А од кума сат!
Било нам је лијепо ових дана. Бадњак, чесница, свијећа, плећка и вино. Богу хвала!
Пише: Душко Вукотић
Хвала Влади
Добро је. Обзиром да сам са комунистичком индоктринацијом битку једва добио, Бог ме опет наградио. Након чврстог увјерења да је опасност од отоманске најезде прошла, неке фамилије на свечану трпезу могу и јагњенце да сервирају. Скупље је, али дијеталније и укусније. На понекој трпези су се срели и јагње и прасе. Понегдје и више од тога.
Е, то је већ доступно само друштвеном слоју који се зове: "Има се може се"! Захвалност за овакву трпезу се упућује директно Влади Републике Српске, јер не вјерујем да је за њу довољна само вјера у Свевишњег. За такву раскош потребна је ипак нека штела.
Али, добро! Непобитно је да смо за велике православне празнике некако најједнакији. Стекао сам утисак да су нам то једини дани кад и они који се хране из контејнера поштују обичаје и не раде. Иначе, контејнери су нам постали мини-маркети за сиротињу. Број конзумената контејнера требало би да нам постане нови статистички показатељ економске стабилности у коју нас убјеђују.
Ај кол’ки кредит!
Увијек су ме нервирали они који само о црнилу пишу. Зато понекад презирем и себе. Замало да и овај пут кренем у том смјеру. Сва срећа па на вријеме угледах вијест да је Влада РС купила обвезнице Павловић банке из Бијељине и Нове банке из Бање Луке. Спашава их од пропасти.
Кажу, немају банке свјежег новца. Влада има!? Наравно имају и образложење како је то за нас дугорочно добро и повољно. Има нас који смо ратовали десет семестара а претходно смо осам семестара слушали економске предмете. Савремене економске системе чак четири семестра. Чињеница је да нам се ниједна лекција није звала савремена пљачка. Обвезнице, ваучери акције и остали вриједносни папири у реторици наших владајућих мрсимуда само су реторичке кулисе за невиђене пљачке.
Ово са Павловић банком надам се да нема никаве везе са имовинским картоном једног политичара који је за потребе дедињског кућења подигао баш у овој банци милион и седамсто хиљада марака. Ај кол’ки кредит мила моја мајко! Не могу да вјерујем да га баш Дедиње занима јер га познајем лично и дуго смо разговарали о свим опасностима које пријете Републици из Сарајева. О опасностима из Бање Луке, нисмо разговарали.
Смијем му изговорити име наглас. Нећу намјерно. Чекам да чујем Младена Босића да "загрми" и да му се наговори свашта. Обећао је. Чим прође најрадоснији празник. Прошао је.
Не може се двапут погинути
Уосталом, нека мало и званичних "опозиционара" у ватри. Босић да опали по имовини противника а други Младен, који се презива Иванић, нека преиспита ово са банкама. За банке је доказани стручњак. Сјећате се Кристал банке. Име је добила по кристалној чистоћи приватизације за једну марку.
Ја знам бораца бивше ВРС који три пута више троше дневно, а нико им не понуди да купе банку. Ветерана рата нема више у првим редовима. Чак ни генерала. Чак ни за Дан Републике! Нико од бораца није одликован на Дан наше Републике. А Ћургуз нешто туц муц себи у брк.
Али, враћам се својој подмуклој намјери да наше декларисане опозиционаре гурнем у прве редове. Има нашег народа који од њих очекује да први крену на линију одбране у рејону горњег тока Дрине. Начуо народ да долазе неке швабе у освајање дринских хидропотенцијала.
Ако је то стварно тако, био би ред да два дична Младена крену напријед. Чава нека им нацрта тактичку супозицију јер је у односу на њих, ипак био борац. Неко би требао напријед. Двадесет хиљада најбољих синова више не могу. Не могу погинути два пута. Наде су полагане у Николу Дроњка, али момак нашо негдје запис да револуција једе своју дјецу.
Сат од тристо пензија
И не бих ја више тешке теме. Прича о министарским сатовима је лагана. Нећу вам је препричавати јер сте је гледали на мрском БН-у. Да се разумијемо, ручни сат и сам сматрам не само показивачем времена већ и стилским детаљeм. Имам их једно три комада који вриједе ђутуре једно 500 марака. Додуше, један од њих је поклон и он нема цијену. Ова два бих радо прод’о за "стоју". Ресорном министру Ђокићу спреман сам их понудити као мито, под условом да ми коначно исплати бар једну надокнаду за одликоване борце и борце прве категорије.
