dysko

A да се мало правимо Енглези?

Како се то зове, када повјерујеш ономе што говоре о теби па се након тога роди потреба да се извињаваш и објашњаваш да ниси такав? Психолошки феномен када жртва пожели да свом злостављачу докаже да није онаква каквом је злостављач начинио. Нејасна је радост коју у људима побуђује то што медији који су свјесно и […]

понедељак, фебруар 4, 2013 / 07:52

Како се то зове, када повјерујеш ономе што говоре о теби па се након тога роди потреба да се извињаваш и објашњаваш да ниси такав?

Психолошки феномен када жртва пожели да свом злостављачу докаже да није онаква каквом је злостављач начинио.

Нејасна је радост коју у људима побуђује то што медији који су свјесно и по наруџби, из интереса, по матрици, а касније навици – оцрњивали један народ, сада ту и тамо напишу понешто добро о њему.

Недавно се интернет страницама Би-би-сија појавила репортажа у сликама из Србије, гдје се афирмативно говори о њеним љепотама. Вијест о томе пренесена је на српским порталима са нескривеним одушевљењем. Радосни смо јер Би-би-си о нама лијепо пише, а од ове компаније то нисмо навикли.

Бојим се да је та радост резултат управо описаног поремећаја. Јер – нисмо били криви ни кад су нас кривили, те не требамо ни да се радујемо кад нас хвале.

Истина је да Енглезе не брине много какви смо ми, ни какви су уопште неки тамо – осим када то има везе с њима. Ово најбоље илуструје случај расизма на утакмицама младих репрезентација Србије и Енглеске у Крушевцу, када се државно-медијска машинерија подигла да оцрни Србе, предвођена премијером Камероном, а у исто вријеме су на лондонским стадионима дешавале горе ствари. Ако хоће да те згазе, онда ће то урадити плански и организовано али из само једног разлога – одбране својих сопствених интереса и покушаја да сакрију свој прљав веш.

Међутим, наше извињавачко понашање уплетено је у образац политике и културе па тако, на оба ова поља, Срби се већ више од деценије упињу да оперу своју слику – баш у очима оних код којих се налази камен који је ту слику разбио и кроз блато провлачио.

То узрокује, даље, смијешне и жалосне ствари, па је познати српски глумац Никола Ђуричко прије пар мјесеци дао интервју, из којег је издвојен наслов: Срби су и лијепе жене, а не само ружни генерали!

Срби су одувијек и жене и генерали, и музичари и конобари и ковачи и чистачи, и глумци. Али су одвијек и будале.

У својој књизи “Британска политика према Југоисточној Европи у Другом свјетском рату“, Елизабет Баркер, историчар, пише како је “у Грчкој, Југославији и Румунији било пријатељских успомена на савезништво (са Британцима) у Првом свјетском рату. Краљеви и намјесници гајили су дужно поштовање према британској краљевској породици, а каткад је било и личне привржености“. Ово се само хладно наводи као повољна околност како би Британци остварили оно што су наумили, без икаквих симпатија.

А ми смо и тад, многи и данас, заблуђени говорили како је неко “наш историјски пријатељ“, не схватајући никад да то могу бити само људи, никако и цијела држава и њена политика.

У животу важи:Не бригај много шта други причају о теби

Посебно то немој радити ако имаш неку идеју и желиш нешто постићи, па крену да те оговарају и црне.

Неко ће рећи, да ипак ваља пазити на слику (Французи би рекли имаж, а Енглези имиџ) код других, а најновија догма којом то поткрепљују је – онда ће бити више инвестиција. Међутим оно испод имиџа – права слика једне земље, постаће боље само онда ако и земља и људи постану бољи, и ту никаква промоција није важна.

Егзит, Новак Ђоковић, Гуча – добра идеја и успјех настао из труда увијек ће бити примијећени на “великој сцени догађаја“, у мору информација који биљеже медији сваког дана. Та правила су увијек иста – направи нешто стварно добро или оригинално, најбоља је реклама.

Међутим, има примјера и на другој страни. Американац Чарлс Кетер, видјешви на друштвеним мрежама како неки Срби из Зрењанина мрзе Америку, након расправе с њима, сједа у авион и одлази право у Србију – јер му је било стало да докаже да многи Американци не подржавају оно што ради њихова влада.

Оправдавамо потез, за њега овај текст не важи (:



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *