Симићева анализа: Руси тактички напредују, Кијев чека Ф-16 и концентрацију технике за напад

Општи тренд је да руска страна и даље држи иницијативу, али ни команда из Кијева, по свему судећи, не одустаје од нових офанзивних дејстава. И то масовних., навео је, између осталог Дани(ј)ел Симић, гостујући вечерас у емисији Рат уживо код Весне Радуловић.

На руској страни су засад тактички успјеси и мањи територијални помаци, док су све прилике да руководство у Кијеву и даље слијепо слуша наређења из Брисела и Вашингтона. У преводу, они гледају њихове интересе, који и даље покушавају да нуклеарну суперсилу као што је Русија, конвенционалним наоружањем понизи и истјера на границе Украјине прије 2014. године.

Општи тренд је да руска страна и даље држи иницијативу, али ни команда из Кијева, по свему судећи, не одустаје од нових офанзивних дејстава. И то масовних.

Руски извори тврде да ОСУ врше концентрацију силе за могући нови напад у Запорошкој области, правцем Токмак – Мелитопољ и Могуће даље на Бердјанск. То је исти правац гдје су прошле године украјинске снаге доживјеле готово катастрофалан неуспјех, уколико би гледали губитке у људству и материјално-техничким средствима, у односу на територијалне добитке

Украјински медији и званичници гласно и јасно су најављивали руску офанзиву на Харков, те наводили чак да су Руси сконцентрисали до 50.000 војника на том правцу. Уколико је то тачно, наставља Симић, онда је досезање линија у Волчанску и Липцима, ипак успјех за страну која је нападала. Уз отворену поруку Владимира Путина да немају намјеру нападати Харков, која је свакако политичка, а не војна, виде се сад и опсег операције на том правцу.

Путинова мировна понуда и јавно одбацивање могућности да Русија заузме Харков

Врло је занимљиво да то иде у пару са Путиновом отвореном понудом да се Украјина повуче на границе области које је Русија припојила као своје на референдумима. Колико год Запад и режим у Кијеву не мисле уопште разговарати о повлачењу, то је тренутно једини конкретан мировни план, односно понуда. Из простог разлога, што се Русија не мисли повлачити са досегнутих линија, а све ово је и изазвано неозбиљним схватањем и јавним понижењем Русије на међународној сцени. Посебно изигравањем договора Минск 1 и Минск 2.

Ипак, отворена изјава Владимира Путина да нема претензија на други град по величини у бившој совјетској републици Украјини, који се 2014. године већински изјаснио као руски град и ставио руску заставу на градску скупштину и владу, може утицати на дугорочни, борбени морал. Не само руског борца, него и уопште становника Руске Федерације, који не престају јавно да маштају о Одеси у саставу Русије.

То сада дјелује мало нереално, или барем далеко, али западни приједлог излазног сценарија, да се Русија одрекне не само Донбаса и досегнутих линија у Запорожју и Херсонској области; већ и Крима; далеко је нереалнији по тренутном односу снага. Поготово по перспективи нарастања живе силе. Велики дио терета офанзивних и уопште борбених дејстава, са украјинске стране воде најамничке јединице. Недавно су заробљени плаћеници чак из Колумбије.

Руси угрозили Харков и Њујорк (код Горловке)

Главна тековина напда на Харков је успјех и територијални добитак у Харковској области, наношење губитака противнику, али и изазивање панике. То је условило смјену командног кадра и пребацивање доста јединца са других праваца, што је и остале правце учинило динамичнијим, па смо имали помак чак и на фронту код Горловке, ДНР; гдје су се руске јединице примакле мјесту по имену Њујорк.

Но, оно што је много занимљивије, јесте да су медији из Кијева и са Запада најављивали своју "велику контраофанзиву у Запорожју", али сада то не чине. Руски медији говоре о томе. Украјински шуте. Објављен је снимак о удару ракетним системом Искандер на жељезничку композицију у мјесту Украјинка. Тучена је и жељезничка станица Вољњанска, такође у Запорошкој области. Оне су отприлике око 50 км од Орехова, мјеста које је прошле године било важно, јер је одатле кретала украјинска офанзива на Работино. Работино је било и једино озбиљније насељено мјесто које су ОСУ заузеле у тој офанзиви, али су до сада ти резултати на терену неутралисани.

