Самовоља директора једне основне школе

Директор Oсновне школе "Вељко Чубриловић”, у Прибоју код Лопара прво се оглушио о конкурсну процедуру за пријем радника, затим и о пресуду окружног суда, и наставио је да ради по свом.

Oвако тврди Мирјана Лазаревић, професор српског језика и књижевности која је конкурисала за посао у овој установи.

Мирјана Лазаревић је конкурисала за посао наставника српског језика у августу прошле године, јавивши се на оглас расписан у Гласу Српске, за два радна мјеста која су била отворена – једно са пуном нормом на одређено вријеме до повратка раднице са боловања, а друго, такође на одређено вријеме (до 31.08.2013.) и нормом од пет часова

У конкурсу није било наведено да се тражи приправник већ да кандидати под редним треба да испуњавају услове по члану 111 и 114 Закона о основном образовању и васпитању Републике Српске, а наведеним члановима нису регулисани услови које кандидат треба да испуњава, већ је само регулисано да наставу могу обављати и приправници и волонтери.

Ипак…

Одлуком Драгана Јовића, директора ове школе, од 03.09.2012. године у радни однос на одређено вријеме, са пуном нормом часова, примљена је друга професорица српског језика и књижевности, са освојених 32,55 бодова. На норму од пет часова није примљен нико иако је Мирјана била једини кандидат, а у истој одлуци њиој је такође речено да не испуњава услове конкурса.

На њен захтјев за образложењем зашто није позвана на интервју, одговорено јој је да је за радно мјесто наставник српског језика – 5 часова, 1 извршилац на одређено вријеме – тражен приправник – што није тачно. Није наведено колико је кандидата аплицирало, ко је примљен и по којем критеријуму ни који су број бодова имали.

– Конкурсна комисија, иако испуњавам законом прописане услове, није узела у разматрање моју молбу нити позвала на тест и интервју што је по Правилнику требала учинити. Комисија је направила пропусте, погрешно тумачила члан 111, и тако ме елиминисала из даље конкурсне процедуре. Конкурсом су тражили Увјерење о некажњавању (Центар јавних безбједности) што је супротно важећим домаћим законима и међународним конвенцијама. Али и то сам приложила – каже Мирјана у допису Фронталу.

Мирјана улаже приговор Школском одбору, иако је, како каже покушали да јој одузму то право. На сједници крајем септембра њен приговор се прихвата. Ипак, директор потврђује своју ранију одлуку о пријему Ђ.Р. на пуну норму до повратка раднице са боловања, али сада и прима радника на норму од 5 часова на одређено вријеме, кандидата који се у ранијој конкурсној процедури није одазвао на тест и интервју.

Омбудсман

Мирјана се жали омбусмани за људска права, у чијој препоруци пише да је дошло до повреда и кршења темељних људских права, и да није била дужна доставити Увјерење о некажњавању. Омбудсман наводи Члан 111 Закона о основном образовању и васпитању РС који њој не оспорава учешће у конкурсној процедури, нити искључује из конкурсне процедуре.

– Директор омбудсману одговара навео да је Мирјана поднијела приговор Републичком просвјетном инспекторату по коме је Републички просвјетни инспектор долазио у надзор да утврди ситуацију – што опет није тачно. Ја сам поднијела више пријава Инспекторату, али се нису одазвали. Када сам писала министру Касиповићу и навела да поред низа незаконитости приликом конкурсне процедуре и пријема у радни однос, донијете одлуке Школског одбора да прихвати мој приговор, појављују се страшне инсинуације од стране директора које мене као човјека вријеђају. Наиме, он је проширио причу да желим преузети радно мјесто колегиници која је сада на боловању . Ваљда се тако ради кад нема аргумената, и кад се заобилазе правне норме. Министру Касиповићу сам написала да, можда претјерујем, али ја ово схватам као позив на линч, и да страхујем. Тада је он мој захтјев прослиједио Просвјетној инспекцији и они у школу долазе 25. октобра

Школа недуго потом доноси Одлуку о пријему Ђ.Р. и Б.С. у радни однос, а 29.октобра Мирјана шаље приговоре Републичкој просвјетној инспекцији. Инспекција проналази недостатке и након обраћања Министарству просвјете и културе РС, због потешкоћа на које су наишли у свом раду, доноси инструкцију и препоруку о томе како школа треба да се постави у овој ситуацији.

Пресуда

Директор школе наставља по свом, а Мирјана, слиједећи упутства Министарства просвјете, пондоси тужбу Основном суду у Бијељини, који доноси пресуду по којој поништава одлуке директора Школе. Он се жали на ту пресуду, суд одбацује жалбу и потврђује ранију пресуду.

Ни након овога директор се није поколебао – сазива сједницу Школског одбора да би изабрали новог члана Конкурсне комисије, али они не долазе. Извршење судске пресуде се избјегава тако што се на сједнице Школског одбора не одазивају сви чланови, сједница је била заказана за 06.06.2013. године и није одржана. Поново је заказана за 18.06. али ни тад није одржана

– Напомињем да ми је директор нудио пријем на посао до 31.12.2012. да би избјегао да ме прими у стални радни однос, а није ме бодовао јер имам највише бодова. Ово је рекао пред свједоцима. Сматрам да сам оштећена и да је направљено низ пропуста и нерегуларности везаних за пријем кандидата по овом конкурсу, те да сам на незаконит начин елиминисана из даље процедуре и пријема у радни однос. Нисам била равноправна, нисам имала једнаку шансу, моје људско достојанство је нарушено и одузето право на рад – објашњава Мирјана

– У истој школи сам радила у школској 2010/2011. и 2011/2012. години, нисам имала пуну норму. Ја нисам бодована зато што имам највише бодова, и зато што су жељели да ме елиминишу по сваку цијену јер бих, да су ме примили, испунила услов за заснивање сталног радног односа. О овоме могу доста рећи и моји свједоци са суђења. Ко је тај коме сметам, ко ме не жели у школи и ко се потрудио да не останем у тој школи? Ко ми одузима право на рад? Била сам ментор ученицима који су добијали награде и похвале на литерарним конкурсима. Педагог је приликом посјета редовним часовима имао увид у мој рад и моје часове је оцијенио оцјеном одличан – пита се Мирјана Лазаревић.

НАПОМЕНА: Мирјана Лазаревић је након поновљеног теста и интервјуа примљена у радни однос на одређено вријеме, потврдила нам је јуче. Текст нека служи као хронолошки приказ шта је све морала урадити да би се то десило. Њена борба је, као што видимо, трајала цијелу једну школску годину.