Соња Јарић: Приступање ЕУ је неминосност
Након општих избора у октобру, будућа власт мора да схвати да је приступање Европској унији неминовност. Европске интеграције доносе јачање правног и економског система, побољшање тржишних услова пословања, пораст страних инвестиција, модернизацију администрације и многе друге погодности за грађане. Да би се кренуло са озбиљним реформама и испуњавањем услова за чланство у Европској унији потребни […]
Након општих избора у октобру, будућа власт мора да схвати да је приступање Европској унији неминовност.
Европске интеграције доносе јачање правног и економског система, побољшање тржишних услова пословања, пораст страних инвестиција, модернизацију администрације и многе друге погодности за грађане.
Да би се кренуло са озбиљним реформама и испуњавањем услова за чланство у Европској унији потребни су млади људи у органима законодавне власти. Они могу да прихвате неопходне промјене и неће имати отпор који је сада присутан јер након чврсте одлуке Србије да крупним корацима иде ка чланству у Е, ми не можемо да стојимо по страни.
Када будем изабрана за посланика у Народној скупштини Републике Српске снажно ћу подржавати европске интеграције , односно све потребне реформе на путу ка ЕУ уз очување надлежности Републике Српске из Дејтонског мировног споразума.
Соња Јарић – кандидат на листи ДНС-НС- СРС за посланика у Народној скупштини Републике Српске у изборној јединици 3
Svaka cast za kampanju, djevojka ima najbolje bilborde, reklame na internetu, placene tekstove…
Fino sto je tata ulozio tolike pare da cerka postane poslanik, to je fino zanimanje. Neki ocevi za svoje potomke podizu vocnjake, ali njen ima stila.
„листи ДНС-НС- СРС“ je li ovo isti DNS koji je i u kolaciji sa SNSD i SPRS?
дајте молим вас па госпођице Јарић у ЕУ о којој Ви причате не постоји ни Република Српска ни Дејтонски споразум.
Било би добро да Дејтонски споразум прочитате, а у ЕУ сретно вам било, ви идите а мене немојте тамо тјерати, ја хоћу овдје остати.
Да то је тај ДНС којим баја управља
Еврофанатизам је зло
Nadam se da gospođica/gospođa ne spada u one koji misle da ako napišemo američki ustav postajemo Amerika.;)
Politički stavovi tipa „EU je naša neminovnost“ su toliko plitki da čovjek ne može biti siguran kako bi reagovao na tako nešto. Da li plakati ili se smijati???
Šta je to šta mi doživljavamo kao „neminovnost“, da prvo analiziramo. Evropska unija je jedna NADDRŽAVNA UNIJA čije bitisanje se zasniva na tome da države članice prenose dio svog suvereniteta na zajednicu. Takav projekat je mogao zaživjeti samo na vrhuncu GLOBALIZACIJE, no, okončan je baš kao i globalizacija koja je omogućila ambijent za nastanak i funkcionisanje takvih zajednica država.
Da bi takve društvene procese uopšte razumjeli moramo prethodno shvatiti na čemu počiva globalizacija. Dakle, globalizacija se zasniva na procesu DETERITORIJALIZACIJE, odnosno razgradnje ili slabljenja instituta država ( posmatrano u smislu nacionalnih država), kao najvišeg oblika društvenih zajednica. Procesu deteritorijalizacije prethodio je proces TERITORIJALIZACIJE, započet Vestfalskim sporazumom 1648., a čiji vrhunac čini Povelja UN iz 1945. kojom se države pozicioniraju kao najviši nosioci/subjekti međunarodnog prava. Obzirom da je globalizacija načelno funkcionisala na razbijanju ili gaženju prava država, tog prema međunarodnom pravu najvišeg pravnog subjekta, u biti je protivpravna, no, kako je provođena od strane najveće sile svijeta (USA) niko nije mogao suprostaviti se takvoj protivpravnosti. Američko protivpravno-globalističko djelovanje razorilo je neke države poput Jugoslavije ili Čehoslovačke, a većinu postkomunističkih država protvorilo je u kolonije.
No šta je globalizacija proizvela? Na jednoj strani omogućila je Sjedinjenim Državama i pojedinim saveznicima uspostavljanje dominacije nad desetinama država, nad ogromnim teritorijama i resursima. No, istovremeno probudila je i mnoge pokrete ili organizacije kakve svoje djelovanje zasnivaju na separatizmu, a posebno opasnim smatraju se oni na Zapadu (škotski, irski, katalonski…). Znači, zapadni centri moći te procese deteritorijalizacije (iliti separatizma) dozvoljavali su dok su im išli u prilog, a sad kad postaju opasnost po njih same – to se može smatrati „prošlošću“. Nacionalne države ponovo postaju osnovni subjekti ili nosioci prava i više se neće dozvoljavati povređivanje njihovog suvereniteta i integriteta. Dakle, pojednostavljeno, u narednom višedecenijskom periodu neće se dozvoliti cijepanje država jer to ne odgovara niti jednoj velikoj sili (pogledajte primjer Ukrajine).