На Харковском правцу украјинске снаге су безуспјешно покушавале да направе мостове и форсирају ријеку Волча, као што су постојали покушаји да се то уради и преко Дњепра у Херсонској области, док Руси озбиљно напредују на Очеретинском правцу и украјинске снаге су тренутно у озбиљним проблемима и трпе губитке.

Руски удари по аеродромима и другим објектима војне инфраструктуре по дубини противника

Да би спријечили могућност било какве концентрације живе силе, која би могла угрозити линију фронта, Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације врше, у садејству са морнарицом и ракетним јединицама на копну, ударе по дубини територије.

Данас је Министарство одбране Руске Федерације, објавило да су од 15. до 21. јуна Оружане снаге Руске Федерације извеле 14 групних, или концентрисаних удара високопрецизним ваздушним и копненим оружјем, као и беспилотним летјелицама , током којих су погодили: складишта, инфраструктуру војних аеродрома, посебно оних који су у стању да приме ловце-бомбардере америчке производње Ф-16, наравно и електричне подстанице које обезбјешују рад предузећа војно-индустријског комплекса Украјине. Такође, Руси, према својим обавјештајним подацима, гађају мјеста припреме беспилотних чамаца или поморских дронова, како се код нас чешће називају.

Украјинска штампа, па и сам Зеленски преко својих налога на друштвеним мрежама, писали су ових дана о нападу на зграду поште, мада је јасно да пошта функционише у двоструком режиму, обезбјеђујући својом инфраструктуром и војну везу. Уједно, када су Американци и њихови НАТО сателити бомбардовали Србију и Црну Гору 1999. године, не само да се није доводила у питање "хуманитарна оправданост" гађања цивилних циљева; већ су убијени и радници Радио-телевизије Србије на свом радном мјесту.

Руска премоћ по Зеленском крилате ФАБ бомбе, а очекује вундервафе – Ф-16,

Двоструки аршини у западним медијима су и овдје присутни, а њима се Зеленски обраћа са увођењем сада у потпуности у оптицај новог чудесног оружја. Наравно "вундервафе" у изведби Владимира Зеленског је Ф-16. Подсјетимо да су то раније били дронови самоубице свичблејд, вишецјевни ракетни бацачи Хајмарс, затим тенкови Леопард и Абрамс, транспортери Бредли и сад најпослије ракете АТАКМС са дометом до 300 километара.

Зеленски истиче примјену оружја на које сам ја скретао пажњу још крајем зиме прошле године, а почетком прољећа, те идентификује паметне, крилате бомбе из породице ФАБ, као главно преимућство које има руска страна у ратовању.

Управо због тога Американци и уопште земље НАТО, у досада изказују толико повећану активност беспилотних и летјелица са посадом, које врше радио извиђање и обавјештавање, као и противелектронска дејства; до те мјере да је на то реаговао и још увијек нови министар одбране Белоусов, тражећи да се предузму одговарајуће контрамјере.

Ово је украјинска кључна помоћ при одбрани од руских ваздушних напада, а и ту је од посљедњи пут кад смо се чули дошло до новитета. Руска страна је објавила неколико снимака дејства на фронту крилатих бомби ФАБ-3000. Њиховом експлозивном пуњењу од 1400 кг тешко да се нешто може супротставити, али по првим снимцима њихове примјене, на самој руској страни се поставило питање њене прецизности, односно да ли ће руси ићи и даље са бомбама до ФАБ-5000 и слично.

Бомба је одлична за рововско ратовање и стратешко бомбардовање прифронтовских подручја гдје се врши концентрација живе силе и МТС. Међутим, њен домет је њен мали у поређењу са ФАБовима 250 и 500, па и 1500. Авион Су-34 може да носи само једну такву бомбу, што повећава ризик за пилота и ваздухоплов, а смањује домет уз дејство само по једном циљу, уз не баш поуздану прецизност тренутно. Кориштењем четири ФАБ-250 или двије ФАБ-500, постиже се мањи психолошки ефекат.