На вијест о вриједности сата министра здравља, госпођа која је гледала исти прилог и која два мјесеца води битку за живот свог мужа у здравственим установама истог тог министра, неконтролисано је одбрусила: "Црк’о да Бог да, руку му се осушила!". Би ми некако нелагодно. Не због сатоноше, него што нисам очекивао клетву. Знам да тзв. сразмјерна пензија њеног мужа који је цијелог живота висио на димњацима термоелектрана износи око 170 марака.
Животна иронија подеси ствар тако да министар у чијој је надлежности здравље, носи сат у вриједности више од 300 пензија човјека чији је живот угрожен сепсом коју је зарадио у прљавштини добојске болнице.
Псовка која се отела врло религиозној жени на други дан Божића јесте још једна потврда надолазећег бјеснила које можда не плаши моћнике са скупоцјеним сатовима. Али, враћа нас, који смо Републику Српску правили, на питање: Коме смо је створили?
Вакцине против бјеснила
Негдје сам ископао свој здравствени картон из рата. Последњу вакцину сам примио у априлу 91. године. Четвртог маја исте године отишао сам у Вуковар и више нисам пелцован. Поштовани саборци, није згорег да и ви погледате своје картоне. Нигдје вам није уписана вакцина против бјеснила! Провјерите. Ето новог посла за цијелу Владу Републике – хитно обезбиједите вакцине против бјеснила ветерана рата. Ресорни министре, ако видиш да не иде због глобалне кризе продај сат.
Јеби га куме, жртвуј и ти нешто!
Svaka cast! Tekst koji se cita u jednom dahu! I svaka je na mjestu!
Kakvo bjesnilo moj Vukotiću.Više nema boraca.Ostale su samo sjene koje žive hodaju.Njih se više ne boji niko.Niko ih ne pita ni za što.Zaslužili su oni to. Čak i gore.Čovjek se ne treba učiti na svojim greškama,nego na tuđim.Ja sam naučio.Nikad više.
Добро пишеш Вукотићу, само и последњем лаику је јасно кад је крава угинула(СФРЈ) месо се и могло јести, али сад је ово додиково вријеме, црвоточина, додиковци су црви који поједоше све па и кости.
За Кристал банку су прескочио навести хронологију којом се дошло до те једне марке! Зар се не сјећаш да је додик са ортацима баш ту банку расчеречио, чичић, чоловићи,…милионски кредити, које су по његовој интервенцији тадашњег премијера РС проглашени као ненаплативи и само се чекао тренутак да се убаце и покупе пословне просторе као филијале те свјесно упропашћене банке! У томе их је сјеб’о Младен Иванић који је послије додика дошао на чело владе РС дајући је Хипо-у за једну марку, ето толико о томе, остало је ок.
„Taj se zna sa mrtve krave mesa najesti“ – kaze jedna aktuelna izreka.
Inace o sistemu licne samoposluge je vec pisano na ovim stranicama pa ne bih i ja ovom prilikom.
Mene bi vise interesovalo da se Vucic zainteresuje za firmu Zekstra i njene vlasnike. To je i obecao ali je u medjuvremenu bilo nekoliko sastanaka na najvisem nivou…
BANJALUKA Robna kuća Boska nije platila prvu ratu Investiciono-razvojnoj banci RS po osnovu emitovanih obveznica.
IRB je prošle godine i pored oštre kritike javnosti kupila skoro cijelu emisiju rizičnih obveznica. Jedno lice je kupilo samo tri obveznice vrijedne 300 KM, a sve preostalo do 15 miliona KM kupila je država. IRB sada prijeti Boski, jer ona neće da izmiri ni prvu ratu koja iznosi 2,3 miliona KM. CAPITAL.ba je došao do opomene koju je IRB 17. oktobra ove godine uputio Boski. U IRB su potvrdili tačnost tih podataka. Portparol IRB Zoran Popović kaže da je IRB zbog neizmirenja obaveza pismeno opomenula Bosku i zatražila da izmire svoje obaveze u roku od 15 dana inače će podnijeti tužbu.
