Симић из Владивостока: Овдје Кијев, уз најбољу вољу, не може да пошаље ударне дронове

Добро вече Јелена, поздрављам тебе, твоје госте и гледаоце са посљедње станице Транссибирске жељезнице. Налазим се у Владивостоку, гдје се од 3-6 септембра одржава Источни економски форум, на који сам ја успио да се акредитујем, казао је у уводу свог излагања за емисију Рат уживо, Информер ТВ из Београда, наш Дани(ј)ел Симић и наставио:

Он се одржава девети пут, а циљ оваквог форума је постићи на истоку резултате које има Петроградски економски форум у контексту Русије и свијета. Владивосток, или у преводу са Руског владар истока, као што је Владикавказ владар Кавказа, град је основан 1860 године и помало је изолован од остатка земље.

Без обзира на Транссибирску жељезницу, авиосаобраћај који је у Русији субвенционисан од државе, модерне технологије, закривљење планете Земље не можете игнорисати, па је тако у Србији и већини европске Русије ускоро вријеме за спавање, док је овдје још мркли мрак и Владивосток се тек спрема за устајање.

Тако Русија има Алексеја Чекунова, који носи титулу Министар далеког истока, што показује не само сложеност и величину Русије и важност овог региона за њу, већ и извјесну мултидисциплинарност сваког, па и овог тренутног рата који се одвија са властима у Кијеву, односно посредствено са Западом и НАТО.

Владивосток је другачији и због одсуства европских аутомобила, великог броја јапанских возила са воланом са десне стране, али и јапанских грађана који се дају видјети свугдје по граду, па и у хотелу гдје сам се смјестио. Тренутно сам тако у непосредној близини Кине, Сјеверне Кореје и Јапана; што нас у контексту рата којим се бави ваша емисија, подсјећа на величину Русије и уједно на промјену коју је у геополитичком смислу изазвао овај рат.

Раду форума, на пленарној сједници, присуствоваће и Владимир Путин, који се тренутно налази у службеној посјети Монголији. Тамо је договорен ремонт једне термоелектране и прављење мање, огледне атомске електране, што би Монголију водило у нову еру енергетске стабилности. Русија је други највећи спољнотрговински партнер Монголије, одмах послије Кине.

Русија постоји на Далеком истоку, односно она је далекоисточна земља, што је један од главних порука овог Форума, који за циљ има развијање комуникација и могућности за пословање у овом дијелу свијета. Не само са Кином, као сада дефинитивно стратешким партнером Русије број један, већ и са Сјеверном Корејом, Вијетнамом, Индонезијом и самом Индијом.

Наиме, у плану је оснаживање успутних станица у поменутим земљама, како би се ојачао поморски коридор између Ченаја и Владивостока. Такође, Русија намјерава да сарађује са Индијом на пољу бродоградње.

Из Владивостока је другачији и поглед на рат који се води на западу Русије, у смислу да је ово регион у који не може, уз најбољу вољу долетјети било каква украјинска беспилотна летјерлица. Тихоокеанска флота, чији бродови се виде усидрени под Владивостоком, не само да редовно одржава своје вјежбе, већ и маринци одавдје одавно ратују у Донбасу, Запорожју и другдје.

Управо у контексту величине Русије и с ким све граничи, односно ресурса које тако посједује, Институт за истраживање рата из САД, дигао је панику и као кључну вијест избацио своје сазнање да се Иран спрема испоручити већу количину балистичких ракета средњег и кратког домета, што ће Русији оставити доста више Искандера за ударе по дубљој позадини ОСУ.

Са друге стране, Запад све више говори о испоруци ракета ЈАССМ које носе бојеву главу од 450 кг на удаљеност до 370 км и при брзини између 700 и 1000 км/час. Са одуступањем од циља, према подацима произвођача, свега три метра.

Тренутно се одвија жива акција удара Русије ракетама и другим далекометним оружјем по логистичким везама Украјине. Главна посљедица такве врсте удара је сигурно напад на Наставни центар везе у Полтави, гдје су руски ракеташи уз помоћ два Искандера изгледа добро нагазили 128 Брдску јуришну бригаду, гдје се говори о преко 200 мртвих.

Курски правац остаје најзанимљивији медијима, па чак и код нас, из његовог симболичког значаја, док су напредовања Руске Армије, која је након Новогородског, односно Њујорка (како се зове што се тиче Кијева, већ по аналогији коју смо имали на примјеру Бахмут – Артјомовск), ушла у Торецк у близини Горловке, као и наставила своје напредовање југоисточно од Доњецка, стоје некако у другом плану.

Ту је и значајан напредак код Угљедара, који, кажем опет, остају у сјенци нападне операције ОСУ у Курској области.

