији,  направила ми је предлог да издамо додатно једну књигу о страдању Срба у околини Сребренице између 1992. и 1995. године. Тој књизи, коју смо издали крајем 2010. године, додали смо један филм под именом "Досије Сребреница’, чији аутори су бивши логораши Милан Кнежевић и Далибор Јосиповић из Бање Луке. Књига је до сада издата у четири тиража и четири језика (српски, енглески, немачки и италијански).

По чему сматрате да случај ‘Сребреница’ преставља једну медијску превару? Које тачке званичне верзије по Вама нису истините?

После више од седамнаест година интензивне истраге могу одлучно да тврдим да практично ни једна тачка званичне верзије није истинита! "Сребреница” носи исти рукопис као и случајеви "Маркале”, "Рачак”, "Oперација Потковица”, "уништени Дубровник”, "250’000 страдалих Бошњака”, "40’000 слилованих муслиманских жена у Босни”, "једострано опкољено Сарајево” итд.

Хајде да уђемо кратко у најважније тачке. Као прво, није никада објављен списак са именима људи, који су се о току рата налазили у Сребреници. То значи да су муслиманске институције после пада Сребренице на списак наводно несталих могли да поставе кога су код желеле. Како доказати да је неко после пада Сребренице у околини страдао, када не постоји списак са именима људи, који су се кратко пре пада Сребренице налазили у граду? Постоји једино једна муслиманска статистика из 1994. године, по којој се тада налазило 37’255 људи у Сребреници. Нема разлога да пођемо од тога да та цифра не обухвата и муслиманске борце, пошто се у тој статистици нигде не наводи да се та цифра односи само на цивиле и да се поред тих људи још налази неколико хиљада бораца у граду. Фахрудин Салиховић, који је ту статистику за Оделење за статистику у Тузли саставио, у документу наглашава да се ти подаци међународним организацијама не смеју дати на увид, зато што оне полазе од тога да се у Сребреници налази до 45’000 људи.

4. августа 1995. године су УН у Тузли регистровале 35’632 избеглица из Сребренице. Кад од цифре 37’255 одузмемо 35’632, онда нам остаје разлика од 1623. Можда те цифре не обухватају један одређени број бораца из Жепе, који су се армији из Сребренице придружили у пробоју ка Тузли. Али како год окренете, није апсолутно могуће да је на муслиманској страни после пада Сребренице страдало значајно више од 2000 људи. Дин Менинг, истражитељ такозваног трибунала у Хагу, је 2001. године у своме извештају писао да су он и његов тим у околини од 50 километара око Сребренице пронашли око 2000 лешева. Та цифра, иако нико са независне стране није смео бити присутан у току ископавања, додатно указује на стварну цифру страдалих, коју и они документи потврђују, које сам малопре поменуо.

Поред тога је веома занимљиво да су многи муслимански мушкарци давали изјаве о пробоју ка Тузли после пада Сребренице. Колона тих људи у пробоју је обухватала око 8000 бораца из Сребренице и Жепе, као и око 4000 претежно мушких цивила, од којих је такође један део био наоружан. ‘Исторички пројекат Сребреница’ је на пример на својој интернет страници објавио анализу изјава таквих сведока. Из тих изјава можемо сазнати да је колона Бошњака у пробоју ка Тузли наишла једно двадесет пута на српску армију, са којом су водили жестоке борбе. Такође ти људи сведоче у самоубиствима у околини, као и о губицима у пролазу кроз минска поља и у међусобним сукобима. Процене о губицима у том пробоју лежу између 2000 и 3000. По свим постојећим документима значи није могло страдати више од 2000 муслиманских бораца и цивила, док су такозвани хашки истражитељи тачно и толико лешева пронашли.

Али постоји тврдња да је до сада више од 6000 жртава из Сребренице путем ДНК-анализе идентификовано

Нико до данас није пронашао више од 6000 лешева из Сребренице. То је чиста лаж једне организације под именом ИЦМП, коју је основао ратни злочинац Бил Клинтон! За председника комитета ИЦМП постављен је ратни ветеран из Вијетнама Џејмс Кимси, који је учествовао и у инвазији на Доминиканску Републику, у току које је страдало око 10.000 цивила. Бивши министар иностраних послова Бушове администрације Колин Пауел лично је Кимсија поставио на позицију председавајућег. 2011 је Хилари Клинтон Томаса Ј. Милера прогласила за наследника Кимсија. Милер, који се 1976 прикључио Служби САД за странце, био је између 1999. и 2001. године амерички амбасадор у Босни са седиштем у Сарајеву, пре него што га је Џорџ Буш 2001. године послао за америчког амбасадора у Грчку. Ту је радио до 2004. године. 2010. године Милер се укључио у организацију ‘Индипендент Дипломат’, која је између осталог била значајно умешана да се Косово и Метохија од Србије отцепи и да дође што пре до признавања тзв ‘Косова’. Ето ко стоји иза те измишљотине о ДНК идентификацијама. Адвокати одбране пред суд одведеног Радована Караџића су затражили доставу целокупног доказног материјала о ДНК-идентификацији жртава. Тај захтев је био одбијен уз објашњење да фамилијарни сродници жртава то изричито не желе. Ово заиста треба разумети: Једна организација тврди да је више од 6.000 такозваних жртава сребреничког масакра идентификовала путем ДНК анализе, али се ти наводни докази не прилажу суду јер фамилије идентификованих то изричито забрањују. Па ко је овде луд? Ова манипулација је више него очигледна. "Суд" у Хагу се значи позива на наводне доказе, које није нико до сада видео.

