Не заборавите краљицу Јелену Анжујску

Требиње не смије да заборави краљицу Јелену, жену краља Стефана Уроша и мајку краљева Драгутина и Милутина, коју историја памти као веома позитивну личност – поручује историчар и археолог Ђорђо Одавић.

Од њене смрти прошло је седам стотина година, али је света краљица везала значајан дио свог живота за Требиње, истиче Одавић за Срну.

Краљица Јелена заслужна је за утемељење школства, ширење културе и писмености међу сиромашнима, била је вјешта у дипломатији и дала значајан допринос снажењу српске средњевјековне државе.

Она је прва српска краљица коју је црква канонизовала и њену светост прославља 12. новембра.

Одавић наглашава да је за Требиње и његову културно-историјску баштину важна чињеница да је најзнаменитија краљица династије Немањића значајан дио свог живота столовала управо у Требињу, гдје је на још неутврђеној локацији подигла двор.

Краљица Јелена отворила је прве школе за дјевојке, у којима се учила писменост, рачун, плетење и вез, а организовано је и преписивање књига, јер у том времену није било штампарија, па је она, заједно својим ученицама, преписивала књиге и даривала их манастирима који их нису имали.

"Захваљујући Јелени, настале су прве библиотеке у Србији, а тада су се звале `књигохранилишта`", појашњава Одавић.

О поријеклу краљице Јелене данас се мало зна – о њеном роду најпрецизније говори писмо напуљског краља у којем краљицу ословљава као своју рођаку, док је легенде по женској линији повезују чак и са властелинском породицом Меровинга, за које се вјерује да су по женској линији од Исусове крви.

Многи се питају гдје се у Требињу налазио двор краљице Јелене?

Одавић каже да се у легенди као мјесто столовања помињу Подвори на Љубомиру, село Главска, а понајчешће Придворци, гдје постоје и остаци архитектуре за које се вежу до сада најозбиљније претпоставке да је ту био дворац краљице Јелене.

"Придворци су заиста чест топоним за мјеста гдје су се некада налазили властеоски дворови, као што је то случај са топонимима Градина, Градиште или Црквина, Црквиште – који са великом извјесношћу указују на старе градове и цркве на тим локалитетима.

Наводе се и неки микротопоними у Придворцима који указују да у народном памћењу постоји спомен на краљицу Јелену, те остаци керамике за које, међутим, није јасно ком периоду припадају“, каже Одавић.

Ту локацију у Придворцима Град Требиње званично је предложио да буде убиљежена у Просторни план Републике Српске – као двор српске краљице.

Одавић сматра да би дворац требало тражити у кругу Музеја Херцеговине, гдје су већ започета археолошка истраживања, те подсјећа да су тамо откривени остаци архитектуре из Средњег вијека.

Он каже да би се Требиње, док се не стекну услови за опсежнија археолошка истраживања, краљици Јелени могло одужити на симболичан начин, по узору на већ постојећу традицију везану за краљичино име.

"Требало би направити алеју јоргована, као што је то урадио њен муж краљ Урош, који је посадио плаве јорговане долином Ибра који и данас постоје и редовно се одржавају" – наводи Одавић.