Direktor Boske Ljubomir Dakić kaže da ne daje izjave bez odobrenja uprave. Afera oko privatizacije najveće robne kuće u RS traje godinama. Ugovor sa Zekstrom i Deltom nikada nije obavljen. Tek pod pritiskom revizije, Ministarstvo trgovine je tužilo Zekstru za povrat pola miliona maraka koje su im pozajmili za plate radnika. Prema našim informacijama, većinski vlasnik Boske, beogradska Zekstra je u finansijskim problemima, blokiran im je račun, a radnicima kasne plate. Većinski vlasnik sada traži način da izvuče još novca iz Boske. Zbog toga, kažu mali akcionari, sada traži da Boska uzme još nekoliko miliona maraka kredita. Boska inače uživa izuzetno privilegovan položaj kod Vlade RS: odobren joj je reprogram i ukinuta zabrana raspolaganje akcijama, kako bi Đurić mogao da preuzme od Miškovića njegov udio od 20 odsto i postane većinski vlasnik.
И кажу овде неки, треба чекати 2014-у, а до тада????:-o:-o:-o
http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/30813/Politi%C4%8Dari+krkaju%2C+a+narod+gladuje%21.html
http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/30818/Prodaju+maglu+i+pune+d%C5%BEepove%21.html
Предсједниче ВЕТЕРАНА свака част за текст ово само показује Ваше искрене намјере, када сте заједно са својим саборцима, основали удружењ ДА ЋЕТЕ БИТИ ИСТИНСКО УДРУЖЕЊЕ за правду и достојанство свакога Српскога борца.Да нећете подлећи ни једном притиску било које политике и да је коначно дошло вријеме да се и борци ветерана рата окупе и укажу на своје проблеме и понижење које имају од валадајуће администрације и поткупљене борачке организације и њенога предсједника Пантелије.
Svaka čast na tekstu.
Bio je još jedan koji je vjerovao da se vrijeme može potkupiti. Imao je čitavu kolekciju skupih satova, procjenjenih na nekoliko stotina hiljada evra. Podsvjest korumpiranog čovjeka je čudo, a kupovina skupih satova može biti dijagnoza. Zvao se Ivica Sanader.
Najgora je zdravstvena mafija . Te nabavke ovoga onoga to je suludo. Kazu da su direktora doma zdravlja u Visegradu natjerali da poruci jedan komplet neopremljen . ma nek se nose u p.m.
Jeдан од најбољих текстова на Фронталу, који је обухватио неколико аномалија нашег друштва. И САД су спашавале приватне банке новцем грађана, а то је као да сипате у врећу без дна. Постоји само једна разлика, а то је да су САД привредна сила, а Република Српска биједна полудржавица. Велика по начину настанка, а биједна по начину на који нестаје. Народ који повјери своју судбину лику попут Милорада Додика и не заслужује боље. Није крив Милорад….
hamurabi
Zvao se Ivica Sanader.
Исправка!
Звао се Иво…сад је Ивица.;)
Koliko je običan čovjek spreman i svjestan da sa tim danom i svojim glasom kojega daje nekome može biti siguran da je izabrao pravu ličnost. Šta će on dobiti njegovim izborom i šta mu njegov izabrani kandidat može da ponudi. Kada dođe na vlast može narodu obećati da će se on truditi da: će on imati dobru platu, da će sebi odmah kupiti novo auto (nema smisla da se voza u autu od bivšeg ministra starom četiri godine), a narod će vidjeti da ta investicija nije uzaludna, to će mu omogućiti da zajedno sa njegovom pratnjom vozi savremeno izgrađenim auto putevima naše republike mnogo brže od dozvoljene brzine, ne poštujući zabrane ograničenja i druga saobraćajna pravila, i tako ekspresno stiže do mjesta kojima trebaju njegovo znanje za strategijom razvoja istih, zaposliće svu bližu rodbinu u javne ustanove i agencije jer tu nema plate ispod 2000 KM a nema smisla da rodbina jednog gradonačelnika – ministra radi za manje para, pa da ga bude sramota, moraće po hitnom postupku da raspiše tender za javnu nabavku (bilo čega) jer od tog tendera i razlike u parama mora odmah da kupi stan od minimum 150 kvadrata. To je neki minimum za stanovanje gradonačelničko-ministarske porodice. Ipak gradonačelnik-ministar mora da ima svoj mir i veliki kutak kada bude razmišljao o velikim strategijama razvoja ove države (gradnje auto puteva, pomoći u izgradnji novih zgrada i naselja i plaćanju pojedincima za razvoj i unpređenje sela) sve su to velike investicije sa puno para i procenat je, hvala bogu dobar, pa to sve na miru moraš da sračunaš de te neko ne prevari pa da njegova pokoljenja nemaju hljeba da jedu. I tako još puno toga moji „drugovi“ (oprostite prošlo je vrijeme drugova ) već gosministri mogu obećavati. Mogla bi se jedna lijepa knjiga napisati.