Али та цела прича постаје чак још апсурднија. Недавно је такозвани Трибунал у Хагу у току процеса против Здравка Толимира изјавио да је после пада Сребренице страдало најмање 4970 Бошњака. Па како се може тврдити да је путем ДНК анализе идентификовано више од 6000 сребреничких жртава, док се мало касније од једном шири вест да је најмање 4970 људи страдало? Исти ти кругови тврде да је у целој Босни до сада путем ДНК анализе идентификовано нешто више од 12’000 лешева. Сребреница је у току рата имала мање од 40’000 становника, а Босна више од четири милиона. Који нормалан човек би могао да поверује тврдњи да више од 50% свих у Босни идентификованих лешева потиче из малог градића Сребреница? Где су сви ти новинари, аналитичари, организације за људска права и други активисти, који ће да траже од одговорних особа и институција објашњење за такве сасвим очигледне преваре?

Ако није стрељано 7000 – 8000 муслимаских мушкараца, ко су онда ‘Мајке Сребренице’?

Иза тога имена се крије једна чиста лоби организација, коју у првом реду финансира бошњачка власт у Сарајеву. Сврха те организације је да дезинформише светску јавност и да шири непрекидно лажи о Сребреници. У задње време се и у бошњачкој јавност све више чују критични гласови, који Мунири Субашић, председници организације ‘Мајке Сребренице’, пребацују да она не представља мајке Сребренице и да се на сребреничкој причи богати. Чињеница је да је на бошњачкој страни после пада Сребренице у пробоју ка Тузли, претежно у борбама и заседама, страдало око 2000 људи.

Већ 1992, 1993, и 1994 године је у околини Сребренице погинуло нешто више од 1300 муслиманских бораца. Насер Орић је у својој книзи ‘Сребреница -свједочи и оптужује’ објавио списак са именима тих погинулих бораца. Анализа датума и места страдања показује да је већи део тих бораца страдао у борбама и нападима на српска села. Апусурдно је да је Орић те страдале борце већ 1994. године титулирао као ‘жртве геноцида’. Значи, муслиманска армија је у Бирачком крају између 1992. и 1995. године изгубила укупно мало више од 3300 бораца. Јасно је да је велики део тих бораца имао мајке и фамилије. И такође је јасно да су све те борце у Поточарима закопали. Али нема их 8000, нити су они били жртве масовног стрељања. Бошњачка власт у Сарајеву злоупотребљава те мртве за њезине прљаве игре, што истовремено доказује да она не поштује ни Бога нити своје грађане.

Које манипулације још постоје у вези Сребренице?

Има их толико да их овде не можемо све описати. Ја могу једино кратко да наведем неколико најважнијих случајева. Разни људи, међу њима, на пример Немац Томас Дајхман и Енглескиња Линда Рyан, су направили анализу изјава неколико сведока, који тврде да су прежвели масовна стрељања после пада Сребренице. Анализа тих изјава показује да оне нису веродостојне, зато што су ти људи не само давали контрадиктивне изјаве, него су у неким случајима чак и мењали њихову верзију приче од интервијуа до интервијуа. Очигледно је да су ти људи припремљени да лажно сведоче. Најпознатији лажни сведок је Мевлудин Орић. Холандски новинари Рене Гремауx и Абе де Врис су још пре много година писали да Мевлудин Орић није само рођак ратног злочинца Насера Орића, него да је 1992. године прво војно школован у Хрватској, а после тога је постао борац у познатој Бригади ‘Краљ Томислав’, којој се приписују разни злочини, као на пример у Купресу и околини почетком рата у Босни 1992. године. Касније се Орић придружио муслиманској армији у Сребреници, где је, по сазнању холандских новинара, био припадник једне специјалне јединице. ‘Суд’ у Хагу и бошњачка власт у Сарајеву очигледно хоће са лажним сведоцима да скрену пажњу са чињенице да за пропагирани масакр у Сребреници уопште не постоје докази.

Поред тога су манипулатори из Сарајева и Хага тврдили да је српска армија после пада Сребренице код Сандића ухватила велики број муслиманских мушкараца и одвела их у један хангар у Кравици. Тамо су их, тако се тврди, прво затворили, па су их после стрељали. На тај начин је наводно убијено 1000 – 1500 заробљеника. Али независне истраге показују савим нешто друго.

На снимцима новинара Зоран Петровића – Пироћанца, који је тада у околини снимао, види се да је српска армија на једној ливади код Сандића сакупила негде око 200 муслиманских мушкараца, који су ухапшени претежно у шумама у покушају пробоја ка Тузли. Нема ни једног доказа да их је било много више од оних отприлике 200 на снимку. Разни српски војници су касније давали изјаве да су те људе ради размене за српске заробљнике одвели привремено у хангар у Кравици. То је и логично, јер како би могли спасити своје заробљене људе у рукама непријатеља, ако истовремено убијете све непријатељске заробљенике?

