Небом свеци вргоше прилике: Халејева комета је доносила глад

Данас се махом обрадујемо када научници кажу да ће близу Земље пролетјети комета, јер се надамо да ћемо моћи да уживамо у њеној љепоти док пролази поред наше планете. Ипак, древне културе су се често плашиле небеских тијела и сматрале их носиоцима пропасти и лоших ствари.

Према новим истраживањима, изгледа да њихови страхови нису били неоправдани. Амерички научници са универзитета Колумбија истичу да је пролазак Халејеве комете прије 1.500 година узроковао широко распрострањено пропадање усјева и глад.

Комета је изазвала промјену климе тако што је у атмосферу планете убацила толико прашине да је узроковала знатно захлађење.

То је условило период широко распотрањених суша, пропадања усјева и глади. Научници вјерују и да су сви ти догађаји довели до тога да човјечанство постане подложно обољевању од куге, чије је прво избијање у Европи забиљежено између 541. и 542. године.

Анализирајући гренландски лед велика количина свемирске прашине пронађена је у слојевима леда, који се формирао између 533. и 544. године.

„Пронашли смо велике количине свемирске прашине у доњим слојевима леда“, каже вођа истраживања Далас Абот.

Истраживачи сматрају да прашина потиче са метеорских ројева Ета Акварида, узрокованих Халејевом кометом.

Оволики слој прашине узроковао је период захлађења 533. године, а вјероватно је овај космички догађај одговоран и за глобални период замрачења од 536. године, током којег је температура пала за три степена Целзијуса.