Ja kada bi bio u prilici da postavim pitanje budućim kandidatima za grdonačelnike pitao bi ih:
1. Mojim glasanjem za Njega ili Njih kada dođu na vlast šta ja (mi) obični ljudi dobijamo
2. Koji su set zakona spremili da se na ovom području omogući razvoj privrede
3. Šta je to Banjaluka savremen grad razvoja (rješavanje infrastructure, kanalizacije, savremeni urbanizam, moderna i efikasna administracija) i sve ostale programe koji donose kvalitetniji i bolji život građanima.
4. Koje su zakonske olakšice spremili za spašavanje i oživljavanje malih porodičnih biznisa? (svaki dan se male radnje i zanatske usluge sve više zatvaraju).
5. Kakav program je njegov tim napravio i sagledao za revitalizaciju postojećih izgrađenih kapaciteta, kakav je njihov koncept za oživljavanje istih. (tačne mjere oporavka).
6. Projekat zaštite prirodnih resursa (šumski kompleksi, rudna bogatstva, vode i dr.).
7. Projekat zaštite rijeke Vrbas koja je od životnog značaja za ovaj narod. (od naše rijeke životno i poslovno zavisi stotine hiljada ljudi a danas je zagađena).
8. Kako misli riješiti problem sa javnim ustanovama i preduzećima u kojima je grad većinski vlasnik a oni posluju sa gubicima (npr. Akvana, Toplana, Banski dvor i dr.) Umjesto da one svojim radom pune kasu grada, gradski oci svake godine izdvajaju stotine hiljada maraka da bi pokrile gubitke istih.
9. Koji program razvoja našeg grada ili razvojne oblasti imaju???
Tim ljudi mora da zajedno sa kandidatom za gradonačelnika ima to već sve pripremljeno i da po dolasku na vlast odmah krenu u realizaciju istih projekata. A jedina formula razvoja je integrisani programi razvoja koji bi našu Republiku podjelilo u razvojne oblasti (administrativne granice ostaju iste). Razvojna oblast podrazumijeva širu regiju koja bi znala tačno šta se u njoj može proizvesti i u kojim količinama isporučiti potencijalnom kupcu. U BiH je 1990. godine iz ME napravljen program uzgoja ljekovitoga bilja na čitavom prostoru BiH. Znalo se tačno koje je područje pogodno za razvoj pojedinih vrsta. Na tom je tim stručnjaka danonoćno radio i napravio kompletan elaborat o tome. U Novakovićima je po projektu trebala da bude slobodna zona u kojoj je bila predviđena fabrika za preradu i pakovanje istih. To je bilo sve urađeno pod kapom jedne svjetske firme koja ima svoj brend, ime i tržište (složićete se da bi mi oživijeli svoj proizvod i stvorili mu svjetski brend treba puno para, vremena i živaca). U to vrijeme išlo se sa namjerom da svaka kuća tj porodica bude mali porodični biznis koji bi ta porodica imala sigurnu egzistenciju i posao za normalan život. Želim da naglasim da je tada sva proizvodnja i otkup istih bila otkupljena u narednih 10 god. Otprilike takav koncept razvoja moga grada, republike me interesuje. Sa tačno određenom strategiom, ciljevima, rezultatima i projektom razvoja moga grada iza kojeg će stajati tim ljudi sposobnih da preuzmu odgovornost da to sprovedu u djelo. Ostale priče o „mitskim velikim vođama“ raznih političkih partija su smiješne i besmislene koje imaju za cilj da pojedinci dođu na vlast i raspolažu sa budžetom grada koji nije mali (oko 130 miliona KM) i još vrijednijim lokacijama koje mogu davati kome i kako žele a da pri tome ne odgovaraju onima koji su glasajući za njih doveli ih na te pozicije – NARODU.
