Гугл Драјв: приватност (ни)је осигурана

Од како је Гугл званично покренуо Гугл Драјв, интернет је преплавио талас негодовања око услова коришћења и политике приватности.

Јавност је тражила да зна зашто Гугл, наводно, тврди да има право власништва над фајловима корисника ове услуге за онлајн складиштење садржаја.

Испоставило се, међутим, да компанија није власник ваших фајлова – што се и види из услова коришћења – као и да је правилник за Гугл Драјв скоро идентичан осталим клауд сервисима. Скоро.

Изуев неколико дискутабилних ставки које би ваш садржај могле да смјесте међу Гуглов промотивни материјал.

Верг је објавио чланак у којем је упоредио услове коришћења четири водећа клауд сервиса – Дропбокс, АјКлауд, Мајкрософт СкајДрајв и Гугл Драјв – и ниједан не тврди да има власништво над вашим фајловима.

Јавно мнијење је највише подигло узбуну због клаузуле у којој пише да Гугл има право да „користи, хостује, складишти, модификује, креира деривате (настале превођењем, адаптацијом и другим промјенама које ће ваш садржај прилагодити нашим услугама), објављује, размењује, јавно изводи, приказује и дистрибуира” садржај који сте поставили на Гугл Драјв.

Али, како Верг истиче, и друге услуге имају сличне услове широких дефиниција, понекад још и ширих, али то само значи да ће ваш материјал бити у служби – па, тих услуга.

Електроник Фронтиер Фондација (ЕЕФ) сматра да код Гугл Драјва нема ничег што је сумњивије него код сличних клауд услуга. Ипак, Ребека Џешке, аналитичар дигиталних права у ЕЕФ, зауставила се код једне фразе: „Права која гарантујете овом дозволом су намијењена за ограничене сврхе функционисања, промовисања и унапређења наших услуга и за развијање нових”.

Промовисања?

Гуглова општа политика приватности каже да компанија неће користити ваш материјал ни за шта друго осим да „обезбеди, одржава, заштити и побољша (своје услуге) и да развије нове” и да ће тражити дозволу пре него што ваш материјал употреби у друге сврхе.

Али, ако је неки фајл постављен као јавно доступан, то се аутоматски сматра сагласношћу да се користи за промовисање Гуглових услуга. Ако корисник постави фотографију и означи је као јавну (да сви могу да је виде), та слика би могла сутра да заврши у некој реклами за Гугл.

Добра вијест је да Гугл неће да разбацује ваше личне податке по цијелом нету у виду рекламних банера, као што би се дало наговијестити на основу услова коришћења, уколико ти фајлови имају заштићену приватност – да су видљиви само за пријатеље, рецимо.

Али сваки јавни фајл на било којој Гугловој услузи би могао, теоријски, да заврши као промо материјал. Има смисла да јавни садржај могу да користе сви други, али је лако заборавити колико је јавно заиста јавно на интернету.

Џешкеова је истакла да кориснике више треба да брине коме би Гугл био приморан да дâ своје фајлове него шта би он сам могао да уради са њима.

„Мислим да су, у свјетлу дешавања око Мегааплоуда, корисници усмјерили бригу на погрешне ствари”, каже она. „Фајлови које поставите на клууд и даље могу лако да се изгубе или заврше на суду без знања власника, што често превиђамо”.