No, deteritorijalizacija istovremeno podrazumijeva i integrativne procese (osim pomenutih dezintegrativnih), odnosno stvaranje unija ili saveza država. U tom procesu ponovo se povređuje nacionalna država kao najviši pravno zaštićeni subjekt. Kada bi velike sile dozvoljavale takve procese, pa ubrzo bi bili stvoreni savezi država jači od bilo koje sile pojedinačno. Nema od toga ništa. Dakle, geopolitički odnosi sastoje se od konstrantno prisutnih integrativnih i dezintegrativnih procesa, ali sa naglašenom konstrantom da velike sile sve te procese dozvoljavaju samo dok njima idu u prilog, a potom ih bezobzirno razbijaju. U tom smislu Evropska unija je Sdedinjenim državama 15-ak godina odgovarala kao instrument širenja sopstvenog uticaja na nov prostore Istočne Evrope. Na drugoj strani i Rusiji je takva unija odgovarala kako svojevrsna „tampon zona“ između njih i SAD, ali samo dok je ta zemlja bila „na koljenima“. Danas ni SAD, ni Rusiji, ne odgovara zajednica država koja je dva puta veća od SAD, a tri puta veća od Rusije (po broju stanovnika, a i po ekonomskoj snazi). Očekivati je da će ove dvije sile vrlo brzo razbiti Evropsku Uniju iz prostog razloga što im ne odgovara nikakva zajednica koja je veća od njih.
No, dodajmo ovome i treću, nesporno nadolazeću, silu – Kinu. tek sa Kinom čovječanstvo ulazi u jednu novu dimenziju u kojoj ama baš niko nema predstavu kako će budućnost izgledati. Većina stručnjaka procjenjuje da će Kina do 2025. godine razviti svoje vojne potencijale do nivoa u kom će moći otvoreno parirati Amerikancima. Sad, i u odnosu na dalje širenje EU ta famozna 2025. označena je kao godina u kojoj će se Unija odlučiti da li će se proširiti na „Zapadni Balkan“ (nemam pojma zbog čega nam prilijepiše to „zapadni“). Ni najveći eurofili nisu sigurni da li će ta zajednica opstati do 2025. godine, a najmanje šta im treba (u ovakvim okolnostima) jeste širenje na nestabilna područja).
Zbog čega tvrdim da od našeg pristupanja Evropskoj Uniji nema ništa? Pa prosto: kroz istoriju se pokazalo da ne možete biti samo ekonomska ili samo vojna sila (svi takvi pokušaji su pripali). Dakle, samo nekakva kombinacija vojno-ekonomske sile je dugoročno održiva, a to su Kinezi odavno shvatili i zato tako ubrzano razvijaju svoje vojne potencijale. Još davne 1993. godine Evropska Unija je shvatila da je to neodrživa zajednica ukoliko ne razvije svoje oružane kapacitete, no, tu je osnovni problem što su sve velike sile saglasne da Njemačkoj ne dozvoljavaju razvijanje vojnih potencijala. Time primarni generator EU ostaje „ekonomski div, ali vojni miš“. Dakle, danas i Sjedinjene Države i Rusija taj prostor EU jedino doživljavaju kao prostor koji treba osvojiti ili proširiti svoj uticaj na isti. Znaju to sve zemlje članice EU (bar one ozbiljnije), tako de je i unutar same EU očekivati „povrat nadležnosti“ sa zajednice na države. Svaka država članica ima svoje interese i nastoji ih u novonastaloj situaciji zaštititi što je moguće bolje, a to nikako neće prepustiti nekakvoj „briselskoj administraciji“. Osim toga treba istaći da su i organi EU (ta brislelska administracija) postali tek „otirači“ velikih sila, zaštitnici multinacionalnih kompanija i organizovanog kriminala, pa je teško očekivati da će to Njemačka još dugo dozvoljavati. Uostalom, pogledajmo samo koliku štetu Njemačka trpi zbog toga što „briselska administracija“ gura američke interese i sankcije prema Rusiji. Odavno je Evropska Unija izgubila onu početnu njemačko-francusku ideju vodilju i postala tek puki instrument američke hegemonije, pa je očekivati da i idejni kreatori odustanu od te ideje.
Mogao bih ovako još nadugo i naširoko nabrajati zbog čega je ideja o nekakvom našem pristupanju Evropskoj Uniji (u današnjem formatu) bukvalno budaleština, jer kako pristupiti nečemu čega neće ni biti dok mi „ostavrimo predpristupne zadatke“. Možda i ostane nešto od te Evropske Unije, možda mi tome i pristupimo, ali to svakako neće biti ono šta je danas i čemu mi težimo!
Неће проћи дуго а овакви и ини аналитичари ће за процес распада држава оптужити регионализацију (Каталоња,Баскија,Шкотска,Венето)…тако да заправо и процес удруживања и растакања држава некако ће ићи ка истом циљу.
Је*ено је код ових теоретичара што се све уклапа.Теоретски.Пракса?
Неће проћи дуго а овакви и ини аналитичари ће за процес распада држава оптужити регионализацију (Каталоња,Баскија,Шкотска,Венето)…тако да заправо и процес удруживања и растакања држава некако ће ићи ка истом циљу.
Је*ено је код ових теоретичара што се све уклапа.Теоретски.Пракса?
Procesi globalizacije su protivrječni prije svega zato što je kapital nadnacionalan pa se to može reći i u slučaju SAD. Zato ti procesi imaju za posljedicu poražavajuće efekte za bilo koju državnu ili naddržavnu strukturu. Najveće korporacije plaćaju najmanje poreze, održavajući desetine poreskih rajeva na planeti. Korporacije guraju države u konflikte, kreiraju najveći broj neprijatelja u istoriji (nacionalnim državama) i vrlo uspješno usmjeravaju energiju državnih struktura ka manje važnim problemima. Sve ovo će u budućnosti dovesti do porasta sukoba, a nikako smanjenja te relativizacije moći državnih struktura, u kojem god obliku da postoje. Ta konfliktnost se ogleda čak i na jeziku političara. Dok je Kameron oštro osudio pokušaj otcjepljenja Škotske, s druge strane je obećao referendum o istupanje iz EU, sve to unutar jedne kalendarske godine.