NADAM SE DA SE BAR U JEDNOM SLAŽEMO DA NAM JE SVIMA STALO DA SUTRA NAŠU DJECU I UNUČAD GLEDAMO KAKO NA OVIM NAŠIM PROSTORIMA ODRASTAJU I NE ŽELE DA IDU PO SVIJETU JER MI MORAMO DA SVOJOM MUDROŠĆU I INCIJATIVAMA OMOGUĆIMO DA PAMET PROGOVORI I DONESE BOLJE SUTRA ZA SVE NAS OVDJE.
AKADEMIJA NAUKE UMJETNOSTI I RAZVOJA sa mladim i poletnim direktorom koji je uvijek na čelu kada se priča o razvoju a on i njegovi eksperti uvijek preuzmu odgovornost za realizaciju projekata razvoja). REZULTATI SU VIDLJIVI. Kakav direktor takvi rezultati razvoja.
Svi mi znamo što i vi pričate. Moramo da zaposlimo mlade, moramo da oživimo privredu, moramo da oživimo tj. uložimo u poljoprivredu i poljoprivredniku damo mogućnost da ima stabilnu proizvodnju i siguran otkup njegovih proizvoda, moramo-moramo-moramo i tako u nedogled.
DRUGOVI (uh pogrješi ja opet prošlo vrijeme drugova ali gle čuda neki slični ljudi, ma rekao bih isti ljudi na vlasti da ne znam da je prošlo vrijeme DRUGOVA, ma Vi mene ipak zezate, vrijeme DRUGOVA nije prošlo. Traje ono još uvijek samo su naši pioniri odrasli i postali mnogo gori od naših starih DRUGOVA. A ja Vas pitam – KAKO??? KAKO??? KAKO??? Kako ćete i kada sve to uraditi???
PREUZMITE ODGOVORNOST ZA SVOJE FUNKCIJE I DOKAŽITE SVOJA DJELA DA OD NJIH I OBIČAN GRAĐANIN NAŠE REPUBLIKE IMA KORISTI.
BRINEM SE DAS NE IZGORI ARHIVA PAVLOVIĆ BANKE.TAMO SU NEKI DIZALI KREDITE OD 1,7 MILIONA MARAKA.
lam do blama i nikom ništa. Pa ako su oni bezobrazni i nemoralni, da li mi moramo i dalje da se ponašamo kao tukci? Pa ako ne možemo ništa više nego jednu od ovaca u našem toru da nazovemo Mile(nka), Mladen(ka) ili Medi (po MO, koju su pre neki dan mirni Česi, za razliku od nemirnih i apatičnih Srba jako iznervirali zbog njene uloge oko Kosova) i da se našalimo na račun Monike, ovaj…Hilari (Estonka nije ni vrijedna pažnje), zar ne možemo bar nešto konkretno da učinimo u našem dvorištu?
Ne treba nam puno da se sjetimo posljednjeg u nizu nepoštovanja svih nas od strane vladajuće strukture u uzurpatorskoj ulozi institucije predsjednika RS i šarade oko izbora novog glavnog revizora. Pa pitam sve nas da li smo mi normalni i koliko mogu da šilje na nama, a da mi ni prstom ne mrdnemo? ‘Ajd’ što to rade oni strani, ali dokle da trpimo ove naše glodare? Teška riječ? Pa ako nas oni tretiraju kao ovce i RS kao privatnu prćiju, što ja njih ne bi tretirao kao glodare, kad nas oglodaše do kosti? Toliko.
Dakle, šta je činiti? Zamoliti ih da se promijene? Očajavati? Predati se? Praviti se da je sve ovo što nam se servira normalno? Ili možda pozvati nekog drugog da bar instituciji predsjednika RS, za početak i za promjenu, pa onda Ustavnom sudu RS i tako redom ostalim republičkim i opštinskim institucijama vrati dostojanstvo, pa da i mi doživimo da osjetimo kvalitativne promjene u našem sistemu.
