Алекса Милојевић: БиХ, колонија Европске уније (1)

Пред читаоцима Фронтала је рад Алексе Милојевића који ћемо објављивати у наставцима. Спречавати власт да прекомјерно троши, а охрабривати банке да увећавају кредите два су основна циља које слиједи монетарна политика. Тај посао, у независним земљама, успјешно обавља централна банка. Са својим пуним овлаштењима она најпотпуније доприноси развоју привреде. Властита централна банка је поуздан доказ […]

среда, јануар 4, 2012 / 07:45

Пред читаоцима Фронтала је рад Алексе Милојевића који ћемо објављивати у наставцима.

Спречавати власт да прекомјерно троши, а охрабривати банке да увећавају кредите два су основна циља које слиједи монетарна политика. Тај посао, у независним земљама, успјешно обавља централна банка. Са својим пуним овлаштењима она најпотпуније доприноси развоју привреде.

Властита централна банка је поуздан доказ економског и политичког суверенитета земље. Без тога развој се не да ни замислити. Нема ни једне земље која је успјела у развоју, а да није имала властиту централну банку.

У неслободним земљама, које су без свог економског и политичког суверенитета, умјесто централне банке оснивају се валутни одбори. То је монетарна институција без монетарних овлаштења. Стварни садржај мјењачнице се испуњава празним појмом централне банке. И што је најважније то има и своје присталице. Не само политичке, што је разумљиво, него и из реда економиста. Посебно изненађење су економисти из земаља у којима је уведен валутни одбор.

Искреност оних који из правца својих развијених земаља изричу позитивне оцјене о валутном одбору, видљива је већ на први поглед. Сви који тако говоре код себе имају централне банке.

Валутни одбор, као институционални израз неслобода, није у стању да обезбиједи успјешан развој. Слобода је јача од неслободе. Нема примјера у историји да је нека земља дугорочно успјела у околностима валутног одбора. Узалудна су сва упињања политички промишљених економиста. Не могу помоћи. Садашњи валутни одбори су приморани на пропадање, баш као и они из прошлости.

Ослободилачки покрети педесетих прошлог вијека били су скоро збрисали валутне одборе са географске карте. Глобалистичке неслободе су их поново оживјеле. Сасвим природно. И одмах су се, и код нас, нашли њихови бранитељи1. Не гледајући на народ и привреду, на јадно стање у којем се налазе и све опасне пријетње које надолазе, данас се пружа скоро општа политичка, па и економска подршка валутном одбору у Босни и Херцеговини. Понављају се познате неистине о доприносима стабилности валуте и цијена, порасту извоза, дотоку страног капитала, порасту бруто друштвеног производа и запослености и слично. Гледа се само на садашњост не дижући поглед према будућности вјероватно да се не би угледала сва величина економског слома која пријети и који надолази.

У раду ће се покушати да се открију неке од ових неистина и да се дигне поглед према будућности.

Изворно, идеја валутног одбора потиче од енглеског краља (Wиллиамсон, 1995., стр. 5). Прве формулације су се појавиле у раним 1800-им годинама од економиста окупљених у тзв. „монетарној школи“.

Основни разлог појаве валутног одбора је настојање Велике Британије да, и на тај начин, сачува своје империјално царство. Набујали ослободилачки покрети су носили опасности масовног политичког и економског ослобађања колонија. Да би се то спријечило смишљен је валутни одбор као веома успјешна колонијална институција. Ефикасност је била изузетна. Скоро без икаквог отпора продужено је колонијално ропство, у низу земаља, за следећих сто година. Трошкови функционисања су били скоро безначајни а користи изузетне. Организовањем валутног одбора свом снагом се и даље доприносило економском развоју империје, а уништавању домаће привреде. И тако до потпуног економског слома. То је управо непосредан допринос дјеловања валутног одбора.