Пре планиране размене заробљеника у је хангару дошло до једног тешког инцидента. Српски војник Крсто Драгичевић је ушао у хангар да заробљеницима однесе цигаре. Том приликом је једна група заробљеника скочила на Драгичевића и убила га. Један други војник, зове се Радо Чутурић, је рањен, али је преживео. Погинуо је касније (23. септембра 1995. године) у борбама код Добоја.

После убиства Драгичевића је један део заробљеника покушао да побегне кроз главни улаз хангара. Остали српски стражари пред хангаром су се наравно уплашили, тако да су пуцали у групу побуњеника. У томе инциденту је страдало око 20 заробљеника. На снимцима Зоран Петровића – Пироћанца се између осталог види и спољна страна хангара кратко после побуне заробљеника. На тим снимцима видите око 20 мртвих пред хангаром. Такође се виде трагови метака око главног улаза. То доказује да су стражари пуцали на побуњенике пред улазом, а не у хангару. У самом хангару уопште не постоје трагови масовног убијања. Независни истражитељи као на пример Џонатан Рупер и Ролф Хартцујкер су такође писали о томе да у самом хангару нема никавих трагова масовног стрељања.

Али шта се онда десило са оним осталим заробљеницима, који нису у току побуне страдали? Једна масовна гробница код Глогове се обично приписује дешавањима у хангару у Кравици. Значи, могло би се теоретски претпоставити да су српски војници убили и оне заробљенике, који нису пред хангаром у покушају бекства страдали. Али у хангару нема трагова масовног убијања. То би значило да су они остали заробљеници такође пред хангаром убијени. Али то по мени не би било логично, јер се са улице која пролази кроз Кравицу може добро видети тај хангар. Који нредник једне војске би наредио убијање од више од 200 људи у сред дана поред цесте, тако да би то могао свако да види? Или, који војници би тако нешто самоиницијативно урадили?

Постоји једно друго објашњење, које по мени мало логичније звучи. Два припадника једне бивше српске јединице из ратних година су ступили самном у контакт. Један од њих ми је објашњавао шта се у Кравици по њему десило. Описивао ми је побуну заробљеника, за коју сам већ знао. Тај човек тврди да је у хангару било смештено тачно 269 заробљеника, што отприлике оговара и снимцима Зоран Петровића – Пироћанца. Сведок даље тврди да су преживеле заробљенике дан или два после побуне одвели до Глогове на размену. Та размена је по речима сведока спроведена без већих проблема. Али је после размене дошло до сукоба између муслиманских бораца и тек ослобођених заробљеника. О разлозима те свађе би могли само да шпекулишемо. Можда ослобођени заробљеници нису хтели да наставе борбу са армијом, пошто су још били у шоку у вези затварања у хангару и побуне неких других заробљеника, која се завршила са пуцњавом и мртвим саборницима.

Можда ово све свучи невероватно. Али хоћу да подсетим на то да чак документи муслиманске армије информишу о разним међусобним сукобима муслиманских групација. Неколико муслиманских мушкараца сведочи чак о међусобним сукобима у самој Кравици. У том случају нису у питању заробљеници из хангара у Кравици, него други припадници муслиманске армије, који су се пробијали кроз Кравицу после пада Сребренице. Други муслимански извори говоре о тешким међусобним сукобима близу Буљима, када је избила свађа због велике суме новца, коју је нека групација понела са собом из Сребренице итд.

Муслимански политичар Ибран Мустафић, који је провео рат у Сребреници, је недавно у разним интервијујима тврдио да је у муслиманској армији после пада Сребренице у међусобним сукобима страдало између 500 и 1000 људи. Мустафић даље тврди да су постајали чак спискови, по којима су неке групације убијале своје суграђане. Бивши шеф полиције у Сребреници у току рата Хакија Мехољић је изјавио да је и његово име било на списку ликвидације. Ако ово све узмемо у обзир, а ради се о несрпским изворима, онда изјава оног српског сведока о међусобним убиствима муслиманских бораца код Глогове не звучи више апсурдно.

Али да ли су ти људи страдали у току побуне у хангару у Кравици, или су побијени са стране припадника њихове армије не мења чињеницу да српска војска никада није затворила 1000 – 1500 заробљеника у хангару, нити је дошло до масовног стрељања. У разним државама овога света често долази до до побуна заробљеника у неким затворима. Такве побуне су се често завршавале са многим мртвима. Али ни једна од тих држава није морала пред било којом интернационалном организацијом да одговара са спречавање таквих побуна заробљеника, неовисно од броја страдалих. Што онда суде Србима за спречавање побуне заробљеника у сред рата?

