Археолози са Кембриџа заитересовани за рановизантијски град у Бакинцима

Захваљујући међународном пројекту ЕУРОФАРМ, који већ од 2013. године, окупља археологе из региона и других дијелова европе у циљу истраживања млађег каменог доба на Балканском полуострву добили смо прилику да сарађујемо са великим бројем експерата у оквиру разних археолошких периода и дисциплина. На моју огромну част, ове године, тим истраживањима се придружила др Сузан Хакенбек, ванредна професорица за касну антику на Универзитету у Кембриџу.

Примарни циљ њеног ангажмана у оквиру овог пројекта односио се на посјету рановизантијског града на Градини у Бакинцима. Тај град био је регионални центар и епископско сједиште у овом дијелу некадашње Паноније, односно данашње сјеверне Босне.

Она се заинтересовала за овај локалитет захваљујући публикацијама о археолошким истраживањима, која интензивно трају од 2012. године, а која су до сада открила три базилике ван зидина града, као и дио Горњег града. Та истраживања су до сада презентована кроз разне конференције, стручне радове, али и каталоге у којима су веома темељно презентована истраживања базилика и археолошки налази, рекао је Бојан Вујиновић, мастер археолог.

Сва та научна презентација помогла нам је да дођемо до стручњака, који су експерти у оквиру наведене проблематике, а сарадња са њима ће нам у будућности отворити врата ка европсиким пројектима. Већ сада археолози са Кембриџа, који се баве периодом касне антике, заинтересовани су да сегментално кренемо са одређеним фазама археолошких истраживања на Бакинцима. Та истраживања ће временом формирати међународни тим заинтересован за рад на овом и другим локалитетима, те ће нам отворити врата ка озбиљним научним пројектима. Да ова интересовања иностраних стучњака нису усамљена, ове године, кроз археолошка истраживања у Бакинцима очекујемо археолошке стручњаке из Аустрије и Словеније, како би кроз заједнички рад и стручне консултације унаприједили рад.

Недавно сам, заједно са Бојаном Вујиновићем, посјетила рановизантијски град у Бакинцима. Била сам веома изненађена величином локалитета и стањем очуваности зидова. Бојан и његов тим су одрадили фантастичан посао, јер су већ до сада сондажно истражили три базилике по највећим стандардима. Овај локалитет могао би да буде од револуционарног и пресудног значаја за разумјевање раног хришћанства у овом региону и социјалну динамику живота на граници византијског царства у раном средњем вијеку. Овај локалитет је дефинитивно огроман потенцијал за археолошка истраживања и без сумње ће бити откриће од међународног значаја – рекла је ванредна професорица за касну антику на Универзитету у Кембриџу др Сузан Хакенбек.

РАНОВИЗАНТИЈСКИ ГРАД БАЛКИС

Рановизантијски град Балкис први пут се помиње у љето 597. године, у налету аварске војске под вођством војсковође Бајана. Тада је он, заједно са својим војницима, прешао ријеку Саву негдје између Сирмијума и Сервицијума, те на простору данашње Босне порушио тај град заједно са 40 утврђења и стражарница, док је комплетно становништво поубијао.

Археолози тај град доводе у везу са рановизантијским градом пронађеним на локалитету Градина у селу Бакинци (општина Лакташи). Ту су вршена сондажна археолошка истраживања у периоду од 2012. до 2014. године, а настављају се и током љета 2015. године.

Град је импозантних димензија, са око 100.000 квадрата објеката различите намјене, распоређених у три платоа – Горњег, Средњег и Доњег града. Град је опасан одбрамбеним зидовима у дужини око 480 метара, дебљине око 1,5 метара, а на појединим дијеловима они достижу висину и преко четири метра. Сондажна истраживања вршена су само на простору Горњег града, када је пронађен објекат са улазом на југоистоку, који представља дио веће цјелине, можда просторија за одмор. На основу налаза, првенствено новца, тај дио града доводи се у везу са периодом од друге половине 4. до 7. вијека.

Са источне стране града, ван одбрамбених зидина, до сада су пронађене три рановизантијске базилике. Оне се на основу градње, архитектонских елемената и покретног археолошког материјала доводе у везу најраније са периодом 5. вијека, те су кроз више фаза обнова и дограђивања егзистирале све до почетка 7. вијека. Ти подаци указују да су пронађене базилике, заједно са утврђењем, чиниле један касноантички, односно рановизантијски комплекс, који је функционисао као цјелина.

Тај град дефинитивно је био регионални центар, а вјероватно и епископско сједиште тог дијела некадашње јужне Паноније. На то упућују импозантност града, број базилика ван зидина утврђења, имена свештеника или епископа пронађених на импосту капитела базилике "А" (Constantius, Andreas и Constanc), могућа крстионица у оквиру базилике "B", која директно упућује да је ријеч о епископском сједишту, јер су обред крштења у периоду 6. вијека вршили епископи, а веома ријетко и презбитери.

Град је могао постати епископски центар већ четрдесетих година 6. вијека, након чувене обнове утврђења и базилика у Панонији и Далмацији, од стране Јустинијана. На ту могућност упућују и имена "епископа" који су пронађени на импосту капитела, а помињу се на Салонитански саборима одржаним 533. године у Салони. Тада се име Constantius доводи у везу са епископом Сисције, док се име Andreas доводи у везу са епископом Бистуа Нове. Латинска рјеч sor (sor, sortis – служба) указује на могућност да су ова два епископа служила и покрштавала становништво у оквиру овог града, све до маја 533. године. Тада митрополит Хонорије допушта да се од планина Копило и Враница код Зенице уведе нова епископија, која би се могла довести у везу са епископијом у Бакинцима, те да се треће име са импоста Constanc може довести у везу са могућом епископијом у Бакинцима.

Међутим, треба сачекати наставак истраживања и прикупити још података како би што објективније реконструисали слику овог рановизантијског града, а то ће олакшати сарадња са иностраним археолозима и савременим методама детекције.