Каталонци би на референдум 9. октобра, Шпанци не дају

Референдум о независности Каталоније је неуставан и неће бити одржан, саопштила је данас шпанска влада, убрзо након што је лидер Каталоније потписао декрет о расписивању референдума за 9. новембар.

Нико није "изнад националне воље шпанског народа", упозорила је вицепремијер Шпаније Сораја Саенс де Сантамарија на конференцији за новинаре.

"Тај референдум се неће одржати јер је неуставан. Дубоко жалимо због потеза предсједника (Маса) који сматрамо грешком – то ће подијелити Каталонце и удаљити их од Европе", истакла је она.

Како је пренијела агенција АФП, шпанска влада је већ пред Уставним судом започела процес за поништење декрета који је потписао предсједник шпанског региона Каталонија Артур Мас.

Дугогодишњи покрет за независност Каталоније добио је замах током последњих година економске кризе, оцјењују агенције.

Шпански премијер Маријано Рахој сазвао је ванредну сједницу владе о том питању за понедељак.

Каталонски декрет је услиједио само недељу дана пошто су становници Шкотске на референдуму одбацили одвајање од Велике Британије.

Договор о расписивању референдума о суверености постигле су 12. децембра 2013. сепаратистички настројене политичке партије у Каталонији и тада је договорено да се гласање одржи 9. новембра.

Уставни суд Шпаније донио је одлуку 25. марта да је најављено одржавање референдума о независности Каталоније неуставно јер регија "не може једнострано да распише референдум на којем ће самостално одлучити о својој интегрисаности у Шпанију".

Анкете показују да је приближно половина становника Каталоније опредијељена за издвајање из Шпаније.

У Шпанији, према важећем Уставу донијетом 1978, постоји 17 аутономних провинција, односно регија, а све оне имају аутономан статус с читавим низом посебних права.

Јака сепаратистичка оријентација традиционално постоји у Баскији и Каталонији.

У Шпанији, у којој живи 47,2 милиона становника, овај проблем је додатно упадљив због чињенице да су Баскија са 2,9 милиона становника, Навара са 650.000 и Каталонија са 7,5 милиона становника, осим Мадрида, привредно најпроспритетније регије земље.

Сматра се да каталонска привреда чини приближно петину привредног потенцијала Шпаније, што битно превазилази процентуални удио становништа, од 15,8 одсто у односу на укупно становништво Шпаније.

Историјски, Каталонија је саставни дио Шпаније од 15. вијека, када се године 1479. арагонски краљ Фердинанд вјенчао са Изабелом од Кастиље. Био је то почетак формирања Шпаније у оквирима какви су нам данас познати. Коначни облик је добила 1492. када је припојена Гранада, гдје су до тада владали Мавари.

Вијековима је Арагон имао читав низ посебности под шпанском круном, и посебан идентитет Каталоније његован је све до Рата за шпанско наслијеђе (1701-1714.) када је ситуација потпуно промијењена.

Нова владајућа династија Бурбона није више толерисала сепаратни статус Каталоније, нити уопште бивших земаља Арагона.

Почев од 1716. укинуте су посебне локалне институције Каталоније и започело је потискивање каталонског језика из јавне употребе, у корист кастиљанског, односно шпанског, а овакво стање задржало се до 20. вијека.

Данас, осим у Каталонији, каталонски се говори, већински, и у покрајини Валенсија, као и на Балеарским острвима.

Пошто је априла 1931. Шпанија постала република, Каталонија је 1932. добила сведену аутономију, која је 1936. прерасла у самоуправу. Током Грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939, Каталонија је била упориште противника монархије, те је након побједе Франциска Франка свака аутономија Каталоније укинута.

Пошто је доласком на власт Хуана Карлоса у Шпанији одбачено наслијеђе франкизма, Каталонија је 1977. добила привремени аутономни статус, а 1979. пуну аутономију, у складу са Уставом из 1978. године.