Али шта је уопше подлога тврдње Сарајева и Хага да су Срби у Кравици стрељали 1000 – 1500 заробљеника? Као прво имате изјаву једног или два муслиманских мушкараца, који тврде да су масовно стрељање у Кравици преживели. Ако узмете све постојеће чињенице у обзир, онда постаје сасвим јасно да се ради о лажним сведоцима, који су припремљени да дају неистините изјаве. Такође је неколико Срба под великим притиском такозваног споразума са тужилаштвом давало погрешне изјаве о дешавањима у Кравици. Један од тих Срба је на пример бивши официр Момир Николић. Тај споразум значи да оптужени све потпише што тужилаштво тврди, а зато се оптуженоме нуди мања казна. Тако оптужена особа може да се нада да ће пре него што је стигне смрт моћи да прохода још једно време на слободи. На сву срећу је Момир Николић касније јавно признао да је давао лажне изјаве у вези Кравице, зато што су му нудили смањену казну. Николић каже да тога датума уопште није био у хангару у Кравици, нити је икада наредио масовно стрељање заробљеника.

И други српски оптуженици су признали да су под великим притиском давали лажне изјаве. Међу њима на пример Биљана Плавшић и Мирослав Дероњић. Адвокат Раде Голић је у штампи Републике Српске информисао о томе да је само у случају Кравице седамнаест сведока оптужбе било подвргнуто уцјењивању и претњама. Значи тужилаштво са употребом силе покушава да скрене пажњу са чињенице да је званича верзија догађаја у Кравици једна тотална измишљотина.

2010. године сам био у прилици да у Шековићима будем пристутан на скупу ветерана ВРС, који су за време рата били војници у околини Сребренице. Могао сам са неколико од њих да причам о Кравици. Рекли су ми да су Сарајево и Хаг вршили огроман притисак на бивше борце српске армије у вези Сребренице, посебно у случају Кравице. Неки су подлегли претњама и потписали су лажне изјаве. Други нису то хтели да потпишу па су лежали годинама у сарајевским затворима. Један од мојих саговорника је лежао без икакве основе пет година у затвору у Сарајеву. Неколико тих ветерана је због тога терора још увек било застрашено. Али су ми такође потврдили, када су се уверлили да тај разговор не снимам, да званична верзија догађаја у Кравици апослутно нема везе са истином.

Хоћу да додам да сам сазнао од људи у бирачком крају, којем припада и Сребреница, да су такође обични мештани уцењивани са стране бошњачких истражитеља. Тако на пример у селу Петковићи, где су ти такозвани истражитељи од неких мештана тражили да они писмено потврде лажну верзију збивања у том селу за време рата. На сву срећу ти људи нису подлегли претњама. То све подсећа више на мрачне односе у средњом веку него на било шта друго.

(Наставиће се)



0 КОМЕНТАРА

  1. Многим припадницима муслиманског народа нити ће се допасти овај текст ,нити ће им се допасти његов аутор.
    Чињеница је да Александар Дорин није једини који пише о Сребреничкој неистини, и то из страних извора.
    Писао је и пише Стефан Каргановић, Александар Павић, Ноам Чомски,Јирген Елзесер, Жерминал Чивиков…………..
    Зашто би се та еминентна имена компромитовала због Срба?
    Само из једног разлога :“ Истина је огледало којом гледамо у будућност. Тренутно је спора , али итекако достижна!“

  2. Zmaj. Niko nebi mogao osporavati sudski utvrdjene cinjenice pred pravim sudovima. Ali nam je praksa pokazala da sudovi u Hagu i Sarajevu nemaju blage veze sa pravosudjem. To su politicki motivisane institucije, koje se sluze manipulacijama i prevarama. A Srebrenica je jedna od najvecih prevara zadnjeg veka, kao sto istrage nezavisnih ljudi dokazuju.

  3. tomo
    a koji bi to po tebi bili pravi sudovi, mozda oni u kojima bi sudsko vijeće sačinjavali Karadžić, Mladić i Veselin Vlahović Batko. Ili je mozda meritornije neko udruženje na celu sa Stefanom karganovićem koji svake godine za nebuloze kakve su iznesene i u ovom tekstu iz Budžeta RS dobije 300-400 hiljada maraka. Prevara i zavjera je izgleda u tvojoj glavi.

  4. Zmaj. Ne mozete sa polemikom da skrece sa teme. Jedan sud mora biti nezavisnog karaktera, inace nema govora o pravom sudu. A sudovi u Hagu i Sarajevu nisu nezavisni, nego su marionete mocnih krugova. Ljudi kao na primer John Laughland, Germinal Civikov, Jared Israel i mnogi drugi su pisali o svinjarijama, koje se u tum ‘sudovima? redovno desavaju. Nezavisam posmatrac relativno brzo dolazi do te ocene. A Vas je problem ako se ne bavite na kritican nacin sa bilo kojom temom. Verujte Vi slobodno dalje velikim silama i masovnim medijama, ali nemojte da zamerite drugima koji koriste svoj vlastiti mozak.

    A Stefan Karganovic nije nikada izneo neke nebuloze, nego je objavio sve one cinjenice, koje se ne objavljuju u Izetbegovicem delom Bosne. I neka je Karganovic dobio pare sa svoje istrage. Bolje da covek prima pare za sirenje istine, umesto da uzima pare za sirenje lazi.

  5. Evo kako muslimanska strana zaradjuje pare:

    18.04.2009.
    Munira Subasic brkata spodoba

    Vise mi je dopizdilo da gledam te ozaloscene majke srebrenice,dopizdila mi je ogromna kolicina lazi koju nas naivni narod proguta jer :Nemoj se grijesiti,pusti tesko im je..Ne grijesim se ja grijese se oni,a ja malo je rec da mrzim nepravdu i lazi..

