НАТО наратив: Ми бомбама ширимо мир и демократију, Руси тероришу цивилно становништво из задовољства

О Бучи смо већ писали, тако да се "геноцидима за понијети" нећемо бавити овом приликом.

Такође, једини новинар из Републике Српске који се у почетку налазио на терену, био је наш Дани(ј)ел Симић. Тако смо управо од њега, из прве руке, гледали репортажу на Радио-телевизији Републике Српске, из мјеста Златна коса у Ростовској области. Ту су била смјештена дјеца из изнова ратом захваћене Доњецке Народне Републике.

Дакле, што се тиче дјеце, у питању су сирочићи или дјеца без родитељског старања. Њих и раније нико није хтио, а и раније су били у ДНР и Лугањској Народној Републици, те су по почетку борбених дејстава склоњени у Русију. Што је искључиво племенит потез, који свако мора поздравити.

Дакле, нису се налазили на територији коју контролишу власти из Кијева, тако да их нико није ни "киднаповао". Уколико се не мисли на 2014. годину?

Да ли је уништена украјинска инфраструктура, заиста искључиво цивилна?

Оружане снаге Украјине, као видно слабија оружана сила од групе руских јединица која је започела Специјалну војну операцију 24.02.2022. године, од самог почетка је користила цивилне објекте.

Данас ваљда нико не би требао спорити да су металуршки заводи Азовстаљ, Иљича и Азовмаш у Маријупољу; били заправо цивилни објекти, који су искориштени да се од њих направе утврђења? То је, у овом рату, редован поступак Оружаних снага Украјине (ОСУ). Иста ствар се дешавала и у Бахмуту, и у Соледару, и сада у Часовом Јару.

Украјинци редовно користе објекте цивилне инфраструктуре у служби ОСУ. Истовремено, ако буду уништени, Кијев проглашава акте противправне агресије од стране Русије и кршење међународног хуманитарног права. Тако, примјера ради, 2022. године када је заузета једина престоница области од стране Руске Армије (РА), Херсон, градска инфраструктура је била потпуно нетакнута, са изузетком једног великог тржног центра, који је потпуно изгорио, јер су га ОСУ користиле да складиште муницију и скривају технику.

Поновљени сценарио у Харкову и Сумију

Након гранатирања Белгорода, а посебно за вријеме овогодишњих предсједничких избора у Русији, руско руководство је почело говорити о томе да ће успоставити "безбједносни појас" у дубину украјинске територије, како би зауставио ове нападе на цивилно становништво.

С тим што су ово били очити напади на цивиле. Због тога су по Белгороду размјештена бетонска склоништа свугдје по граду. Они су предузети очигледно у естрадне, односно пропагандне сврхе. Као што је у области Белгорода већ покушан пробој унутар граница Русије прије 2014. године, уз употребу најамника који се продају као Руски добровољачки корпус, али без икаквих резултата, осим озбиљних жртава у људству и техници.

Као припрему операције која ће услиједити на Харкову, руске Ваздушно-космичке снаге су од 14. марта уништиле телевизијске центре у пограничним областима Харковске (Харков, Лозоваја) и Сумске области (Суми, Шостка, Тростјанец и Белопоље) на којима су били смјештени системи за електронско извиђање и системи ометање ОСУ.

Као резултат удара уништена је цивилна инфраструктура. Неко вријеме дио територије Сумске и Харковске области није могао да прима украјинске телевизијске и радио сигнале. Заузврат, локалне власти, које је представљао гувернер Сумске области, изјавиле су да "непријатељ води информациони рат, уништавајући украјнску ријеч".

Бомбардовати Радио-телевизију Србије – била је хуманитарна акција?

Било ко, ко нема пилећи мозак и исто такво памћење, сјетиће се Репубике Српске 1995. године. Тада су уништени радио-релејни системи широм републике Српске, крилатим паметним бомбама и крстарећим ракетама Томахавк.

Четири године касније, 1999. у Србији и Црној Гори, НАТО агресори који су земљу напали без одобрења Савјета безбједности Уједињених народа, поновили су сценарио из Републике Српске и уништили радио-релејна чворишта, електроенергетске објекте, мостове, вијадукте, жељезничка чворишта, фабрике, цивилна здања у власништву државе Србије и на самом крају – бомбардовали су сједиште Радио-телевизије Србије у центру Београда и убили 16 невиних људи на њиховом радном мјесту.

На Србе, зато, слабо дјелују ове патетичне приче са Запада, јер смо на својој кожи осјетили њихову хуманост и демократију. Пошто су гинула и наша, потпуно смо свјесни да у рату гину дјеца. С тим што је велика разлика када дјеца заиста погину као "колатерална штета", дакле ненамјерно од стране противника, а сасвим друго када једна страна у сукобу намјерно користи цивилне жртве, да би изазвала пропагандни ефекат.

Маркале бијелих шљемова и Буча жуто плавих

Сам почетак рата, када је цивилно становништво Украјине, прије опште мобилизације и завођења ратног стања и ограничавања слободе говора законски, донијело нам је велики број снимака гдје жене и старији мушкарци прилазе војницима ОСУ и траже да уклоне своје тешко наоружање или војну техенику из дворишта њихових зграда.