Eto, čitam neki naš lik „napucao“ Gugl i Jahu i uzeo im skoro 600 hiljada dolara. Gdje im je to „uzeo“ tolike pare? Pa u nekoj pravnoj državi. Zar mi ne bi voljeli da živimo u pravnoj državi? Ako smo pametni, voljeli bi. Da li je to slučaj pod vođstvom ovih naših glodara? Nije. Pa ‘aj’mo je onda napraviti. Sklonimo glodare i dovedimo nekog rodoljuba, za promjenu. Nekog da postavlja i poštuje civilizacijske standarde i konačno počne da uvodi red. Idu izbori za dvije godine, sad treba o tome razmišljati.
Hajde da pozovemo tog lika, gospodina, Srbina ili šta već; novine pišu da je iz ovih naših krajeva. Možda je u njemu ostalo zrno patriotizma, možda mu više para od onoga što ima ne treba, možda bi prihvatio da dođe u ovu našu nesrećnu stvarnost i polako pretvori u nešto čime će se i on i mi ponositi. Ma neka za promjenu vrati dostojanstvo instituciji predsjednika, neka napravi prvi korak, pa ako smo pametni, zajedno ćemo napraviti drugi i treći.
Naivan prijedlog? Pa dobro, ako neće on, pozovimo nekog drugog, odavde ili iz pečalbe, uključimo se, aktivirajmo se, jer ako sami sebi ne pomognemo, drugi nam sigurno pomoći neće. Krijući se iza zastave Srpske, moćnici iz SNSD-a su opet dokazali da misle samo na njihove lične i partijske interese i jačanje pozicija u institucijama i zakonodavstvu te iste Srpske u koju se kunu, a zapravo je urušavaju postavljanjem podobnih i poslušnih, kojima je osnovni zadatak očuvanje partijske moći i korištenje narodnih para radi zadržavanja i jačanja te moći. A manje naših para – slabija Srpska, siromašan i nesrećan narod, jasno je kao dan.
Nisam u pravu? Kažu, Mile ipak treba podobne kadrove, ljude od povjerenja, da bi, kao tiha voda koja brijeg roni, ojačao poziciju RS u odnosu na projekat BiH. Ma, je li baš tako? Pa pod čijom je vladavinom otišlo Brčko prvi put, pa Brčko drugi put, ko je jedno pričao a drugačije dizao ruke po pitanju davanja entitetskih nadležnosti BiH, pod čijom je vladavinom neiskorišćeno odvajanje Kosova od Srbije za bolje pozicioniranje Srpske, ko je imao na računu navodnih milijardu i dvjesta miliona od prodaje Telekom-a i kako je novac iskorišćen i tako redom…Jeste, bilo je i pozitivnih rješenja i poteza. Suma sumarum? Minus, druže, minus.
Bio prijedlog naivan ili ne, činjenica je da nas je Mile nesrećnom epizodom oko novog revizora kao i mnogo puta do sada pljunuo pravo u lice. Ko veli, kad je do sada prolazilo, proći će opet. Ipak, što je mnogo, mnogo je. Vrijeme je da se sagledaju ostale mogućnosti. Kao što je svojevremeno SDS-u bilo vrijeme da ode, vrijeme je i ovoj socijaldemokratskoj pošasti. Tačka.
ma ljudi dajte da vidimo više tu imovinu, da važi za sve!!
ne samo vlast nego i ovi iz opozicije.
I ne samo političari nego svi koji imaju nemoguće bogatstvo
u ovom jadnom društvu, a ne mogu dokazati odakle im.
Ali, prvo političari, da razbijemo led.
I da konačno neke priče prestanu, pa da vidimo na kraju ima li stvarno Kasipović nekretninu u Opatiji, Škrbić vilu na Azurnoj
obali ili Dodik sve te silne nekretnine u Srbiji i po svijetu o kojima se priča.
bliži se kraj, 14.01.2013. 22:56:31
Ма јок, немају они то, то су поштењачине, не би они украли само што је за небо свезано, додик, шкрби, антун,…све голи олош, ставили су читаву РС и све нас под хипотеку!
Lemidona je neprikosnovena vladarka vaskolike domaće estradne, odnosno soc-pol-ekon-kult scene na našim prostorima. Ona je ta koja postavlja standarde. Što je starija, to je bolja. I jača, moćnija. Ponekad se čini da joj nema premca, da je nezamjenljiva, neoboriva, nepobjediva.