Nama je ostala uloga bureta baruta na Balkanu i vidim da su naši političari u BIH dobro naoružani da tu ulogu i igraju.Svi pokušaji da se stane na loptu smatraju se nacionalnom izdajom i to je jako dobro vidljivo u cijeloj regiji. S druge strane, politički programi nacionalista su zasnovane na nekritičkom tumačenju prošlosti i projektovanju takve idealizovane slike (strukture) u budućnost. Ono što nam zaista nedostaje je uspješna razmjena ideja i stavova na širem, međunarodnom planu. Naša projekcija EU i njenih struktura je potpuno nekritička i zasnovana na našoj percepciji EU fiškala stacioniranih na službu u region. Da bi oblikovali naš put moramo se mnogo više potruditi.;)
Сјајан други пасус коментара,Фронт.
Симо П. Ороз, 21.09.2014. 10:31:10
Da bih odgovorio na vaše pitanje moram podsjetiti kakvi procesio su obilježili tih 100 godina koje izdvajate (1910.-2010.), s tim što to treba posmatrati na globalnom nivou. Dakle, te 1910. godine bilo je tek trećina, a možda i četvrtina, od današnjeg broja država. No, šta se tu dešava?
Vidite, sam početak prošlog vijeka obilježava de facto slabljenje ranijih viševjekovih imperija poput britanske, turske, austro-ugarske (dakle, svojevrsnih saveza država). Na drugoj strani imamo intenzivan razvoj nacionalnih država poput SAD i Njemačke. Prva faza konflikta između tih strarih i novih sila okončana je Velikim ratom. Liga naroda nije se uspjela nametnuti kao globalno tijelo iz prostog razloga što velikim ratom nisu do kraja „odmjerene snage“, pa se pristupilo novom ratu (WWII). Tek okončanje tog rata i balans snaga proizveo je „dogovor“ oko toga šta predstavlja najvišeg subjekta međunarodnog prava – da li imperije (savezi država, već „razbucani“) ili nacilonalne države (nove snage) tipa SAD, Rusije, Kine, Francuske… Mudrovi britanski su zadržali „uniju“, ali su prihvatili i ovu novu formu. Ta dva rata proizvela su niz novih država, pa je valjda shvatljivo da je broj država višestruko uvećan. Potom slijedi rušenje kolonijalnih odnosa (normalno, nakon rušenja kolonijalnih imperija). Nove „sile“ u vidu nacionalnih država „oslobađaju“ brojne prostore od njihovih ranijih kolonizatore (pobijeđenih u svjetskim ratovima), no, istovremeno se tim „oslobođenim“ državama nameću kao novi kolonizatori (zato se taj proces i naziva neokolonijalnim). I taj proces proizveo je uvećan broj „suverenih država“, odnosno država uopšte.
No, šta je tu suština? Geopolitički procesi sastoje se od niza integrativnih i dezintegrativnih procesa i da bi to uopšte mogli percipirati moramo praviti određene „presjeke“, odnosno izdvajati pojedine trenutke kao karakteristične. U tom pogledu moramo obuhvatiti i pitanje da li u geopolitičkim odnosima vlada stabilnost ili destabilnost, unipolarnost ili bipolarnost (najčešće imamo samo dvije velike sile, ne više) i td. Tako 1910. godinu simboliše izuzetna nestabilnost, već uveliko materijalizovane pripreme za Veliki rat i promjene kakve on donosi. No, taj rat je okončan tek 1945. godine i on donosi fazu stabilnosti u međunarodnim odnosima, a ponajvažnije donosi „dogovor“ oko toga šta je to najviši zaštitni objekat međunarodnog prava – DRŽAVA.
No, svijet je jedna velika košnica u kojoj neprekidno vri, pa je tako shvatljivo da i pojam „stabilizacije u međunarodnim odnosima“ treba posmatrati kao uslovnu kategoriju. Već 90-ih godina nastupa novi period povišene destabilnosti i promjene kakve takve okolnosti donose. SAD su tu pokušale nametnuti percepciju o apsolutnoj dominaciji, o unipolarnosti i ino, međutim, sve to se pokazalo kao jeftina manipulacija. Tek 2010. godina uvodi nas u novu fazu destabilizacije obzirom da nesporno ukazuje na dvije činjenice: niti su Sjedinjene Države toliko jake kako su se manipulativno predstavljale, niti je Rusija tako slaba kako je to predstavljeno.