Много пута су ракете противваздушне одбране ОСУ, смјештене између вишеспратница украјинских градова, промашиле руске авионе и крстареће ракете и погодиле цивилне објекте. Све је то скупа представљено као намјерно дејство руске авијације, без обзира што је било више него јасно да РА избјегава да гађа циљеве, који би нанијели патњу цивилима на територији Украјине.

Ми добро памтимо сцене из градова под муслиманском контролом у току грађанског рата у БиХ, када су у Тузли и Сарајеву кориштене данас доказане инсценације, како би Уједињене нације увеле санкције Србији и Црној Гори (СР Југославији) и тако ослабе јединице Војске Републике Српске и Републике Српске Крајине, које су помоћ могле добити само са истока.

Све се то исто поновило у Сирији, са све наградом Оскар Америчке филмске академије, која је додијељена документарцу о освједоченим кривотворитељима и инсценаторима дешавања у току рата у овој земљи. Нажалост, силе које су изнутра напале бившу совјетску републику Украјину извевши војни удар 2014. године, исте су оне које су напале једнаким начином и на СФРЈ, и на Ирак, и на Авганистан, и на Либију, и на Сирију…

Промјена руске ратне стратегије, наставак истог украјинског наратива

Стратегија ратовања алудирањем на братство руског и украјинског народа, са наглашеним избјегавањем цивилних жртава, продужењем рата и завођењем истинске страховладе на територији под контролом власти у Кијеву, постала је контрапродуктивна за руску страну. Неуништавање кључне инфраструктуре у земљи, у тренуцима када је руска авијација то могла, односно прије накрцавања Украјине западним ПВО системима, омогућила је ОСУ да се мобилише, концентрише и консолидује.

РА се то и осветило Харковском офанзивом ОСУ. Међутим, када су Руси почели ратовати онако како се ратује "по књизи", и како нису чинили на почетку Специјалне војне операције, занимљиво да се ништа није промијенило у наративу.

Руси су "сумануте убице и оличење зла", без обзира што су доста окаснили са ватреним дејством онако, како су Американци напали сваку земљу у првом секунду. Првом ракетом. При том вршећи војне интервенције у земљама које се налазе на другим континентима. Русија, да подсјетимо, ратује у свом непосредном комшилуку.

Тако је 19. марта Руска Армија уништила антене непријатељских радарских система на телевизијском торњу у граду Середина-Буда, што је опет представљено као "намјерно уништавање цивилне инфреаструктуре у циљу терорисања мирног становништва земље". На снимку се, пак, види да уређаји на торњу нису само цивилни.

Кад у школи складиштиш муницију, а чудиш се што је погођена

Још један примјер: Школа у Великој Писаривки, Сумска област је уништена "у суманутом руском кажњавању и убиству цивила", док према ријечима начелника мјеста, Људмиле Бирјукове, интензитет гранатирања је у опадању и планира се обнављање електричне мреже. Људи почињу да се враћају у село.

Међу објављеним фотографијама се грешком поткрала и једна, гдје се виде сандуци за муницију, што указује да је школа коришћена у војне сврхе. Самим тим је постала и легитиман војни циљ. То је чињаница, без обзира на антируску пропаганду у нашем окружењу и уопште на Западу, тј. међу већином земаља НАТО.

Материјали са Телеграм канала, имају повезницу до чланка у јавној новинској агенцији, који садржи интервју са начелником Великописаревке о процесу евакуације становништва. Важно је напоменути да се, према њеним ријечима, људи враћају у ратну зону упркос пријетњама "руском инвазијом". Истовремено, изјављују да треба да се баве пољопривредом, што ће рећи да се не плаше Руса. То сигурно не би био случај, да становништво не посједује искуство у којем руске снаге не гађају намјерно цивиле.

Стога се, гледајући са стране, јасно види да ОСУ користе цивилне објекте као покриће, упркос пријетњи њиховог могућег уништења и могућих жртава међу цивилима. Ако би узели да се све стране у сукобу служе неетичним стварима у циљу побједе у рату, онда је и статистички доказиво, да Украјина која напада Кримски мост код Керча класичним терористичким нападом, или убија новинаре као Дарију Дугину или Владлена Татарског, немјерљиво више прибјегава таквим начинима.

Истовремено, западна пропаганда нас жели увјерити да је бивши вршилац дужности предсједника Украјине, Владимир Зеленски, добри вилењак или макар Лепрекорн, док су Руси зли, смрдљиви и глупи Орци. Тај расистички приступ читавом народу, или групи народа као у случају Руске Федерације, ми Срби смо осјетили на својој кожи, као што смо раније и нагласили.

Стога је људски рећи да је то лоше и непримјерено, јер сваки рат једном стане, а ко је оцрнио образ и огријешио душу на овај начин, сатанизујући читав народ у политичке и профитерске сврхе, никада се неће моћи опрати пред историјом човјечанства.