Ona i njen tim se i ove godine nameću u odrezivanju što većeg scenskog oktobarskog kolača. Parice u kolaču su velike, 63 opštinska budžeta, pa nije teško shvatiti šta Lemidona radi. A šta to Lemidona zapravo radi?
Pa, lati se mikrofona, prvenstveno, dok iza scene ekipa radi svoj posao, ne bi li Lemidona bila uvijek korak ispred svih. I jeste. I treba im skinuti kapu za način na koji rade to što rade. Našim parama. A nas ko…šiša.
Ko je kriv nama i svim ostalim pacerima koji se kao trude da nađu alternativu ili čak i mjesto na sceni. Mjesta nema, jer ga je Lemidona zauzela. I daće prostora drugima u onolikoj mjeri koliko sama ocijeni da treba, tek da sama sebi odredi konkurenciju koju će zapravo pomesti u trenutku kog ona nađe za shodno. I da opet pokaže da je broj jedan. Maestralno!
Dakle, latiće se Lemidona mikrofona par puta i zaradiće milione. Desetine miliona. Čuj, desetine. Pa samo u Banja Luci preko sto! I sve u svemu, za to vrijeme mi ćemo svi kao uživati, gledajući zapravo jedan isti jeftini pornić. Jer, isto kao što je za nas lubenica kraljica strasti, Lemidona će ostati kraljica scene…ako se poslije snošaja ne desi, čini se za neupućene, spontani narodni pobačaj, kao u Srbiji ranije ove godine.
Поздрав правом борцу и правом Српском патриоти!
Само пиши даље!
Захваљујем свима на лијепим ријечима и подршци. У међувремену је пензионер из приче преминуо од сепсе која је захватила цијели здравствени систем РС. Говорио је да му је само да дочека да му бар једно дијете (од двоје високообразованих добије посао). Није дочекао. И није ово патетика. Ово је стварност која се МОРА МИЈЕЊАТИ!
Поздрав Србину, борцу, официру, филозофу и музичару, човјеку неспорних моралних квалитета! Готово гротескно звучи тужна вијест да актер овог текста није више међу живима, добрим дијелом захваљујући трулом систему на чијем челу је носилац сата од 50.000 КМ. Шта остаје друго него да цитирам покојникову супругу: „Црк’о да Бог да, руку му се осушила“.
Поздрав Србину, борцу, официру, филозофу и музичару, човјеку неспорних моралних квалитета! Готово гротескно звучи тужна вијест да актер овог текста није више међу живима, добрим дијелом захваљујући трулом систему на чијем челу је носилац сата од 50.000 КМ. Шта остаје друго него да цитирам покојникову супругу: „Црк’о да Бог да, руку му се осушила“.
Vozim ja onomad kroz neka sela i promašim skretanje, normalno, jer putnih oznaka nema. Tražim neki „proizvodni pogon“ svog poznanika. Stanem, pitam jednu ženu kuda i kako. Kaže, ona ide u tom pravcu, može li samnom. Uđe i polako počne priča, odakle sam, koga tražim. Kažem, treba mi vlasnik tog „proizvodnog pogona“. Zna ga žena, puna joj usta hvale. Kaže zaposlio toliko i toliko ljudi, otkupljuje sirovinu od mještana, svima dobro. Eto „pogona“, žena ode lijevo, ja se nađoh sa vlasnikom. Uđem u „pogon“, bruji nešto, rade generatori, kaže. Stalno nešto čačkaju sa strujom, nije imao izbora nego da kupi generatore il’ ode mas’ u propas’..ili ti mrs u tri lijepe bosanske. Kudi, psuje, kaže, još je morao i one iz električnog da potplati i za ovu patetiku od struje kad je kretao u posao.
Nije jedini, pomislih. Giljotina propisa, povoljan poslovni ambijent, prođe mi kroz glavu. Narodna vlast za dobro naroda. Pa vlast ima špijune u svakom selu, samo ne u ovom, izgleda. Pa kako nije dojavila da je ovaj i drugi slični njemu, zamajac u njegovom kraju. Gdje su ti partijski aktivisti koji će prepoznati dobro i otjerati zlo, gdje su ti vajni sekretari i kadrovici?