Dragi moj Simo nesporno ulazimo u jedno novo odmjeravanje snaga, globalne promjene kakvima niko ne zna ishoda i najvjerojatnije teška krvoprolića. U tom kontekstu zapitajmo se koji je to oblik društvenog uređenja (države, naddržavne zajednice, unije, unutardržavni subjekti i ino) najsposobniji da homogenizuje populaciju oko određenih ideja i interesa. De facto to je još uvijek država. To ne znači da neće postojati pojedini „savezi država“, ali poenta je na „država“, a nikako na zajednica/savez. Taj famozni „prenos nadležnosti“, kakvim se mi bakćemo posljednju deceniju, u ovakvim situacija zaustavlja se i na naddržavnom i na unutardržavnom nivou, a države će se pozicionirati kao najviši nosioci moći i vlasti, a sve to će trajati do okončanja ove nestabilnosti. Kakvi će odnosi biti uspostavljeni nakon toga, e to ne mogu predvidjeti ni Putin i Obama zajedno, a kamo li ja, no, jedno je sigurno – biće rezultat odnosa snaga nakon „odmjeravanja čiji je veći“. Možda poslije ovoga čovječanstvo iznađe neki novi modalitet udruživanja, no, za sada je DRŽAVA najviši oblik do kog je došlo i to će zasigurno biti do negdje 2030. godine… poslije toga pitanje je hoće li i biti čovječanstva???
front, 21.09.2014. 10:50:32 [
Odlično rečeno!
No, Marks je to tako shvatio još prije 150 godina, a čovječanstvo ga odbacilo kao „simbol zla“… žalosno, ali je tako.
Pozdrav!
Mr Biggy, 21.09.2014. 10:28:34
Jedna od nuspojava globalizacije jeste i alijenacija (otuđenje ličnosti). Proučite malčice taj pojam i fenomen, pa to pokušajte proanalizirati kroz vlastitu ličnost… tak kad sami sa sobom budete „načisto“ – počnite analizirati druge. Ovo vam je moj dobronamjeran savjet. Ukoliko meni ne vjerujete – jednostavno proanalizirajte da li se na ovom portalu pojavio tekst, komentar, osoba ili bilo šta sa čim ste se vi složili, saglasili… Obzirom da se to nije dogodilo možemo razmišljati o tome da je vaše otuđivanje poprimilo zabrinjavajuću dimenziju.
Prije nego me napadnete, uvrijedite ili šta slično – pokušatje izbrojiti do 10. To je jednostavan trik koji nas navede na razmišljanje, pa i na mijenjanje mišljenja.
Појавило их се доста,један од њих,рецимо,и коментаришемо.
Изнад Вашег задњег предугог коментара је мој коментар у којем се слажем са Фронтом.
Толико о Вашим анализама мене.
О овим осталим је више-мање све речено.Увредио нисам никог,то није мој начин.Напао тек не дај Боже.
Ја се генерално само не слажем са будалама.
Ahaaa… sa jednim sam se složio, a svi ostali su budale = alijenacija.
globalizacija je proces koji traje od ranije i nije ga moguce zaustaviti..to je kompresija vremena i prostora. ranije je, npr. fenicanima trebao mnogo duzi period da zeljeznu rudu s podrucja Prijedora transportuje do grckih ostrva, ugovore posao i nekome je prodaju nego danas..ili, Grcima da vino ili maslinovo ulje dopreme do danasnje Engleske, to o cemu vi govorite su, u stvari, strukture, koju se na neki nacin „zaskocile“ taj proces, medju prvima skontali kakvu su mogucnosti (koje su otvorene zahvaljujuci razvoju na prvom mjestu komunikacijskih sredstava), za njih u tome, pripremili se i na tome rade, ponekad se sluzeci i nedozvoljenim sredstvima.. ne moze se reci da neki sa podrucja republika bivse JU takodje to nisu na vrijeme primijetili i pokusali se prilagoditi… e, sad sto se to nekima nije svidjelo je druga prica…a lopova i kriminalaca je bilo i bice u svim vremenima i uredjenima…cudne analize…
BORISLAV R., 21.09.2014. 13:29:07
aleks, 21.09.2014. 13:37:24
Одломак из књиге Капиталистичко ропство
Управо таква „приватизација“ држава од стране мале олигархијске шачице дешава се у свим земљама света, међу њима и у главној капиталистичкој земљи – Сједињеним Државама, и у старици-Европи, и у Русији, и у
земљама „трећег света“. У новој и најновијој историји Запада били су „августи“ и „тиберији“, који су покушавали зауставити гутање држава од стране финансијске олигархије. То су амерички председници Абрахам Линколн и Џон Кенеди, то је и француски председник Шарл де Гол, и
шведски премијер Улоф Палме, и неки други. Али већ је прошло време тако храбрих и самосталних државника.
Као и пре 2000 година, данас се опажа растућа „индиферентност према држави“, растућа „мржња према њој и њеним служитељима, као и њеним судијама, и њеним пореским чиновницима, према њеним војницима, премијеру, канцелару). Та „индиферентност“ и та „мржња“ исто тако добро су познати и америчком, и европском, и руском малограђанину. И тај „индиферентизам“, и та „мржња“ веома вешто користе у својим интересима транснационалне корпорације и транснационалне банке, које теже циљу демонтаже суверених држава. С циљем успостављања своје глобалне власти под фирмом „светске владе“.
dragi gospodine Borislave, transnacionalne korporacije i transnacionalne banke teze ka demontazi mehanizama zastite „malog covjeka“ i prirodnih resursa.. njima odgovaraju „jake drzave“ jer im trebaju da cvrsto provode pravila i zakone koji se uspostvljaju u njihovu korist…pozivate se na Marksa (i to u pozitivnom svijetlu kako vidim) a zaboravljate njegovu definiciju drzave..
