Алекса није тачна

Према анализама компаније еМаркетер интернет оглашивачко тржиште након мрачне 2009. поновно добива крила, те за ову годину у глобалу процјењује слабих 11% раста. Оглашавање на интернету постаје све актуелнија тема и у БиХ, ипак се понекад чини да су сумња у учинковитост таквог начина комуникације са крајним потрошачима и тиме повезани страх од промашене инвестиције […]

понедељак, август 23, 2010 / 17:59

Према анализама компаније еМаркетер интернет оглашивачко тржиште након мрачне 2009. поновно добива крила, те за ову годину у глобалу процјењује слабих 11% раста.

Оглашавање на интернету постаје све актуелнија тема и у БиХ, ипак се понекад чини да су сумња у учинковитост таквог начина комуникације са крајним потрошачима и тиме повезани страх од промашене инвестиције увијек присутни.

Филозофија таргетирања интернета умјесто масовне понуде, представља конкретно прилагођавање потрошачу. Добити правог купца, са за њега најприхватљивијом поруком, у право вријеме, мора бити циљ играча који послује у дигиталном окружењу. Маркетинг који базира на микросегментацији, оглашиваче тјера промишљеном управљању односа са купцима, са нагласком на разумјевању интернет тржишта и тржишно занимљивих сегмената.

Алекса прати само Интернет експлорер

Тако у вријеме кад интернет мјесечно или чешће посјети више од 42% БиХ популације у старости 15+ основа за препознавање и реализацију пословних прилика које се нуде на БиХ интернету мора бити кредибилно и транспарентно wеб медијско истраживање. Информације доступне путем Гугл аналyтикс и Алексе озбиљним веб оглашивачима нису више довољне.

Док је недостатак Гогл аналyтикса непостојање јавно доступне ранкинг листе посјећености медија, те праћење посјећености интернет странице кроз број рачунара (кукија) а не стварних посјетиоца, код Алеке морамо узети у обзир да број приказаних посјета (т.ј. досег медија) зависи о постотку посјетиоца који као претраживач користе Интернет експлорер (којим претраживачем ви ово гледате?) као и о постотку оних који користе Алекса тулбар, због чега су могућа велика одступања од реалних података.

Веб валута

Поред тога под утицајем искустава са традиционалним медијима још увјек често заборављамо како тржишна вриједност интернет медија, који нуди свој огласни простор, не лежи увијек само у његовом досегу. Искључиво праћењем ранкинг листа посјећености медија, не можемо препознати продајни потенцијал тих посјетиоца за нашу оглашивачку кампању.

Тако по узору на Словенију и Хрватску, сада и у БиХ постаје све актуалнији синдицирани маркетиншки пројекат мјерења посјећености интернет медија гемијусОдијенс (gemiusAudience). Резултати поменутог истраживања на тржиштима источне, југоисточне, централне Европе а и шире (Данска, Израел) успјешно су се позиционирали као веб медијска валута, која је референтна код закупа веб оглашивачког простора и потребе управљања и евалуације интернет стратегија.

Коначни резултати истраживања поред ранкинг листе са информацијама о посјећености интернет медија садрже и битне информације о социо-демографским профилима интернет посјетиоца појединих медија, доступне кроз аналитички алат за медијско планирање.

Мјерљиви параметри?

Призмом мјерљивих параметара доступних у оквиру истраживања гемиусОдијенс тако можемо процјенити квалитет и структуре посјетиоца одређених медија за оглашивачке потребе произвођача те потражити одговоре на питања како циљано допријети до потрошача.

Искуства на бројим тржиштима показују, како имплементација стандардне интернет медијске валуте битно утиче на повећање удјела интернет оглашавања у цијелокупном оглашивачком колачу. Али аналитички алати и мноштво индикатора, која прате навике и профиле интернет публике и њихов одазив на понуде, доказују своју додану вриједност само ако компанија резултате истраживања прихвате и разумију као кредибилну подршку пословном знању, који се у процесу прихватања одлука поставља увијек и треба наћи. Субјективности се априори не искључују јер још увијек важи да уз појављивање на интернету, поједине категорије марке и са њима повезане поруке, креирају своје властите законе дозвољеног и жељеног.

Важи нагласити да и интернет тражи приступ са једнаком мјером поштовања које важи за класичне медије – са подацима и аргументима.



Оставите одговор