Utjeraše oni nama svima dobro, pomislih, ali ne istjeraše zlo.
Posle mene potop, je li to krilatica i za ove izbore? Ma nešto se pitam, da li je to partija ili smo to zapravo mi, Srbi? Sebični, gramzivi, neuki, mentalno nedorasli, sujetni, zavidni, bez vizije i morala. Bojim se da nije partija. Nije ni Milošević, ni Tuđman ni Izetbegović, ni Klinton, ni Monika, ni Solana…ni Zlatko ni Suljo, ni Tači, ni oni srbijanski autonomaši, ni onaj turčin Davutoglu. Pa i Švedi i Danci su imali svoje autonomaše, pa gdje su oni, a gdje smo mi?
Alo Srbi, hoćemo li se opametiti ili nam treba još neka 1389-a ili 1914-a ili 1941-a ili 1992-a ili 1999-a i 2000-a. Izgleda da nam treba, jer bolje nismo ni zaslužili.
Odlican komentar mico.
Nikad mi nismo sami sebi krivi. Mi smo za sebe bezgresni i uvijek u pravu. Nama su uvijek krivi drugi a i mnogima ovde su drugi krivi.
Код нас се кривац јасно види из авиона, додик. Кад бих ја своју породицу на своју руку презадужио кредитом и угрозио егзистенцију тим чином, наравно да бих ја био једини и искључиви кривац јер се у својој кући једино ја питам, а кад бих опет они узимали неке кредитиће па упали у шкрипац, а ја сачувао свој новац па их вучем једног по једног како из блата тако и за уши, онда би ја био једино заслужан.
Из тог поређења је јасно уочити у чему је кривица главоње!
Kredite je poceo da uzima jos Tito a nasi su samo to nastavili i uzimaju ih od kako je RS-a.Greska je sto se krediti uzimaju za penzije i nisu razvojni.
Još početkom godine „majstor za čips“ i resorni mi(ni)ster zdravlja je rekao da zdravstvo ne radi kako treba, te da će on zavrnuti slavinu Domovima zdravlja koji previše troše i primaju prekomjerne radnike (bez njegovog znanja). Ali, za sve je okrivio politiku, a ja pomislih kakve veze novine „Politika“ imaju sa radom ministarstva.
Sad se ućutio jer ne treba mutiti destilovanu vodu, isplivaće nešto…
Pa šta ja znam o vođenju finansija u zdravstvu Republike Srpske. Onomad odem sa suprugom u Klinički centar reko, jeftinije je, ženi se upalio zub. Kad tamo evropski standardi, čekaonica uvijek puna, uzmeš broj pa čekaš. Ako naiđeš na slabo plaćenog zubara, još namrgođenog jer ministar nije dao 13-tu platu a ni regres, a pacijenti sve manje donose viski, a o kovertama i da ne pričamo, onda moraš čekati dok se ne smiluje da te primi. A kad pregledaše moju suprugu (ne sjede ni pet minuta) ja bogami tom siromašnom zdravstvu uplati mizernih 30 KM. Sve se nema, a ona sa mnom u apoteku da kupi antibiotike. Srećom joj privatnik kod kojeg radi „uplaćuje“ doprinose pa sam morao kupiti i lijekove da spadne otok, pa kod čika zube opet za sedam dana. (Ko ja serem pare)
Pa onda se ja zapitam kome idu te silne pare kad zdravstvo nema ništa, jedva krpe kraj s krajem, a ja sam samo jedan od onih oko hiljadu što dnevno prođe kod stomatologa, i ostalih „ologa“ u bolnicama i Domovima zdravlja, i svi ostave bar po 10 KM, ono radi uroka i bez fiskalnog računa.
Al šta se može, zato nam je zdravstvo na evropskom nivou, ministri imaju skromne plate po 7.000 KM a kukaju da ne mogu da žive, satra ih inflacija. Zato čistačice u kliničkom centru imaju velike plate, te su im zbog toga ukinuli i topli obrok. Kažu imaju previše, naučile su da žive sa 500 KM, ne treba im davati više, osiliće se, pa neće paziti na pacijente, a šta će onda doktori, moraće zarađivati platu i neće imati vremena za privatnu praksu.
Neka nam je živ i zdrav ministar, a narod će na kraju ionako da crkne!