Још распродаје бола: Ко ће зарадити на слогану Ја сам Шарли

Како бише ББЦ, више од 50 људи је покушало да заштити слоган "Ја сам Шарли" у француском Заводу за заштиту интелектуалне својине. Познати слоган осмислио је Жоаким Ронсин, који је за напад у којем је убијено 12 људи чуо у својој редакцији, у модном магазину "Стилист". "Радили смо на следећем броју, када је један колега […]

среда, јануар 14, 2015 / 19:53

Како бише ББЦ, више од 50 људи је покушало да заштити слоган "Ја сам Шарли" у француском Заводу за заштиту интелектуалне својине.

Познати слоган осмислио је Жоаким Ронсин, који је за напад у којем је убијено 12 људи чуо у својој редакцији, у модном магазину "Стилист".

"Радили смо на следећем броју, када је један колега на Твитеру видео шта се дешава. Били смо шокирани, а убрзо су почеле да стижу поруке у којима је писало да су људи згрожени или престрашени, сви су слали поруку безнађа", рекао је Ронсин за ББЦ.

Ронсин, иначе комшија редакције листа "Шарли ебдо", каже да је одмах почео да размишља о логотипу листа и убрзо је исписао сада већ чувену поруку истим фонтом.

Иако је имао само 400 пратилаца на Твитеру, његов слоган се муњевитом брзином раширио по целом свету, а милиони људи су га твитовали у наредним сатима.

"Заиста нисам имао намеру да створим нешто тако значајно. Много људи ми је честитало, што ми је у почетку било веома чудно, јер нисам могао да примам честитке за нешто повезано са трагедијом. Затим сам схватио да ми се захваљују што сам им помогао да се изразе. То је оно што порука значи – ја сам слободан, нисам уплашен", рекао је он.

Убрзо се слоган прелио и на светске улице, на којима су се, осим одштампаних порука на А4 папирима, појавили и постери, беџеви, мајице и оловке са поруком "Ја сам Шарли".

Ронсин се трудио да се не појављује у медијима, јер није желео да буде означен као лидер неког покрета, али је одлучио да проговори након извештаја о броју људи који су покушали да од слогана направе бренд и профит.

"Завод је одлучио да не прихвати ниједан захтев, због широке друштвене употребе овог слогана", писало је у саопштењу Завода који је само 12. јануара примио 50 пријава за регистрацију жига.

Како наводи АФП, забележени су најразличитији покушаји комерцијалне експлоатације слогана, самим тим и трагедије, па је у једној пријави компанија желела да заштити апарате за гашење пожара на којима је исписано "Ја сам Шарли".

Процедура пријаве кошта 200 евра за онлајн захтеве и 225 евра за папирне захтеве, а све пријаве се у року од четири недеље објављују на сајту Завода.

И у Белгији је било сличних покушаја, па је један бизнисмен наишао на оштре критике јавности након изјаве: "То је бренд, исто као Диор, Гес или Адидас. Сигурно ће многи велики брендови желети да га искористе. Ја не желим профит, већ да помогнем породицама и листу да наставе своје животе".

Иако тврди да жели да "заштити слоган од тога да падне у погрешне руке", мало ко му верује.

"Можемо да пробамо да зарадимо новац од продаје слогана великим фирмама, а затим да средства преусмеримо на право место", рекао је Јаник Утерхаген.

Истовремено, само неколико сати након трагедије у Паризу закупљени су интернет домени јесуисцхарлие.фр, јесуисцхарлие.com и јесуисцхарлие.org, а убрзо су се у онлајн продавницама појавиле стотине различитих артикала са исписаним "Je suis Charlie".

И познати трговци су на насловне стране својих сајтова ставили мајице, качкете и остале ствари, а редом сви кажу да им "није намера да зараде на трагедији већ да подигну свест о слободи говора и помогну Француској".

Ибеј је такође преплављен старим бројевима листа "Шарли ебдо", а на продају је понуђен први број из 1970. године, који је већ добио понуду од 200.000 евра.

Ронсин каже да је он дозволио коришћење слогана и визуелног решења само невладиној организацији "Репортери без граница", али и да је био приморан да се консултује са адвокатима како би спречио његову комерцијалну употребу.

"Страшно је и помислити да би један такав слоган, који означава наду, могао да постане нечије власништво. Желим да ова порука остане чиста. Четири милиона људи је на улицама узвикивало те речи, у Паризу, Лондону и Њујорку. Прљаво је мислити о томе да неко жели да заради", рекао је Ронсин.



Оставите одговор