    Prije svega HVALA DRAGOM ALLAHU,sto postoji Bakir i emisija 60 minuta,jer jedino on ima dovoljno hrabrosti da srusi sve barijere,mislim da apsolutnu niko drugi nebi imao hrabrosti da kaze nesto protiv tih ozaloscenih jer su izgradile prejak lobi oko sebe,stavili citav svjet oko sebe,i hajde budi hrabar pa reci nesto protiv njih?

    Prije svega osvrt na emisju koja je emitirana 08.09.2008.Gdje doticna Munira Subasic,predsjenica udruzenja majki Srebrenice javno i bez imalo stida i kajanja priznaje sljedece: u svom vlasnistvu ima dvije kuce u Sarajevu,kucu u Srebrenici, od cega je jedna Sarajevska kuca prijeratna, ali druga i neuporedivo veca je sagradjena nedavno, ima tri sprata i potkrovlje (fino prikazana), i cak nekog ministra kao podstanara koji, naravno, uredno placa zakupninu. Podrazumijeva se da se ova zakupnina najvjerovatnije placa iz budzeta (dakle, nasim novcem), jer ne znam ni za jednog ministra iz Sarajeva da nema svoj stan ili kucu, sto znaci da ovaj dolazi van Sarajeva (nije htjela otkriti o kome se radi).

    Sljedeca stavka je bilo pitanje o njenoj plati, za koju ova «ozaloscena» sa smijehom rece da je „4.000 maraka“, a onda i dodaje: „pa eto, dvije mi mogu biti za zivota, a dvije onako, da se ima…“ (?!)

    Ni tu nije kraj, pa na pitanje novinara o sluzbenom automobilu (dzip doniran organizaciji od UN-a)» ozaloscena «hladno kaze kako „to auto ne moze drzati ispred kancelarije (nije navela razlog zasto ne moze), pa ga parkira pred svojom kucom, a njen sin ga vozi jer nema svog vlastitog auta…“ (?!?!?!).Zatim je rekla i za donacije,naime,BHTelekom je njenoj organizaciji donirao 300.000 KM (?!), od cega je, po njenim rijecima, potroseno oko 18.000 za renoviranje prostora u kojem je smjesteno udruzenje (prostor doniran od vlade , kao i „nesto malo“ na funkcionisanje organizacije, a da na racunu jos uvijek ima tih para za buduci rad. Onda se nadodje na to da od tih para na racunu organizacije ima jos oko 100.000, pa ispade da je spomenuti utrosak od „nesto malo“ za rad organizacije oko 170-180.000 KM… Kako se doslo do te donacije od 300.000 je, opet, posebna prica.

    Na kraju je priznala da ta «ozaloscena» cijeli rat nije ni bila u Srebrenici, njen muz jeste ali ne kao borac, nego je tamo radio za nekoga, i naravno izvukao se. Ali ono sto je uzasno nisko jeste da se njihova kcer nalazi na spisku Srebrenicke djece bez roditelja i prima pomoc u to ime?!?!

    Ja za jos mnoge lazi nje i njoj slicnih koje su rat iskoristilu u smislu:»rat jest jednako brat» znam,ali mi je bilo potrebno da se ima argument za pricu i evo sama ga je dala.

    Ta ista zena zajedno sa njima 11 jula nosa one krpe sa natpisima imena poginulih a sin i muz zivi citavi i bogatiji od nas sviju.I nije ona jedina znam potvrdjeno od ljudi iskrenih srebrenicna,da je vecina zena iskoristolo priliku da na spisak poginulih stavi i imena ljudi koji su umrli godinama prije rata.Isto tako znam da nijedna nema apsolutno nikakve namjere da se vrati u srebrenicu a zasto bi?djeca im se radjaju u Sarajevu zavrsavaju fakultete sto nikad ni sanjati nisu mogli,a i kad toliko pate i zale za poginulim muzevima(cast izuzetcima i postenim zenama)zbog cega oko svake vidim po cetvero male djece??

    Muka mi je od cinjenice da ta brkata spodoba Munira kako je zovu,bez osnovne skole putuje po svijetu i sto se ta ista nepismena zena uspjela susresti sa najvecim drzavnicima svijeta,ne treba nam takva prezentacija zemlje u svijetu kroz ljude nepismene,neobrazovane.

    Muka mi je i od toga sto u javnom preijevozu gdje si prinudjen biti sa njima u malom prostoru cujes price kako se u Sarajevu nista nije desilo..(a masakri a komadi tijela,a to sto je moj zivot svakodnevno bio u opastnosti konstantno 4g)to sto sam djetinjstvo provela u podrumu i bila zahvalna Bogu na svakom prezivjelom danu.Samo se u Srebrenici desio zlocin??i odkud im pravo da izdizuci svoju zalost iznad zalosti ljudi iz Sarajeva Mostara Visegrada Gorazda i drugih,po njima se samo u Srebrenici desio zlocin,nasa bol i patnja su minorne,bas one znaju cija je bol veca?

    Muka mi je i kad dodje 11 jul pa vidim da te iste koje zive u blizini,gledaju prijenos preko televizije,a djeca iz sarajevskih skola budu organizovana da taj dan odputuju u Srebrenicu i daju pocast,a one sjede i gledaju na televiziji?