usput, zanimljivo da spominjete Oktavijana i Tiberija.. jedna od najvecih ratova koju su Rimljani vodili, a koji je po nekima bio najzahtjevniji poslije Punskih po rimsku vojsku, onaj je protiv Ilira tj. gusenje tzv. Ilirskog ustanka pdognutog pod vodstvom Batona Breuckog i Batona Dezijatskog a koji je ozbiljno uzdrmao Oktavijanov rezim.. Breuckog su vrlo brzo potkupili a sa ovim drugim se ganjali do kraja kada se i predao. na pitanje: zasto ste digli ustanak? Baton Breucki im je odgovorio: Vi, Riimljani, ste krivi za ovo. Za cuvare vasih stada ste poslali, ne pse ili pastire, vec vukove.“….mislite i o tome..
pardon, Dezijatski se zadnji predao..
svako ima pravo na svoj stav i ideju, pa tako i ova djevojka. ona zeli u EU i to joj niko ne moze zabraniti. s druge strane postoje i oni koji smatraju EU losim rjesenjem i ja se potpuno slazem s tim stavom. vrijeme ce pokazati koliko je to neprirodna i nakaradna tvorevina. nadam se da ce bliska buducnost pokazati da je proces rastakanja EU vec poceo i da ce dok mi dodjemo na red da udjemo u tu tvorevinu ona vec nestati. i tada, slazem se s jednim od gornjih komentara, ce upravo ovi koji se danas najvise zalazu za EU, postati preko noci najveci kriticari EU i njenog postojanja. zasto ? pa i tada ce postojati izbori i potreba da se sa nekom slatkorjecivom pricom postane poslanik kao i danas.
Borislav je novi na Frontalu… Pustite ga neka pise… Bzo ce se smoriti…B-)
A ovo sto je kao ova Sonja napisala mi izgleda kao prepisana definicija iz nekog udzbenika iz kojeg je uclila na prvoj godini faksa . Uzas idi djevojko radi nesto … Imas li makar jedan minut radnog staza ?
VLADISLAV / ALEKS
Finansijske malverzacije uvijek su izvorište društvenih procesa i promjena. Na našu veliku žalost ta nekakva nebjašnjiva želja za sticanjem, za gomilanjem ionako neracionalnog bogatstva, javlja se kao inicijator sukoba, različitih promjena i procesa. Žalosno, ali je tako i to Aleks zna mnogo bolje od mene (obzirom da je ekonomista). Sad, nekad te malverzacije idu u pravcu integrativnih procesa (stvaranja različitih unija). Da bi stravali nekakve nove oblike kolektiviteta osnovna pretpostavka je obezbjeđivanje financijske osnove. Dakle, takve procese potiču različiti financijski centri moći. Jedan od poznatijih, a svakako radikalnijih, poduhvata bilo je finansiranje Hitlerove vojne industrije u periodu 1933.-39.
Dakle, do nekog trenutka financijski centri moći potiču različite integrativne procese, a onda nastupaju trenuci kad društvene proizvedene promjene počnu donositi rezultate, kad politički i privredni subjekti preuzmu primat od financijskih, te kad zepočeti naddržavni (integrativni) projekti više ne donose zaradu kao što su je donosili u početku. U tim trenucima financijski centri moći jednostavno „obrnu proces“, odnosno integrativne procese zanemare, a pozicioniraju dezintegrativne. I dezintegracija treži financijsku podršku, baš kao i integracija, pa se financijski centri ponovo pozicioniraju kao dominantni. Ponovo se zarada uvećava, a uticaj i moć je srazmjerna tome. Dakle, financijskim centrima moći je sasvim sve jedno da li su u pitanju integrativnio ili dezintegrativni procesi, da li je dužnih država, savez država ili administrativna jedinica neke države, važno je samo da nosiocima procesa treba novac, da su voljni platiti svaku kamatu, te da garantuju profit.
Ja sam u prethodnom komentaru jedino iznio premisu da nastupaju turbulentna vremena, te da takva vremena uvijek državu nadređuju svim ostalim oblicima kolektiviteta, tako da nije očekivati nekakav ozbiljniji razvoj EU. Konkretno, veća je vjerojatnoća raspada te unije, nego ozbiljnijeg širenja. Financijski centri moći su već u najvećoj mjeri zatvorili financijske konstrukcije vezane za stvaranje i širenje Evropske Unije, pa su potpuno spremni isfinasirati dijametralno suprotne procese – samo je potrebno da se pojave akteri koji teže ka takvim promjenama i, normalno, da traže novčanu podršku za svoje planove. Financijskim centrima moći je sasvim svejedno o kakvim se procesima radi. Eto uzmimo kao primjer Hrvatsku. Ta država je dobila financijsku podršku za svoje secesionističko djelovanje (dakle, dezintegrativno u odnosu na Jugoslaviju). Potom je dobila financijsku podršku za pristupanje EU (dakle, integrativni proces). Da li nekog briga šta se dešava sa Hrvatskom? Ma jok, važno je za servisira svoj dug (mislim oko 48 milijardi). Današnja Hrvatska je višestruko dužnija nego bivša Juga ukupno, a što se financijskih trustova tiče – može se Hrvatska i dodatno zadužiti za npr. stvaranje nove Jugoslavije. Važno je da takva ludovanja donose profit i ništa drugo nije bitno.
Pozdrav obojici~!