Први успјешан покушај оснивања валутног одбора остварен је у британској колонији Маурицијус 1849. године. Од тада број земаља са валутним одбором убрзано расте. Свој врхунац достиже око 1940. године када је око 50 земаља свијета истовремено било у режиму валутног одбора. Укупно је око 70 земаља до сада остварило ову врсту искустава.

БиХ колонија ЕУ: Историјске поуке о валутном одбору (2)

profesor aleksa milojevic ekonomski institut bijeljina eu bih kolonija



0 КОМЕНТАРА

  1. Lijepa tema… računam da će se profesor okanuti jeftinog populizma i da ćemo o valutnom odboru moći pročitati i nešto novo, nešto dobro.

    Priča se u ovom prvom dijelu svodi na odnos slobode i neslobode. A (ne)sloboda se odnosi na vlastodržce – dakle na Dodoa, Zlatka, Lijanoviće, efendiju Cerića, Tihića… Ako se mene pita – što više neslobode njima – više je slobode nama ostalima. U tom smislu kontam da im treba dodatno smanjiti slobodu i manevarski prostor za djelovanje. Dati im pravu Centralnu Banku, da oni tamo vedre i oblače – značilo bi urušiti i ovo malo stabilnosti i slobode koje imamo. Nebi ni trepnuli a već bi krenuli u unapred izgubljenu trku sa inflacijom.

    Ne mislim da su ovi gore nabrojani nešto posebno specifični i posebni u svojoj gramzivosti i alavosti. Svaka naša demokratski izabrana vlast biti će takva – ne vidim ja političku snagu koja bi u dogledno mogla zaslužiti pravo da vodi monetarnu politiku u BiH.

  2. Држава или више њих у БиХ, нису способне да емитују властити новац, тако да дефинтивно немају монетарну власт.

    По мени је грешка што уопште користимо ову конвертибилну валуту, кад немамо сопствену монетарну политику. Постоји могућност да нам конвертибилна маркица одлепрша као и онај Аврамовићев конвертибилни динар, који је у оно вријеме у Србији био 1=1 са ДМ, а погледај сада 100 динара треба за један евро!
    Ми нисмо извозно оријентисана земља, и зато нам курс валуте не доноси ништа посебно, осим што банкама омогућава да додатно пељеше грађанство са провизијама око претварања валуте.

  3. О ЕУ постоје два паралална говора
    Један дневно-политички као ово горе опредјељење, пун оптимизма о томе да ћемо бити сви срећни и богати само треба да у њу уђемо, а нико не каже како ћем бити богати кад ништа не производимо, може ли се бити богат кад нема производње? кад су природни ресурсу поклонењени инвеститорима;
    а други говор науке, који се не чује у јавности: Теоретичари су одмах кад је било говора о оваквој евроспкој унији, који су одмах изговорили ријечи које се код нас не смију изговорити, да је то наставак хладног рата, да је то геноцид над малим народима, да је ово горе од фашизма и да ће овај пројекат врло брзо пропасти. Комунизам је издржао 50 година о овај пројекат европског глобализма неће издршато ни пола тога, а да ће последице пропадања бити такве да је страшно то и читати. Да би то могао бити општи дармар сви против свих. Јер је глобализам ушао у имовину у судбину људи. У комунизму је сваки народ остао при својим ресурсима, при својим богатствима, при својим предузећима, ништа није пропало. А са глобализмом је све пропало: уништене су привреде, купљена прородна богатства, ушло се у велике међународне уговоре који ће се штитити. И то ће све једном морати да изађе на видјело.
    И сада кад су сву устали да га спашавају теоретичари кажу да је то немогуће спасити. Јер то је погрешан пројекат.
    Европска Унија је окупациона колонијална сила која не дозвољава појединачним народима да понове развојни пут развијених.
    Слободно тржиште као полазна глобалистичка основа, безрезервно је прихваћено. Дубоко се вјерује у његову моћ да донесе богатство свим до економског изравнања. На основу слободног тржишта уједињена Европа ће бити земља подједнако богатих и срећних народа. Бескрајно вјерујући у то, права је гужва и огроман ужурбаност, на европском путу уједињења. Руше се и уништавају домаће привреде, задужује се, пада у сиромаштво. До темеља је уништено све домаће како ви се у будућности градило све што је европско.
    Сагласно слободном тржишту према савјетима глобалиста, да би се развијалои успијешно прикључивало ЕУ, сада више нису потребна предузећа, посебно не велика и мукотрпан рад у њима. Умјесто тога, сада су то инкупбатори, радионице и ситан бизнис. И вјерује се да ће наша мала предузећа односити конкурентске побједе над европским економским гигантима који надиру са отоврених граница; све до европског економског изравнања. И што се више попада у глиб властитог сиромаптва, задужености, пут у Европу је све привлачнији. Све се више вјерујеи чезне за Еврпом. Што је сиромаштво веће тај пут се показује јединим излазом, који нема алтернативу. Према савјетима глобалиста, да бисте оживјели морате претходно да умрете; да бисте се обогатили на слободном тржишту морате претходно да осиромашите. Што више осиромашите више ћете се обогатити. Због тога потребно је да до темеља срушите властиту привреду, задужите се, распродате све пто вам је највредније.
    Само је проблем што нико неће да каже како је то могуће.

