Супервизија траје и ради

Колико неинформисаних политичара се јавило јуче на тему "затварања супервизије", искрено, смијешно их је било слушати и гледати. Од неких наводних побједа Републике Српске и Федерације (Џомбић и Будимир) до логичних корака који је предузео ПИК када је ријеч о канцеларији супервизије за дистрикт.

Пише: Стефан Драгичевић

Поштовано грађанство БиХ, а нарочито Брчко дистрикта би требало бити потпуно информисано када је ријеч о неком наводном „затварању“ јер је ријеч о супервизији као једном од основних дјелова ОХР-а у БиХ. Наиме, нити се СУПЕРВИЗИЈА укинула, нити се КАНЦЕЛАРИЈА затворила, него је супервизор Родерик Мур само СУСПЕНДОВАО (замрзао) своје функције, што не значи да их неки други супервизор неће вратити у своје надлежности. Централа ОХР може сутра да поништи акт о суспензији функције супервизора без обзира шта о томе прича ПИК. С друге стране, канцеларија супервизије у Брчком остаје као правно лице и оно као такво је уписано у судски регистар, што значи да сви запосленици остају на својим позицијима. Такође, арбитражни суд за Брчко и њен арбитар Роберт Овен остају на врху хијарархије будућности дистрикта и они могу донијети кључне, ако хоћете и суштинске одлуке за будућност не само дистрикта већ и самог града који се темељи на Статуту Брчко дистрикта.

Оно што је Мур хтио да нагласи, а што није добро појаснио јесте да се супервизор неће активно бавити политичким питањима у Брчком као до сада (као што су политичке колаборације, формирање власти, уплитање у рад извршне, законодавне и судске власти дистрикта, да неће бити он основни тумач Статута дистрикта нити да ће он својим ријешењима условљавати и наметати одлуке када су у питању инвестициони и капитални пројекти у општини) и да сва основа политичког тежишта иде локалној власти.

Практично, Родерик Мур од почетка свог мандата на мјесту супервизора се само једном гласно и јасно чуо а то је вријеме кризе власти у Брчком прошле године када је под његовим притиском Влада почела да ради у пуном капацитету и без политичких трзавица која се темељила на национланим трвењима Срба, Бошњака и Хрвата у власти. И тада је Мур наглашавао да не жели да се мјеша у будућност дистрикта али је он то посредно учинио тако што је упозоравао и, на неки начин, пресјекао гордијев чвор вруће и узавреле атмосфере која је у једном тренутку пријетила потпуном националном кулминацијом. Прво због пројекта градње помоћног објекта општој болници, а потом и због неисплаћивања подстицаја и субвенција пољопривредницима.

Вјерујем да су многи амбасадори, чланова ПИК-а, одмах послије овог састанка кренули у размишљање да у Брчком отворе своје канцеларије јер турски амбасадор у БиХ Ахмет Јилдиз је већ то најавио. На тај начин, сасвим сигурно је и то да када би се потпнуо укинула супервизија ми у Брчком не би остали без странаца који би формално или неформално били кројачи наше судбине овдје.

Но чињеница стоји да се активност супервизора у Брчком драстично смањила. Скоро да уопште нема неких реаговања нити неких политичких мишљења из њиховог угла (што је прије била свакодневница). Очигледно је праћење дјеловања главне структуре ОХР-а која се налази у Сарајеву па не желе да „искачу“.

Од политике до урбанизма

У неким логичним народним закључцима било је потпуно легитимно да се чује мишљење супервизора али не и да он пресуђује и доноси одлуке о томе. Мур то није чинио, али његови предходници попут Грегоријана, Џонсонове, Хенри Кларка, Гери Метјуза и Фаранда су то чинили јер су сматрали да људи на власти немају капацитет да донесу врло важне одлуке за дистрикт. Све те одлуке редале су се од политичких до оних урбанистичко-техничких. Након локалних избора 2008. године политичке странке нису успјеле да нађу заједнички именитељ око тога ко ће учествовати у власти и та политичка криза је трајално пуних 2-3 мјесеца, да би затим Грегоријан пресјекао и формирао концентрациону власт која је у свом суштинском облику значила, да сви политички субјекти који су заступљени у скупштини дистрикта учествују у колачу власти. Вријеме Рафија Грегоријана је за Брчко обиљежило период потпуне посвећености политици која је у Брчком достигла свој врхунац дјеловања која траје и данас дан.

Џонсонова је нпр. инсистирала да свака стамбена зграда у граду мора да има интерфон и нова улазна врата чије ће кључеве имати станари (Пројекат је урађен у рекордном року); Она је била један од иницијатора и подржавалаца проширења јавног пута у центру града код „Делтине“ зграде због великог промета аутомобила том линијом; Пољопривреда и све важније економско развојне гране у Брчком су биле стабилне; У вријеме њеног мандата град је почео да се развија у смислу продирања приватног сектора, грађевине (највише стамбених објеката у Брчком је никло у њено вријеме); Највеће плате грађана дистрикта у држави; Уредно је примала сваког грађанина дистрикта у свој уред… Буквално понашала се као градоначелник а и грађани су је тако доживљавали. Сузан Џонсон се јако мало бавила локалном политиком.

Што се тиче Роберта Фаранда првог супервизора, он је успоставио институције Брчко дистрикта. Од полиције, Статута, именовања прелазне Владе, провођења суверенитета БиХ кроз Брчко, финансирања, потемкинових села (тржница Аризона), повезивање дистрикта са ПИК-ом…

Закључак анализе

Вршећи анализу свих дешавања и одлука које су доносили супервизори од 2000. године па до данас, са мог становишта било је ту и лоших и добрих ствари, али да су генерално одређене ситуације биле толико исцениране да је супервизор морао и требао да дјелује, па свидјело се то некоме или не. Неко ко је тумач Статута Брчко дистрикта има и ту врсту привилегије, али с друге стране требали су да имају на уму да исти те политичке инструменте и механизме нису добили од народа и грађана већ од међународне заједнице.

Данашања супервизија је изгубила свој смисао код политичке елите и народа те је с те стране она својом неактивношћу скрајнута у страну. Временски провођењем Мура више у Сарајеву него у Брчком, практично је канцеларија остала празна љуштура која се не оглшава по врло важним питањима за будућност дистрикта. Очигледна је намјера центара моћи, првенствено из Брисела, да се овдје дефинитивно рашчисти простор ОХР-оваца и радикалних потеза како би се „локалци“ показали и доказали шта знају и умију без подршке или критике са стране. Објективно, мислим да то већина грађана Брчко дистрикта и очекује.