BORISLAV R., 21.09.2014. 20:32:26 [129042
nisam ja ekonomista ali ono sto jesam učila me vodilo i učenju o procesima o kojima pričate, pa samim tim i onome što se dešavalo (i još uvijek se dešava) od tzv, Mastrihtskog ugovora, naročito formiranje industrijskih (ili, ako hoćete privrednih odnosno strukovnih) asocijacia i lobističkih aktivnost povezanih s njima, ono što i kako one rade kao i naporima njihovog kontrolisanja. što se tiče napora na rušenju EU pa to je jedan od potpredsjednik EU parlamenta, čini mi se do 2009. sam otvoreno rekao kada je javno objasnio ko ruši EU.. oni koji žele „ukinuti“ ili smanjiti dostignuti nivo tzv. socijalne države.. čak je i nabrojao na koga misli..
potpredsjednik koje spominjem je bio Miguel Angel Martinez Martinez
Meni je ovo dobro. Sonja je pravo otkrovenje. Ne dijelim njene političke stavove – ali ovako nekako zamišljam jednu uspješnu kampanju. Rezultati će najvjerovatnije izostati ovaj put ali cijenim da će za dvije godine – Sonja Jarić biti ozbiljan kandidat za odbornika u gradskoj skupštini.
Matorci sa frontala – smarate. Smarate sa filozofijom i geostrategijom, smarate sa negativnom energijom i ljubomorom. Bolujete od zavisti i bezidejnosti. Mlatimudani prdomahovinišu.
EU čine i fini restorani, nova auta, uređena riječna korita i planinarski domovi, velnes i spa centri, putovanja i strani jezici, muzeji i galerije. Sonja je za to. Nema problem da to kaže, nema problem da se za to bori.
Подршка за Соњу. Коначно неко јасно и гласно да каже да је за ЕУ.
Изгледа да млатимуди из СДС-а не знају шта би по том питању. Имитирајући Вучића и они би гласно рекли да су за ЕУ, али не могу јер су деценијама одгајали зомби-гласаче на најпримитивнијој антизападној пропаганди и то им је сада свезало руке.
А јасно је да ће послије избора радити оно што им нареди Реуф.
„Да би се кренуло са озбиљним реформама и испуњавањем услова за чланство у Европској унији потребни су млади људи у органима законодавне власти.“
Ја ипак мислим да су потребни паметни људи, а ако су још уз то млади СУПЕР…
Млад и глуп или СТАРИЈИ и паметан, ја сам ипак за памет.
Није само довољно бити млад и лијеп, треба нешто и знати…
Posmatram nešto tu „logiku“ prema kojoj hoćemo u Evropsku Uniju jer tamo ljudi imaju dobra primanja, voze dobra auta, uživaju u unfrastrukturnim blagodetima, imaju dobru vlast i uređeno društvo… ma imaju sve o čemu mi ovdje sanjamo!
No, zapitajmo se kako to „oni tamo“ imaju sve, a mi nemamo ništa… Kako rekoh, prvo, ljudi tamo imaju dobra primanja, no, to autimatizmom povezujemo sa činjenicom da NEŠTO rade (moraju prvo da ulože rad da bi dobili platu, ne može drugačije). Zatim, od primanja ostvarenih RADOM odvajaju dio za kupovinu automobila i drugih tehničkih „ćerestija“ u kojima uživaju. Sljedeće, dio svog dohotka odvajaju za „javni interes“ (porezi) iz kakvih se gradi infrastruktura…
Sad, možemo povući „logiku“ kako oni tamo imaju dobre vlasti, tako da djeluju u opštem interesu, a ne kao ovi naši… No, i tamošnji građani svoje predstavnike biraju na izborima baš kao i mi ovdje… Dakle, oni izaberu „dobre“, a mi „loše“, no i jedni i drugi slobodno biramo… možda je neko pomisliti na „izborni inžinjering“, no, manipulisati se može samo sa nekakvim manjim procentima od izražene volje građana, i nije to moguće činiti u slučajevima „ozbiljnije volje“…
Budimo malo iskreniji i prema sebi i prema drugima, pa recimo glasno da su naše loše navike najveći uzročnik naših nedaća. Oni malo stariji odvikli su se od rada, a ovi mladi nisu ni naučili šta je to rad uopšte. Ovdje dominiraju tombole i kladionice, kafane, turske serije, rijaliti programi, tračarenje, besposličarenje, prošenje milostinje i prevare u svim mogućim i nemogućim pojavnim oblicima. Takvi građani na izborima biraju lopuže, manipulante, neljude, a ZBOG ČEGA? Pa prosto: kako bi imali „izgovor“ da nastave sa nakaradnim navikama. Samo besposličar može izabrati kriminalca na funkciju jer time ima „izgovor“ kako nije problem u njemu, negu u kriminalcu koji ga „vodi“… Glupost!
Dakle, da nešto razjasnimo: u EU ili bilokoju zajednicu nas će primiti tek onog trenutka kad pokažemo da smo spremni da radimo, da konstruktivno djelujemo i stvaramo (nikom ne treba neradnika). Zatim, kad malo „sredimo“ svoje puteve, korita rijeka, ruralna područja i ino (niko to neće uraditi umjesto nas). I, konačno, kad jednom svima demonstriramo kako smo (napokon!) naučili da za narodne predstavnike biramo čestite i sposobne ljude. Možda će se neko začuditi, ali ima među ovdašnjim građanima i čestitih i sposobnih, samo je problem što besposličari za takve neće da glasaju (zamisli, pa da moraju raditi!).