То, наравно, са становишта аналитичара који није пристрасан, није озбиљно гледање на ствар. Овај рат, као и сваки други, свој свој исход дугује великом броју фактора. А у овој великој рачуници, овакав потез је заиста ризичан. Колико год Русија исто била приморана да неке од својих прекаљених једиица пребаци са неприоритетних или релативно мирних праваца на другим фронтовима, прије свега Харковском правцу, али и многим другим, то није успорило напредовање и чишћење Донбаса, прије свега.

То је један од политичких циљева Русије и до чишћења Донбаса мира неће бити сигурно, а након овога што се десило у Курску, нећемо скоро гледати било какав мировни приједлог Русије.

Без обзира, колико год за репутацију Русије било болно што су ОСУ успјеле да уђу и уклине се у територију, скидају руске грбове и заставе, пљачкају и снимају руске супермаркете, поште, административне зграде, то је са становишта дужине овог фронта и границе коју Русија има са Украјином, а још увијек је мирна, веома мали напредак, односно добитак.

Велико је питање колико се исплатило то чинити у тренуцима када је јасно да Кијев има проблема са живом силом и борбеном техником, односно да ли добитак оправдава уложено. То је истински површином мала територија, да би у случају да дође до обуставе ватре, тешко нешто значило у преговорима.

Осим у симболичком смислу, ово је врло мутан потез.

Овим је најзадовољнији Зеленски, јер то је искориштено за објаву новог пакета војне помоћи, прије свега САД, али и као медијски аргумент да улагање у Украјину и њен рат са Русијом има смисла.

Мени ово све неодољиво мирише на предизборно ратовање у корист кандидата Демократске странке. Колико год изледало лудо, односно неодговорно према сопственом народу, да све карте баците на то да покажете једном медијском кампањом како сте и даље у игри, како је русија заправо слаба и подигнете морал оног становништва које је било за рат са Русијом у недоглед, врло је лако да су Зеленски, односно Сирски, ово урадили као што је то Сакашвили урадио 08.08.2008. године.

И то је најтрагичније у свему, јер готово терористичким упадом, а ја ћу поново рећи да је ово далеко од Курске битке, највеће тенковске битке 2. Св. рата; већ да је ово готово идентично упаду Хамаса у Израел. ОСУ, односно велике групе и страних и украјинских најамника, упадале су након пробијања границе дубоко у руску територију и не наилазећи на било какав организован отпор, пуцали по аутомобилима, по колима хитне помоћи, генерално убијали што више цивила, како би посијали страх.

Тим су, као што је било и за очекивати, повећали прилив добровољаца који би да ратују као војници по уговору са МО РФ, а и гњев цјелокупне популације, која је сада без икакве сумње даље неосјетљива на страдање цивилних жртава међу братским народом у Украјини.

Разлика са Хамасом је што ови нијесу ишли на мотоциклима и моторнбим змајевима, већ су убрзо за оклопним аутомоббилима и трнспортерима, ушли тенкови. Сада је привучена и артиљерија и у седмици која слиједи имаћемо јаснију слику каква ће бити линија фронта. ОСУ и даље довлаче снаге и не престају да нападају у својеврсном троуглу уз руску границу у Курској области.

Крајње је вријеме, по мом мишљењу, да Зеленски и Сирски одлуче да ли ће да остану или одустану. Уколико се одлуче да пређу у одбрамбену позицију и укопају се, то може бити непријатно по Русе, али они ће их на крају истјерати са границе и врло вјероватно неће желити да ту стану.

Да ли ће Русија имати снаге да настави да ломи кичму ОСУ, или ОСУ заиста има неке резерве које јој није жао трошити ни на сталне покушаје десанта Дњепра у Херсонској области, то нећемо сазнати вјероватно ове године.

Тренутно је у Куској области најтеже у Глушковском рејону, гдје је украјинска артиљерија успјела срушити мостове преко ријеке Сејм, те сада гађа врло активно понтонске прелазе и скеле, које евакуишу становништво и довлаче појачања и провијант за руске јединице. Становништву које се евакуисало, савјетује се да се не враћају још увијек.

Различити су извјештаји руске стране и западних медија, односно украјинских извора, па се можда било вријеме отићи у Курск да се види шта се тачно дешава.

Сазнање каква је тачно линија фронта и ко држи иницијативу, отежава велика количина пропагандног видео и фото материјала, који су у својим ранијим продорима, буквално ексурзијама у дубину територије, те се они и сада ваде из архиве и покушавају представити као актуелни, како би се изазвала паника код војника на фронту и грађана у позадини.

Јасно је да је Суџа, као једино веће мјесто при граници, за сада драгуљ у круни ове операције, али да нема ни приласка Љгову, ни Курску, а није заузета ни Курска нуклеарна електрана, чиме би се изазвала комбинована фронтовско-терористичка опасност, закључио је Симић.