  4. rakovic, 05.01.2013. 13:36:52
    Ja cu pokusati da ti dam odgovor.
    Prvi uzrok je trulez “vladajucih slojeva“sastavljenih od bivsih komunista,prevaranata,skorojevica i kriminalaca.
    Korupcija vlada.

    Drugo razlog(posebno za Hrvatsku a posebno za Srbiju)je cinjenica da je Hrvatska direktno inkorporirana putem Njemackog lobija ne samo u Evropu nego instant u prsten Njemacka(zapadna i istocna),Austrija i Slovenija.
    Njihov suverenitet je sveden na potpunu politicku dominaciju pomenutih elemenata.
    Narodna Banka Hrvatske nema mnogo uticaja na ekonomska kretanja,pogotovo ona koja nijesu u interesu(opet)istih elemenata.Davnasnji san Reicha da u punom smislu rijeci izadje na more je ispunjen…slijedi postepena Germanizacija.

    O Srbiji ovakvoj kakva je danas i poslednjih par decenija je smijesno i pricati.Tamo takodje vladaju ljudi sa “zadatkom“koji koce svaki pokusaj napretka.
    Ali da budem malo konkretniji,Srbija se jos uvijek oporavlja od dvadesetogodisnjih sankcija koje su izrodile poseban sloj pojedinaca koji drze kapital u svojim rukama.
    Kao direktni produkt,posljedicno je slijedila nakaradna privatizacija i tako redom…

    Nije ovo prazna prica,samo moja primjedba je da u ovom momentu nije moguce nista konkretno uraditi iz najmanje dva razloga;
    Kao prvo,cijelo podrucje je pod gvozdenim kavezom neokolonijalnih struja sa zapada.
    Drugo je vezano za prvo i takodje za cijelu pricu a to je ovaj sloj “drustva“koji posljedicno radi iskljucivo u svom uskom interesu.

    Rjesenje bi bio potpuni zaokret i usmjeravanje politike u sasvim novom pravcu,skidajuci “novokomponovane euromalogradjanske“jarmove i u isto vrijeme rjesavajuci se duhova komunisticke proslosti.

  5. U cijeloj prici takodje treba shvatiti da je ova nakarada od drzave koja ima naziv slican svercerskim cigaretama,sa zastavom “Varta“baterije pored “komsija“ u jos nepovoljnijoj situaciji jer imamo puni protektorat.
    Dodjemo poput mrvice bibera u velikim corbama koje se krckaju.
    Dosta tog me podsjeca ne na drugi,nego na prvi svhetski rat.
    Sad se ceka neka prislilna aneksija,Srbija bi dotle mogla potpasti polako pod Ruski uticaj,ovdje ce neki Gavrilo zadaviti Angelu,optuzice Srbe i Srbiju.Brit ce izdaleka sa svojom sacuvanom funtom po obicaju takodje nahuskavati i gledati svoj interes i…..dalje cemo zvizdukati….
    Tesko da ce od napretka biti sta prije nekih drasticnih seizmickih pomjeranja…