Na kraju, moram istaći da ja nisam euroskeptik zbog nekakvih „teorija zavjere“, nego zbog toga što uočavam kako mi idemo u dijametralno suprotnom pravcu od ostatka čovječanstva, a posebno u odnosu na prostor EU. Uz to nisam ni mlad poput naše autorke, pa da pomislim kako se snovi ostvaruju preko noći – eto mi hop (!) i eto nas u blagostanju Evropske Unije… znate, majstor osposobljen za upravljenje CNC mašinama može da izabere u kojoj razvijenoj zemlji želi da radi, no, ne postaje se takvim „preko noći“, nego učenjem i stručnim usavršavanjem (prvo mora RADITI „na sebi“ da bi se osposobio za takav rad, a potom mora RADITI da bi zaradio platu)… O inžinjerima ne treba ni da govorim… No, kod nas prevladava „logika“ – hajde da mi tata kupi diplomu, pa da me „uvali“ u državnu administraciju (još bolje u parlament), pa ću ja onda (možda!) i nešto raditi. No, takvi očekuju da ih prvo plate, pa će oni vidjeti da li će nešto raditi… E takve Evropska Unija baš „željno“ očekuje… kad bi se sprdali!
@ BORISLAV R., 22.09.2014. 11:17:35
Kad smo već kod rada, stvaranja i konstruktivnog djelovanja – dokle si doš’o sa ribnjakom?
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/09/blog-post_61.html
ex-1978, 22.09.2014. 13:37:31 [
Što se tiče ribnjaka, to je došlo na „red“ pošto sam morao sačekati jesen i sklanjanje bašte. Sad mi preostaje da gledam u nebo i sačekam 10-ak „nekišnih dana“ kako bi bager mogao ući u baštu. I godišnji sam planirao za taj „poduhvat“. No, kad već pričam o tome, da se pohvalim kako istovremeno planiram izgraditi i manji plastenik (ova godina me posebno na to motivisala). Kad to završim dosegnuću nekakvu svoju zamisao kako bi trebalo funkcionisati jedno „normalno“ domaćinstvo. Ja već godinama tovim svinje i piliće, držim koke nosilje, gajim baštansko povrće i svoje voćke, a ribnjak bi trebalo da zaokruži naše porodično domaćinstvo (supruga još nema pojma da ribnjak podrazumijeva širenje „asortimana“ i na patke). Eh da, čekam sunčane dane i za oranje. Dobio sam od prijatelja jednu njivu na korištenje, pa namjeravam uzgajati i kukuruz. Malo mi je problem jer svu hranu za blago kupujem, pa sam odlučio da iz toga izbacim najveću stavku – kukuruz.
Eto tako, dragi moj EX, izgledaju moji „projekti“ o tome kako preživjeti. Ono šta sam naučio iz svega ovoga jeste da sa malo rada (to mi više dođe kao rekreacija) čovjek može obezbijediti i elementarne potrebe i zdravu hranu i pristojan porodični ambijent.
Pozdrav!
Dragašev uticaj se osjeti i u tvom pisanju. Preporuke se sprovode u praksi. Lijepo 🙂
Najveći nedostatak pilića, svinja, krava… mora se svaki dan obilaziti i namirivati. Šaran je mnogo zahvalniji. Ne kalira na težini ako ga ne hraniš preko vikenda. Ništa mu neće biti ako zaboraviš na 7 dana.
E sad – da nam je sreće i pameti pa da imamo jedno 10 hiljada ljudi koji razmišljaju i djeluju na tvoj način i jedno hiljadu onih koji razmišljaju i djeluju na način Aragoste i gđice Jarić – gdje bi nam bio kraj. Umjesto što smo ovakvi kakvi jesmo gomila za kukumavčenje – postali bi smo društvo za respekt. Ne treba nama puno.
Бориславе,
Еколошка катастрофа која је погодила Доње Подриње је нешто што је у овом тренутку најбитније за Српство.
http://www.novosti.rs/вести/србија.489.html:511330-Лозница-Дрина-и-Коренита-пуне-отровне-јаловине
Да смо у Европској унији та депонија би била давно санирана, тачније неби је ни било у облику да може загадити тако значајну ријеку.
Можемо само замислити да каква би опасност била да је оном Којићу из Вишеграда успјело да прогура никал.
Можемо ми причати шта год хоћемо, трабуњати против ЕУ, али се ово код њих једноставно није могло десити.
Што је најгоре, нико нема идеју како ово санирати. А хитно је.
Уколико поплаве излију Дрину у Семберију, а то ће се сигурно десити, онда ће се заиста остварити слутње старог прдоње Приједора да ћеми имати загађену Семберију.
Е онда се можемо сви јебати и са СДС-ом и са СНСД-ом.
Не могу вјеровати да нико у Семберији на ово не реагује, а свако вече говна у Изборним хроникама.
У ЕВРОПИ ЈЕ СПАС!
симо,
нама у Српској је спас у стварној заштити природних ресурса, спас је у јединим искреним људима у тој причи, значи спас је у Еколошкој партији РС,провођењу њеног програма и невиђеној дисциплини у заштити и контролисаном коришћењу шума, вода, земљишта,руда, знаш ти то и сам.
Србија би се данас секирала шта ће са поплавама ако нас не би пратила, ми би имали насипе на Дрини и Сави, те регулисану Јању и остале водотоке да се слушало.
Не би то било само у Семберији, има од Приједора до Требиња посла по том питању.
Причали смо, писали, опомињали, врло озбиљна прича, приједлози, апели о томе 2009 и 2010 године и ништа се не уради, напротив деси се поплава 2010 године.