    Ljudi vjerovatno na osnovu ovog teksta ce rec,nije muslimanka,ne vjeruje,ali ljudi ja sam na strani istine,i ukoliko ne vjerujete meni pogledajte emisiju 60 minuta,i povjerujte onda bar svojim usima, gdje doticna sve to priznaje bez imalo stida i kajanja.Njena plata je 4000,a mi smo ubjedjeni da politicari kradu?

    Budite na strani pravde!

    Objavio/la drany u 00:44, 38 komentar(a), print, #
    http://neboljubavi.blogger.ba/

  6. Ma jasno je ljudi moji da ova farsa u medijsko-propagandnoj ujdurmi kojoj istice rok trajanja nije u stanju prezivjeti trecu deceniju.
    Zalosno je sto se ,pored toga sto je ovo iskoristeno da se Srbi potpuno ocrne u medijskoj kampanji i posluzi kao zeleno svjetlo na sveopsti napad na Srbe i samom Muslimanskom narodu kopa iza ledja.
    Samim njima se ovo godinama obija o glavu a za dodatnu medijsku meljavu njihovog slijepog i nesposobnog rukovodstva koji su smisljeno zrtvovali vlastiti narod u dosluhu sa kojekakvim obavjestajnim sluzbama i nazalost i dan danas ovo koriste kao instrument za zaslepljivanje i veliku obmanu.

  7. nažalost do istine o proteklom ratu nikako da se dodje.Svako je vidi iz svog ugla,iako može biti samo jedna.Da bar mladje generacije ne nasjedaju na laži,ali šta reći kad ona Amapaur svojevremno prikazuje sanduke sa krstovima na BBC,a u propratnom komentaru kaže da su to mrtvi muslimani.Bar ona,je znala da musliman ne ide u grob u sanduku već na tabutu.Amer koji gleda i sluša tu njenu reportažu to proguta s poslom jer su toliko „pismeni“ da ne znaju ni koliko ima kontinenata,a kamoli da znaju gdje je Bosna.Tako je izradjena i priča o Srebrenici(za koju ne tvrdim da nije bilo ubijenih)i još priča i priča.Nadu mi ipak uliva što ova jedna Sarajka-muslimanka vidi i osjeća tu manipulaciju i što će takvih biti i više,pa joj pružam punu podršku u stavu.Nažalost,trebat će puno vremena da većina to shvati,jer oni dušebrižnici što smišljaju „milosrdne andjele,“arapska proljeća“ da bi mjenjali vlast po svome,a jadni narod bilo muslimani,bilo kršćani su za potkusurivanje i topovska hrana zbog nafte i Rokfelera zvanih Klintoni i sl.

  8. БРИТАНСКИ BBC ПРИЗНАО: Бомбардовали смо вас осиромашеним уранијумом, у Србији ће од рака умрети још 10.000 људи!
    У једном од пет налета америчких борбених авиона коришћен је осиромашени уранијум, а половину од 500.000 напада у којима је он употребљаван чиниле су бомбе, показује статистика Пентагона
    Кажемо, добро је да је то неко, било ко признао до сада јер по статистикама србских стручњака у здравственој области бројеви су драстично другачији а то можете читати у тексту
    НАТО и данас УБИЈА СРБИЈУ: АЛАРМАНТНО – 15 ТОНА НАТО ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПОВЕЋАЛО БРОЈ УМРЛИХ И БОЛЕСНИХ ОД РАКА И РАЗНИХ ТУМОРА или у нашем ФБР фељтону, извештају који је био скривен за јавност:

    У мају 1999. године Уједињене нације у целини су сакриле од јавности шокантан извештај Сенегалца Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП-а (Програм Уједињених нација за човекову околину) о еколошким последицама бомбардовања СР Југославије. Овај текст УН никад нису објавиле, али су његови делови процурили у јавност захваљујући саговорнику „Вести”, америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извештачу из међународних институција у Женеви.

    “ФБР” ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(8/8)…
    25.03.2013. телеграф.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

    У наредном периоду најмање још 10.000 људи у Србији умреће од рака узрокованог НАТО бомбардовањем осиромашеним уранијумом 1999. године, објавио је британски биолог Роџер Кофил, а преноси BBC!

    Кофил је до својих прогноза дошао у својој лабораторији у јужном Велсу, а о поменутој проблематици причао је на лондонској конференцији посвећеној проблематици бомбардовања америчких и британских снага, осиромашеним уранијумом у Ираку, 1991. године.

    О овој теми BBC је писао још 1999. године, а судећи по повећаном броју оболелих од канцера на овим просторима црне прогнозе су се испоставиле и више него тачне.

    Према Кофилу, први знак ове проблематике свакако је забележена повишена радијација у скоро свим центрима Балкана, забележена непосредно након бомбардовања. Наиме, средином јуна 1999. године, научници из северне Грчке објавили су резултате према којима је у том региону, сваки пут када наиђе ветар из правца Косова, била забележена повишена радијација за најмање 25 одсто.

    Сличним истраживањима бавили су се и Бугари, који су дошли до података да је над њиховом земљом забележена повишена радијација од 8 одсто, а над Југославијом чак и до 30 одсто.