  6. ala si se nalupao, skoro kao autor teksta. igrom slucaja, ekonomija je naucna disciplina i ovakva lupetanja mozda mogu proci pod nekim satorom ili slavskim stolom pod uslovom da su gosti pripiti.

    centralna banka bih je jedna od uredjenijih institucija u ovoj jadnoj drzavi i da nije nje, devalvacija bi se desavala svako malo, a crni kurs gospodario. daleko od toga da je idealan, ali ne smijem ni zamisliti sta bi bilo kada bi se kojim slucajem dopustilo domacim lopovima da stampaju valutu bez stega koje bi morali postovati.

    kritike da je KM precijenjena stoje, i da to lose utice na izvoz, itd itd., ali to je mala cijena koju placamo u odnosu na onu koju bi placali da ova drzava ima kompletne poluge monetarne politike.

    osim toga, regulativa nad finansijskim sektorima pripada entitetima, mada to izgleda profesora ne interesuje (ima i tu more nedostataka).

  7. Rijec “Devalvacija“ u ovoj nakaradi od drzave je u krajnjoj liniji neprikladna jer KM nije vezana ni za kakvo zlato a bogami ni za neku ekonomiju koja ne postoji.KM(eto i valuta podsjeca na mjernu jedinicu)je nista drugo nego obicna mjenica koja sama po sebi ne znaci nista i nemoze se koristiti ni u kakvim transakcijama nigdje van granica ove nakarade.
    Kakva drzava,takva valuta i takva “institucija“.
    Narodna banka fakticki u ovakvim uslovima niti je dozvoljena niti bi mogla opstojati jer bi drugi dan zaratili oko njene kontrole itd.

