КиМ преседан, Крим нема сличности

Амерички стручњак Ричард Фалк истакао је да је пример Косова опасан преседан и кршење међународног права, али да не види сличност са ситуацијом на Криму.

Професор Универзитета Принстон истакао је да је веза између заштите од кршења људских права и државног суверенитета једна од области у којој међународно право не функционише најбоље.

“Увијек се може сугерисати у оба случаја да је постојала жеља дијела земље да се одвоји у смислу претензија на самоопредјељење, али чињенична ситуација на та два мјеста је доста различита“, објашњава Фалк.

У изјави на маргинама међународне конференције Дијалог цивилизација на Родосу, стручњак за међународно право наглашава да сваки случај има “своју оригиналност“, као и да је “важан контекст“ и да не постоје нека генерална правила која би одређивала исход за сваку конкретну ситуацију.

"Међународно право не дјелује свуда једнако ефикасно. Веза између заштите од озбиљних кршења људских права и државног суверенита је једна од области у којој не функционише добро јер зависите од суда међународне заједнице, која је сама изманипулисана од политичких снага", наводи Фалк и додаје да су двоструки стандарди присутни у међународном праву.

На питање да су последице преседана Косова данас Крим, шкотски референдум а сутра можда Каталонија, одговара да то "јесте веома опасан преседан, али је опасан преседан и да се остави мањина притиснута са свих страна".

"Јасно је да се Албанци нису осјећали комфорно у Србији, а чак је и ненасилни лидер Ибрахим Ругова сматрао да је интервенција потребна. Постојала је политичка атмосфера која је била неспојива са тиме да се дозволи Србији да задржи суверенитет над Косовом", каже Фалк.

Амерички стручњак, који је својевремено као члан комисије Ричарда Голдстона, препоручио надзирану независност Косова, напомиње да "свака важна међународна контроверза постаје преседан".

“Питање је колико је тај преседан утицао на сваки од ових случајева, а то је дијелом психолошко, дијелом политичко питање. Критичари оног што се десило на Криму указаће на косовски преседан, они који га одобравају ће га избегавати. Само коришћење преседана је под политичким утицајем“, додаје Фалк.

Не можете очекивати дослиједност о САД

На опаску да су после војне интервенције у Југославији услиједиле многе друге што је имало опасне последице примјећује да "свака ситуација има своју оригиналност, а питање је равнотеже сукобљених мотивација да се заштите људи који су рањиви".

Када је ријеч о случају Крима и чињенице да САД сматрају да је нормално да Косово буде независно а да није нормално да Крим буде дио Русије, иако је тамо био референдум а на Косову није, Фалк примјећује да "нема спора да да је било референдума на Косову да би гласали за независност".

"Не можете очекивати доследност од геополитицког актера какве су САД. Имате једну логику једнакости држава која је утемељена у међународном праву, имате другу логику гдје нема никакве једнакости, која је утемељена у геополитици, гдје моћ одређује исход, а двоструки стандарди су чести ако не и свеприсутни", објашњава Фалк.

Упитан да прецизира да ли је Крим сада нелегално дио Русије, Фалк наводи да није стручњак за Крим, али комплексност је у томе сто је Крим је био дио Русије и питање је да ли је иницијатива Хрушчова (да га преда Украјини) била валидна.

Самопроглашену независност јужне српске покрајине види као последицу стицаја околности неповољних за Србију после краја Хладног рата.

"Имали сте покушаје и притиске да се уништи суверени интегритет Југославије и у тој ситуацији руководство у Србији је постало веома националистичко под Милошевићевом контролом, а то је доволео до ситуације у Босни што се заузврат проширило на Косово", подсјећа Фалк.

Сребреница искоришћена за годишњицу НАТО

Сребреница је, каже, третирана од међународне заједнице као злочин против човјечности, а српска влада сматрана одговорном, а то се, поклопило са 50. годишњицом НАТО и трагањем за неком врстом улоге за тај савез после краја хладног рата.

"Имали сте ту комбинацију да је албанско становништво било суочено с опасношћу етничког чишћења попут оног у Босни плус иницијатива Запада, посебно САД да покажу да је НАТО још релевантан. То је довело до избјегавања дипломатског рјешења И прибегавања војној интервенцији, а што је такође дјелимично изазвала ОВК својим инцидентима“, објашњава Фалк разлоге за доношење такве одлуке Голдстонове комисије.

Свјестан је, каже, да је та одлука довела до ситуације у којој је много Срба напустило Косово и у којој се њихова права не поштују али да не може да каже може ли се то може свести на етничко чишћење.

"Постојао је неки осјећај кривице у међународној заједници због Сребренице. Многи сматрају да је пропаганда да пријети нова Сребреница на Косову захтјевала неку врсту интервенције. Тешка је то била ситуација у којој је сваки резултат био проблематичан због тога што је у то вријеме изгледало јасно да већина људи на Косову жели да буде независна и суверена, а да су српска кршења људских права у БиХ значила да нема међународног поверења да би се дозволио да Косово остане дио Србије", наводи Фалк.

Истина је, признаје, да није у складу са међународним правом да се дозволи да дијелови државе не остану у њој али "имали сте ситуацију да је и та држава била дио веће државе, па испада да је то самоопредјељење из треће руке".

На питање да ли је случај Косова био прекретница за промјене које се збивају у међународном праву, Фалк је рекао да није сигуран да је то прекретница, да је то важан догађај у развоју међународног права, али да ли је одлучујући још није јасно. Није се још довољно тога десило, није створио доминантну тенденцију.

Он је навео да се Украјина превише разликује од Косова, јер у њој учествују двије водеће земље у свијету које су се надметале и биле ривали током Хладног рата и која је важна земља на ободу Русије, притом изманипулисана од НАТО.

"Она има много већи стратешки значај и зато не бих рекао да је то у истој тенденцији. Кад се размишља о Косову, то јесте опасан преседан из извесне перспективе али ништа више од тога", закључује Фалк.