    И док Пентагон и Министарство одбране Велике Британије и даље упорно инсистирају на томе да осиромашени уранијум није до те мере опасан, британски биолог тврди сасвим супротно:

    – Оно што је најопасније су честице из прашине, која се подигне након бомбардовања осиромашеним уранијумом! Реч је о бета емитерима, који могу да “путују” и до 300 километара, а чије је удисање смртоносно.

    Поменуте честице се задржавају у плућима, а неретко завршавају и у другим ткивима, од чега најчешће разарају бубреге.

    Према статистици Пентагона, у једном од пет налета америчких борбених авиона коришћен је осиромашени уранијум, а половину од 500.000 напада у којима је коришћен осиромашени уранијум, чиниле су бомбе.

    Први знаци тровања према прогнози Британца појавили су се шест месеци након бомбардовања, а први случајеви леукемије као последице бомбардовања, забележени су 2000. године.

    – Према мојим прорачунима, од рака изазваног последицама бомбардовања осиромашеним уранијумом, у наредном периоду умреће још најмање 10.150 људи. Неће бити поштеђени ни војници КФОР-а, болничари… Једном речју, сви који су се у то време затекли у поменутом делу Балкана – објаснио је Кофил.

    Своје тврдње Роџер је поткрепио и указивањем на децу рођену с деформитетима, како у Босни, тако и у Ираку, где је НАТО, такође, у бомбардовању користио осиромашени уранијум.

    Он је додао и да су амерички физичари на Универзитету у Мериленду одавно дошли до истих закључака као и он.

    ***

  9. bozojenjasvi, 02.06.2013. 12:51:16

    Најаутентичнија књига је она Мехољићева, он је непосредни свједок свих збивања у Сребреници и тамо јасно пише, да их је алија изетбеговић позвао у Сарајево, па кад су стигли тамо, фино их дочекао у хотел Европа смјестио, а онда им изнио свој предлог да треба пустити да то све тамо изгине, па и њихове породице!?

    американци су рекли алији, да је за њега Сребреница изгубљен град, јер Срби могу да уђу кад хоће и заузму је, али и таква изгубљена може добро њему да послужи за касније, ако исценирају некакав српски упад у зону!

    Нажалост на ту навлакушу се упецо Ратко Младић који није имао довољно луцидности да проконта америчку превару, и да су га прописно намагарчили и самим тим цијелу РС увукли у нешто из чега се тешко извлачимо. Младић је она сирова снага босанског Србина, а не промишљеност коју је имао само Радован, зато се Радован оградио од свега тога, а Младић умјесто да чека у Коњевић Пољу и да се отуда јави, како зауставља муслиманску офанзиву из Сребренице, мртво ладно да сјебе амере ко левате, али он се нажалост по америчком диктату јавља из саме Сребренице у улози „ослободиоца“!:(

  10. Питај гдје је тад била муслиманска војска 27 дивизија? Гдје су они тад тачно у то вријеме били и гдје су се налазили кад се Ратко јавио из Сребренице, он је био код робне куће, негдје око зграде општине, а Поточари су неких 2 до три километра ниже од тог мјеста, а припадници 27 дивизије нису били у Поточарима? Гдје су се упутили?

  11. Истина је да муслимани, односно већина њих, није сконтала ствар, па су се просули ко рижа, а исто тако је истина што неки Срби нису такође сконтали ствар па су се упецали у ту причу ко сомови, типујем на Ратка. Да су имали директан међусобни контакт на релацији Дрински27. дивизија, много другачије би се све завршило, америчка машинерија стварања ратне пропаганде би доживјела потпуни фијаско!

  12. Muslimanska armija, 8000 boraca iz Srebrenice + pojacanje iz Zepe, koju je pratilo oko 4000 civila, se povukla iz Srebrenice vec pre ulazka srpske armije u grad. Ta kolona od otprilike 12’000 ljudi se probijala u raznim pravcima prema muslimanskoj terororiji. U trenutku ulazka srpske armije ti borci vec nisu bili vise u Srebrenici. Istovremeno se oko 25’000 muslimanskih civila sakuilo u Potocarima. Te civile niko nije pipnu i evakuisani su svi na muslimansku teritoriju. A ona kolona od 12’000 muslimanskih boraca i civila je izmedju Srebrenice i Tuzle naisla najmanje 20 puta na srpsku armiju, sa kojom su vodili zestoke borbe. Muslimani su u tim borbama izgubili oko 2000 coveka.

  13. Muslimanska armija, 8000 boraca iz Srebrenice + pojacanje iz Zepe, koju je pratilo oko 4000 civila, se povukla iz Srebrenice vec pre ulazka srpske armije u grad. Ta kolona od otprilike 12’000 ljudi se probijala u raznim pravcima prema muslimanskoj terororiji. U trenutku ulazka srpske armije ti borci vec nisu bili vise u Srebrenici. Istovremeno se oko 25’000 muslimanskih civila sakuilo u Potocarima. Te civile niko nije pipnu i evakuisani su svi na muslimansku teritoriju. A ona kolona od 12’000 muslimanskih boraca i civila je izmedju Srebrenice i Tuzle naisla najmanje 20 puta na srpsku armiju, sa kojom su vodili zestoke borbe. Muslimani su u tim borbama izgubili oko 2000 coveka.