  8. У БиХ не постоји централна банка јер је БиХ одузето монетарно овлаштење. Нама је новац одузет о орочен у некој западној банци, а онда смо ми од њих увезли (позајмили) њемачке марке по пет пута већој камати, и ми имамо валути КМ које је стопостотна замјена за првобитно њемачку марку а сада за евро.
    То што они зову централном банком без монетарних овлаштења, могућносит емисије и повлачења новца то није централан банка него је обиична мјењачница.
    Монетарно овлаштење је једно од основних у управљању приведом. Без могућности вођења политике новца управљање привредом је немогуће. Знајући то, а у циљу што потпунијег и успешнијег економског заробљавања, глобалисти су у форми Валутног одбора одузели Босни и Херцеговини монетарну, као основну економску функцију. Одузимање је потпуно без остатка, што повећава ниво глобалистичког учинка.
    Понови дупло дно. Једно се прича, а друго се ради. Разлог увођења Валутног одбора, према образложењу , јесте у немогућности земље да обезбеди монетарну стабилност, па ће се то учинити кроз Валутни одбор. На прво поглед, и сагласно образложењу, веома рестриктиван приступ, што гарантује монетарну стабилност, као првог услова економске успешности. У целини посматрано монетарно као економски цинизам.
    Почетна маса новца се стиче куповином резервне валуте (у почетку ДМ, а касније €) на основу које се, по паритету емитуједомаћа КМ. То је новац који је пре свега намењен за обављање домаћих плаћања. Додатна емисија новца се врши путем извоза, где мењачница, под називом Централна банка, врши замјену новца. Звучно име за непостојећи садржај, што је уобичајена глобалистичка превара. И ту је почетак економског цинизма. Изнемогла и у рату срушена привреда треба да својим повећаним извозом над увозом обезбеди раст новца који је потребан за нарастање домаћих роба и услуга. Наравно да је то немогуће, али се то не истиче у образложењу наметања валутног одбора. Истиче се да ће он донети монетарну стабилност ан улазећи у анализу фактора који ће то обезбедити. Једноставно треба веровати на реч. Када би, како стоји у образложењу Валутног одбора, прилив новца се остваривао само на основу вишка извоза над увозом, онда би се јавила огромна несташица новца и завладала би невиђена дефлација која је најопасниај економска болест. Домаћа привреда, која од почетка оставарује платни дефицит, брзо би потрошила и значајан део новца намењеног домаћој привреди, што би увећало ниво његове оскудности. Једноставно дио новца би отишао на повећање иностране набавке.
    Суштина Валутног одбора, онако како стоји у образложењу његовор финкционисања, емисија на основу повећане иностране набавке, јесте у непрекидној оскудици новца (дефлација). Креатори Валутног одбора зјнају да то није тако. Они увек кједно причају а друго раде. Прилив новца се не обезбеђује из претежности извоза над увозом, него из сасвим других извора: кредита, продаје странцима, дознака, потрошње странаца у земљи. И ту је права суштина Валутног одбора. Онемогућити на основи емисионе функције Централне банке, притицање у привреду потребне количине новца и управљање девизним курсом, ако инструментом политике према иностранству. Уместо тога је притицање новца из иностаних извора. Да би било новца, нужно је задуживати се, продавати странцима и слично. Право финансијско колонијално ропство.
    Непостојање централне банке код нас (у БиХ) носи у себи једну веома тешку последицу. Контрола новца, односно његово пуштање у и повлачење представља основну економску функцију централне банке. Све се то завршава у пожељној каматној стопи, која обезбеђује максимлни развој домаће привреде. С обзиром да немамо централну банку, могучност управљања новцем, имајући у виду остварење макроекономских циљева (запосленост, увоз-извоз, раст БДП), не постоји. Неовцем самостално управљају пословне банке, што се завршава у невиђеној пљачки привреде и становништва, високе камате које су више од два пута више од европских, просто гуше привреду и недозвољавају јој било каква развој.
    Ускраћивањем права на централну банку, ускраћена нам је могућност управљања девизним курсом као битним макроекономским инструментом. Да поседујемо централну банку, вероватни би смо на основу управљања новчаном масом управљали ценом иностраних роба. Не би се дозвољавала прекомерна прецењеност домаће валуте, чиме се поскупљују домаће робе и новац, а појефтињује страни новац и робе. То наравно води прекомерном задуживању и увозу. Политиком новца, сагласно економским погоршањима, обарана би вредност домаћег новца (девалвација), а дизана вредност страног, чиме би се ограничавало прекомерно задуживање и улажење у високе платне дефиците.
    Валутни одбор, међутим, вуче на сасвим другу старану. Задржава се чврст девизни курс независно од економских погоршања. Све је већа прецењеност домаће валуте. Домаћа валута и робе су, како је економско стање горе, све скупље, а инострани новац и робе су све јефтинији. То снажно вуче у правцу повећаног задужења и раста платног дефицита – супротно интересима и потребама властите земље, али зато у пуној сагласности са портребам и интересима странаца.
    Свугде, где је био уведен Валутни одбор, након његовог укидања догодила се изузетна инфлација. Све говори да би се то могло десити и код нас. Иностране обавезе Републике Српске (кредити и дефицити) су у 2010. години за око три пута већи (4,7 милијарди КМ) од реалног друштвеног производа (1,7 милијарди КМ). У случају престанка Валутног одбора и препуштања КМ снагама тржишта, реално је очекивати да се инфлаторно издравнање оставари на нивоу 300%, односно уместо садашњих 2 КМ за 1 Евро да то износи 6 КМ за 1 Еуро. Економске и друштвене последице таквог тренутног и неконтролисаног догађања би биле катастрофалне.

  9. finansijski sektor je u BiH daleko manji problem od realnog sektora, pa i da je najcrnji i najgori, to je samo mali dio price.

    devalvaciju sam spominjao u hipotetickom slucaju da postoji prava monetarna vlast…

    iako se ne slazem u dobrom dijelu napisanog, svakako podrzavam ovakve diskusije koje su mnogo bolje nego rasprava o cetnicima, ustasama, itd.

