Катињ и Медное некад – Маркале и Рачак сад (ВИДЕО)

Чињенице изнете у филму демантују кривицу Русије у Катињском масакру, а експозиције пољских меморијала у «Катињу» и «Медном» захтевају узимање у обзир објективних чињеница и озбиљну историјску корекцију.

Продуцент документарних филмова и директор Руског експреса из Београда Горан Шимпрага путем видео линка учествовао је догађају.

Филм «За ким звоно звони у Медном» демантује учешће совјетских власти у стрељању Пољака и говори како се у селу Медное појавио пољски меморијал, али и за ким заиста звони звоно.

Стручњаци истичу да су разлози за подизање меморијалних комплекса у Смоленској области «Катињ» и «Медное» у Тверској области крајње исполитизовани. Ови догађаји се активно користе за фалсификовање и преиспитивање историје Другог светског рата с циљем да се, не само призна одлучујућа улога Совјетског Савеза у слому нацизма, већ и да се изједначе одговорности Немачке и

Русије за изазивање највећег ратног сукоба у ХХ веку.

Детаљно спроведена истрага и објављена архивска документа у потпуности потврђују кривицу нацистичке Немачке за катињско стрељање, фалсификовање руске кривице и потпуно одсуство разлога за постојање пољског дела меморијалног комплекса «Медное». Документарни филм "За ким звоно звони у Медном", премијерно приказан уочи годишњице почетка Другог светског рата, посвећен је сумирању доказа овог антируског фалсификата.

Подсећамо да су у априлу ове године, у Државном архиву за новију социјално-политичку историју Смоленске области, биле изложене обнародоване фотокопије испитивања немачких ратних заробљеника које потврђују да је Катињски масакр била Хитлерова провокација против СССР-а. Кривица нацистичке Немачке доказана је и на Нирнбершком процесу: «In September 1941, 11,000 Polish officers who were prisoners of war were killed in the Katyn Forest near Smolensk».

У Тверској области дуго се води расправа о Катињском питању. Овде је умесно истаћи да недалеко од руског града Твера, у селу Медное, постоји меморијални комплекс који је отворен 2000. године. На територији меморијалног комплекса, према верзији оснивача, сахрањени су пољски официри које су наводно стрељали припадници НКВД-а. Оваква верзија постоји од момента распада Совјетског Савеза иако истраживачи проналазе све више доказа који демантују ову верзију.

Окупљеним омладинцима обратили су се посланик Државне Думе РФ Анатолиј Васерман, тверски историчари и посленици јавне речи који се баве итраживањем катињско-медне тематике, а сам производњу самог филма финансијски су подржали заинтересовани грађани Русије који равнодушни на фалсификовање своје историје.

Горан Шимпрага је истакао да су аутори филма «За ким звоно звони у Медном» у свом новинарском истраживању јасно показали да нема говора да су совјетске трупе у поменутом селу, које се помиње у филму, извршиле поменуто стрељање.

«У ХХ веку много примера сличних догађаја можемо пронаћи и на територији Балкана, бивше Југославије и Србије. Свеж пример су `90-те године и први такав фалсификат био је случај пијаце Маркале када су Муслимани и међународна заједница оптужили Србе за гранатирање локалне пијаце у граду Сарајеву. Наредни догађаји јасно су показали, чак и у Хашком трибуналу, да то није истина, међутим, без обзира на то, колективни Запад на челу са Сједињеним Државама и уз помоћ локалних Муслимана, а које сад називамо Бошњаци, успели су да уведу санкције против Југославије и у то време председника државе Милошевића» — износи своје утиске о филму Горан Шимпрага и пореди их са нашим данима.

Он је истакао да је бољи пример сличних фалсификата у историји 1999. година када су се у селу Рачак локални Албанци борили против српских снага безбедности — армијом и полицијом. Након тога читавом свету је речено да су Срби извршили погром над локалним Албанцима и тела пренели у локалну џамију.

Албанци су пресвукли своје милитанте у цивилна одела иако је истрага показала и утврдила да се радило о бојовницима који су водили директне борбе против снага безбедности Војске Југославије што је на крају искоришћено као повод за бомбардовања Савезне Републике Југославије.
«Сви ови историјски примери говоре да се колективни Запад увек труди да своје непријатеље и противнике оптужи ради реализације својих геополитичких задатака» — закључио је Шимпарга.

Катињски случај је покушај да се демонизују Русија и Руси.

За браћу Србе то није новост. Запад Србе, након страдања `90-тих година ХХ века, и даље покушава да представи као геноцидни народ, а не као жртве геноцида који су извршиле њихове комшије у бившој СФРЈ и НАТО.

С тим у вези, само заједно, активни и уједињени у заједничком фронту можемо да разбијамо лажне митове зарад тријумфа историјске истине и правде.