  14. Potpisacu ovog “dobojba“…
    Progledati se mora prije ili kasnije.
    Muslimani ce je uvidjeti kad tad,ko i kako ih je zrtvovao iz politickih razloga.
    Takodje ce uvidjeti mnoge druge stvari,npr.kako su bili instrument u politickim previranjima nakon sloma istocnog pakta i koristili su ih isti oni koji su ih koristili kao janjicare u toku II svjetskog rata.
    Neka ih sada,nek se peckaju na vatri koju su sami zalozili.
    Jos dugo ce narikati i za ove stvari kriviti Srbe,nasladjujuci se mrznjom ali kad se prejedu mrznje i kad skontaju kakvu pokvarenost su lizali,zeludac ce da reaguje ali onda ce biti kasno…ili ce stici novi gazda…

  15. Tomo, 02.06.2013. 19:41:29

    То је то, Младић је направио грешку што се огласио из већ напуштене Сребренице, а сконто је превару тек кад се обратио окупљеним у Поточарима скупа са Каремансом, међу којима су били само цивили, жене, дјеца, старци,…а орићева војска изашла на српску територију? То је била његова лична тешка погрешка, јер умјесто оног што му се обећавало договорена предаја свих војноспособних мушакраца и размјена за наше заробљене, добио је масу стихијски скупљених цивила, које је требало пребацивати за Тузлу, а овамо хаос муслиманских снага на српској територији, које треба сустићи прије него направе покоље у Бирчу!?

    Зато кажем, морао је проконтати унапред ту америчку превару, и мртво ладно сачекати у Коњевић пољу сребреничке џихадлије, дати у јавност да су муслимани кренули под борбом да споје енклаву са Тузлом и да ће се та њихова акција прекинути баш ту. амери би тако испушили и њихова одговорност за жртве би била очигледна, овако су приписали српско „заузимање“ Сребренице које за циљ има убијање цивила!?

  16. Jedan UNO-komandir i jedan predstavnik muslimanske civilne vlast zu 17.jula 1995. godine, znaci nedelju dana posle pada Srebrenice, u Bratuncu pismeno potvrdili sa su Srbi muslimanskim civilima nudili da ostanu u Srebrenici. Medjutim su oni to odbili uz zelju da budu evakuisani na teritoriju koju muslimanske snage kontrolisu. U dokumentu se potvrdjuje da je srpska strana te evakuacije sprovela i da nije doslo do ni jednog incidenta! Evo dokumenta:
    http://www.srebrenica-facts.com/downloads/evakuierung_95.jpg

    Citiram:

    Obrazloženje predstavnika civilne ustanove enklave Srebrenica i jednog predstavnika UNPROFOR-a o dogovoru sprovođenja evakuacije civilnog stanovništva Srebrenice.

    […] U prisutnosti komandanta holandskog bataljona podpisan je sledeći sporazum:
    » – civilno stanovništvo enklave, uzimajući u obzir volju svakog pojedinca, može da od- luči o ostanku ili odlasku iz enklave;

    – u slučaju evakuacije ostavlja se nama da odlučimo o maršuti i mi smo odlučili da celokupno stanovništvo bude evakuisano u opštinu Kladanj;

    – u daljem je dogovoreno da evakuisanje sprovode vojne i policijske snage Republike Srpske, a da snage UNPROFOR-a prate i kontrolišu evakuisanje. «
    […]

    Dokumentom se završno potvrđuje da se srpska strana pridržavala svih klauzula sprorazuma. Potvrđuje se takođe da je evakuisanje stanovništva proteklo bez incidenata, shodno ženevskoj konvenciji i uz poštovanje međunarodnog ratnog prava.

  17. jahac, 02.06.2013. 19:47:39
    „Takodje ce uvidjeti mnoge druge stvari,npr.kako su bili instrument u politickim previranjima nakon sloma istocnog pakta i koristili su ih isti oni koji su ih koristili kao janjicare u toku II svjetskog rata.
    Neka ih sada,nek se peckaju na vatri koju su sami zalozili.
    Jos dugo ce narikati i za ove stvari kriviti Srbe,nasladjujuci se mrznjom ali kad se prejedu mrznje i kad skontaju kakvu pokvarenost su lizali,zeludac ce da reaguje ali onda ce biti kasno…ili ce stici novi gazda…“

    Отприлике је ово и моје виђење ствари. Амери су их „помогли“ на Балкану тако што су пустили да их прво Срби па онда и Хрвати дообро умлате 4 године, а онда су их стрпали у протекторат заједно са Србима и Хрватима- тако да чине мањину спрам хришћанске већине, и тиме ријешили проблем евентуалне муслиманске државице на тлу европе. За то вријеме воде крсташки рат планетарних размјера и уништавају њихову муслиманску браћу огњем и мачем (ту и тамо им закувају да се сами уништавају међусобно..B-) ) – а ови овдашњи муслимани им подижу споменике, машу америчким заставама, и називају улице по њима B-) Генијални Ујка-Сем! 😛

Оставите одговор на Tomo Одустани од одговора