  10. Валутни одбор је колонијални институт и једино је у БиХ од свој југословенских република уведен. Тако нешто је хтио и економски убица ММФ-овац Динкић у Србији увести али су га спријечили. Валутни одбор је уведен још још Летонија, Литванија и Бугарска. Када су литванци схватили колика је валутни одбор превара одмах су кренулу у оснивање своје валуте. Међутом нама је монетарно овлаштење одузето, и кажу правите државу. Ми имамо вјештачки одржаван чврст девизни курс да би увозна роба била доступна јер је домаћа валута прецијењена, али када КМ изађе на тржишено вредновање, онда ће се показати колика је њена стварна вредност.
    Ми морамо рећи правићемо државо тако што ћемо основати своју валуту. Процес приступања ЕУ је тако осмишњен да заробљава земље и народе на путу у ЕУ.

  11. Поред оснивања домаће валуте и центрапне банке, које ће имати сва монетарна овлашћења, потребнео је увести велике царинске и друге заштите аз домаћу производњу. Потребно је развити привреду и индустрију. Слободно тржиште је једна теоријска догма које нигде у пракси није постојало. Само је у почетку постојало у 19 веку, и онда су увидели сва зла који собом доноси слободно тржиште.
    Али код нас је све парлелно и добро осмишљено урађено. УНиштавање посотјеће привреде у приватизацији, слободно тржипте укидање царина, укидање домаће валуте и монетарних овлашћења центране банке. Ми за овај стани новац који смо купили као стопостотну замјену за КМ плаћамо 5 пута већу камату у односу на наш већ постојећи новац који је орочен у иностранству. Свој новац само у стану банку и посудимо туђи новац на који плаћамо 5 пута већу камату у односу на наш који је орочен.

  12. soliumt, 0
    Ево занимљивог чланка на сајту Академије Србије:

    Заиста добар чланак! А довољно је и овај исечак из истог!

    I tu je ključna razlika između srpskih političara, s jedne strane, i nas, srpskih građana, s druge. Srpski političari su ološ. Oni su spremni da prodaju državu i naciju za svoj lični komoditet. Srpski političari nemaju nikakvu istorijsku odgovornost prema svojoj državi, naciji, tradiciji, veri i vremenu u kojem danas živimo. Oni su sve podredili samo svojim skorojevićkim prohtevima i politiku doživljavaju isključivo kroz svoje lične i stranačke interese.

    Nametnuta je instant politika. Sve treba staviti use, na se i poda se. I to što pre. U što kraćem roku. Živeti danas punim plućima. Uzimati ovog trenutka sve od života, otimati, grabiti samo za sebe, jer sutra više nećete imati tu priliku. Takva politika bez ideje i vizije, politika bez morala i vere, bezglava i poltronska politika doživela je svoj bankrot. Opšta apatija, gubitak smisla, korumpiranost, bezvoljnost.

    А ОД МЕНЕ СРПСКИМ ГРАЂАНИМА, СРЕЋАН БАДЊИ ДАН И МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!
    А тзв. ПОЛИТИЧАРИМА ИСТО ШТО И ОНИ МЕНИ!

  13. Лијепо је да смо ми овдје дошли до исправних сазнања, а истина ће се већ својој прогресијом одавде проширити упркос недостатка важних информација у meinstream (режимским) медијима.

    Поставља се једно друго питање,ГДЈЕ ЈЕ СНАГА КОЈА ЋЕ ВРАТИТИ НАСУКАНИ БРОД ИЗ ОВОГ ГЛИБА НА СВОЈ ПРИРОДАН ПУТ И КОЛИКО ЋЕ ТО КОШТАТИ ОВАЈ НАРОД КОЈИ СЕ МОГАО СВРСТАТИ АКО НЕ СА ШВАЈЦАРЦИМА, А ОНО СА СЛОВАЦИМА У ИСТИ РАНГ.

Оставите одговор на jahac Одустани од одговора