Симић: Белгород спремнији за рат од Курска, затишје на свим фронтовима

Добро вече из Курска, гдје се поново налазим, након што сам посјетио сусједну, Белгородску област. У Белгороду је куд и камо опасније него у Курску, гдје већ одавно није гађан сам град. У Белгороду, или Београду по руски, јуче су била два напада, рекао је наш Дани(ј)ел Симић, гостујући у емисији Рат уживо на ТВ Информер.

У Белгороду се осјећа далеко веће присуство војске и уопште град је много припремљенији за ратне услове, самим тим што је много раније почео активан напад и покушај продора на ту област уже Русије, или као што они овдје кажу "старе границе Русије".

По Белгороду има много више склоништа за случај артиљеријских напада на цивиле, те постоје два типа бетонских склоништа, која се налазе готово свугдје по граду. Не само уз аутобуска стајалишта јавног превоза, већ и по парковима, шеталиштима, заправо на свим отвореним просторима.

Морам признати, са професионалне тачке гледишта, да је у Курској области јако тешко радити. Без обзира што посједујем акредитацију, веома је тешко кретати се уопште, а камоли нешто снимати у зони борбених дејстава.

Откако је на путу за Суџу погођен и изгорио аутомобил руског ратног репортера Јевгенија Подубног, који је срећом данас отпуштен из болнице и добро се осјећа, забранили су репортерима да се крећу. Веома је тешко приступити било чему војног значаја, поготово нуклеарној електрани у Курчатову.

Застој у руском напредовању у Курској области

Данас је дошло до застоја у руском напредовању, јер су ОСУ, након првобитног изненађења и шока, те губитка 10 насељених мјеста, успјеле да се консолидују у мјесту Љубимовка и одрже се на том правцу, не допуштајући да их руске снаге опколе и споје се код села Зељони Шљах, које се налази источно од поменуте Љубимовке.

Истовремено у Глушковском рејону, уз границу Русије и Украјине, тамо гдје су готово одмах након почетка руске контраонфанзиве у Курској области отворили нови правац, довукли су још резерви и потиснули од административне линије Русе ка мјесту Нови пут.

То није велики простор у смислу заузете територије, али је свакако знатно оптерећење, како за руску команду у овој операцији, тако и за војску на терену, јер је у питању стари план да, након рушења мостова преко ријеке Сејм, одсјеку руске снаге у Глушковском рејону. Такав развој ситуације би преокренуо срећу и успјех на страну ОСУ и зато је за Руску Армију операција у Курску још далеко од тога да се достигнуте границе могу без задршке назвати успјехом. Уколико би се десило одсијецање у Глушковском рејону, то би била катастрофа за Русе.

Ријека Сејм, коју сам данас прешао више пута, није нека велика ријека, него спори равничарски ток по којем расту локвањи и хвата се жабокречина, али је зато муљевита и довољно широка да представља једну солидну природну препреку чак и за амфибијска возила у мирнодобским условима, камоли у условима преласка исте под борбом, или у случају повлачења.

У борбама за Селидово и Курахово, такође је дошло до извјесног затишја, с тим што Руси држе иницијативу. Исто тако и на Угљедарском правцу Руси нападају, а Украјинци се бране. Најнапетије је западно од Доњецка, гдје су Руси направили велика кљешта. Уколико их саставе, то ће бити велики дан за Доњецк, који ће моћи одахнути, ако ништа од минобацачке и ватре из цијевне артиљерије.

Василиј Небензја оптужује индиректно САД за предају хемијског наоружања Укрјаини

Паралелно са питањима наоружавања Украјине западним далекометним средствима, Василиј Небензја је,као руски стални представник у УН, данас назначио питање сарадње и преговора које Украјина води са терористичким организацијама, конкретно у овом случају исламистичком екстремистичком афилијаијом џихадиста – Хајат Тахрир Ал Шам из Сирије.

Већ раније се помињала међу обавјештајним и аналитичким круговима ова веза, тј. да Кијев подговара екстремисте да нападају руске снаге у Сирији, али и да се увезу исламистички борци, који би ратовали са Русима у Европи.

Веома је важно што је Василиј Небензја, након што је рекао да Русија има задокументованих 400 случајева употребе хемијског наоружања од стране Украјине, тражио је и појашњење за, како је навео, хемиско наоружање у рукама Украјине, које искључиво производе САД.

По питању наоружавања Кијевских власти далекометним пројектилима, односно естрадних дилема о разрјешењу или забрани Оружаним Снагама Украјине да их примјењују по циљевима у дубини руске територије, односно онога што се овдје назива "старе границе Русије", већ се повлаче спекулације. На западу се разматра одговор Русије, у смислу да ако заиста дође до озбиљних проблема за Москву, да ће они моћи одговорити истом мјером и наоружати сличним, чак и бољим наоружањем америчке и европске непријатеље. Напримјер Хуте у Јемену, који гађају трговачке бродове, а у случају да их Руси наоружају, били би у стању да потопе америчке ратне бродове, са све носачима авиона који сада обезбјеђују пролаз кроз Црвено море према Суецком каналу.