Настављени апели све ове године, овдје писане колумне, саопштења, апели, ку*цу свирај.
Ништа се не уради, ове године катастрофа, е сад хоћемо да то урадимо бар на Дрини и Сави, али нам треба година да то све стигнемо.
Како је са насипима, против-градној заштити, тако је са шумама, краду је сваки дан, воду и земљиште трују, ријеке хоће да дају душманима нашим,плодно земљиште необрађено и узурпирано од тајкуна,покрадено је само шуме преко пет милијарди марака задње двије деценије.
Све ово побројано кажу да ће спасити партије које финансирају и њима руководе милионери који су те милионе стекли управо на пљачки природних ресурса.
Плачи вољена земљо.
Значи није спас у Европи него у закону и његовој примјени, наравно и сарадњи са њима и свима.
Ти Симо не дипр са том својом Европом.
Да ти ишта искрено мислиш давно би написао истину, са Европом једино зелени могу сарађивати да имамо користи, све остале партије и појединци могу само лагати да имају неки утицај, могу бити само нечији играчи тамо.
Све што могу урадити је да буду слуге банкарског фашизма у свијету и да узимају кредите да би враћали старе кредите док нам не узму преостале природне ресурсе.
Све фондове и јефтине кредите из области екологије, пољопривреде, туризма и инфраструктуре везане за екологију, држи ЕГП савез зелених партија Европе који су дио владе у Бриселу.
Дају паре и сарађују само са државама које имају зелене у парламенту, ту не гледају ни вјеру, толико су одговорни по том питању.
За ту помоћ и кредите не треба бити примљен у унију, довољан је био споразум о стабилизацији и придруживању из 2007 године, па да се озбиљно почне сарађивати и користити Европа на основу зелених који се држе заједно због лопова и људи без душе којим је новац Бог, којим се јебе за народе и биолошки опстанак.
Треба рећи истину народу, ти симо држиш пола медија, пола ови из савеза, реците народу истину.
Ваља овај народ запослити и нахранити, од чега кад нам све отму,значи ако хоћеш да једеш, да радиш, да здраво живиш, да створиш боље и сачуваш довољно за дјецу, онда не дај природне ресурсе, они су народни.
То треба да кажете народу, као што треба јасно да кажете ко то стварно може урадити.
Ова држава треба промјене, али не замјеном старих новим министрима, промјена треба у глави, то неко намјерно спречава медијским убијањем народа у појам.
Поздрав
ribar, 23.09.2014. 12:35:06
“Значи није спас у Европи него у закону и његовој примјени, наравно и сарадњи са њима и свима.
Ти Симо не дипр са том својом Европом.
Да ти ишта искрено мислиш давно би написао истину, са Европом једино зелени могу сарађивати да имамо користи, све остале партије и појединци могу само лагати да имају неки утицај, могу бити само нечији играчи тамо.“
Слушај Рибар,
ја са тобом нисам пио кафу нити сам ти кад глумио пријатеља, па имам прилично комоције да те, без гриже савјести, залијепим што псовкама, што подјебавањима, али нећу јер мислим да си поштен човјек и ниси пизда, о памети не бих овом приликом.
Ја се само чудим да се више узбуне диже што је неко звиждио ратном профитеру Вукашину Војиновићу него што над Семберијом виси еколошка атомска бомба.
Стевандић по конференцијама за штампу шетка оног младића које су хулигани измлатили, а као доктор који ће сутра можда бити и министар здравља и не помиње овај случај.
Јебало те сунце, доктор, а ћути о овоме.
A ljudi moji, ma kakva EU, kakvi bakrači.
Da ludujem za sistemom u kojem manjina teroriše većinu (raznorazni prajdovi i slične gluposti), gdje ne postoji sistem vrijednosti u kojima smo odrastali (za mojih 40 i kusur godina većeg zla od ovog sad nisam vidjela – potpuno srozavanje kulturnih i ljudskih vrijednosti), da nam određuju koje jačine usisivač možemo koristiti.
E, ja sam protiv ulaska, ali sam za uspostavljanje statusa sa EU koji ima Norveška.
P.S. Blago taticama i mamicama sa takvim kćerkicama i sinovima.
Interesantno je koliko dugo se zadrzava ovaj blog ili bolje reci bilbord na Frontalu. Hajde sto je citav grad oblijepljen ovim bilbordom koga ( sadrzaj u tekstu iznad) stvarno ne bih komentarisao ali sam mislio da je Frontal “ posljednja slobodna cirilicna teritorija“…
Ajd mala ne seri i ti i EU. Pa vidi samo Hrvate i Slovence kako im lijepo ide. Zar treba ista vise??? Ako treba pogledaj film Tezina Lanaca, Zeitgeist, Propast Vizantije i ne jedi govna, a ja cu da navijam za sto skoriju propast EU.
Zašto se osjećam, dok ovo čitam, kao pas kog veterinar miluje dok mu daje injekciju za eutanaziju.
Razočaran sam novim predizbornim videom Šukalovih naprednjaka. Sinoć ga vidjeh negdje na TVu. Razočaran sam i katastrofa lošom ažurnošću sajta Šukalovih naprednjaka.
Uglavnom – Sonja je na tom spotu sa crvenim šljemom na glavi. Manje atraktivna evropljanka a više promrzla Romana Panić u doba kada je na tržnici prodavala bugarske kasete i CDove. Sonja… daj zajebi tu priču sa šljemom i armiračima – okruži se nekim softverašima.