Вилијем Тербо: Мој деда Никола Тесла није био ексцентрик, већ пријатан човјек

Најближи живи рођак Николе Тесле, Вилијам Бил Тербо, преминуо је 14. августа у својој кући у Њу Џерзију, у својој 89 години. И сам научник, представљао је породицу приликом примања почасти и признања у част чувеног научника, те промовисао сјећање на свог чувеног претка, па је занимљиво још једном чути његово сјећање на Николу Теслу.

недеља, август 19, 2018 / 18:32

Била је 1939. када су пред хотел Њујоркер стигли жена и њен син. Дјечаку овај долазак није било нимало по вољи: мајка му је тога дана обећала одлазак на мјузикл у чувени Радио Сити Театар, али план је изненада промијењен и он сада стоји испред собе на 33. спрату хотела, гдје ће управо посјетити времешног рођака.

– Имао сам девет година и био сам јако разочаран када сам схватио да морамо свратити до "деде Тесле”. Ушли смо у тај двособни апартман, а он нас је чекао. Сјећам се да је био необично висок и стар, никада нисам видио неког таквог. Поздравио је маму, а онда се окренуо према мени. Пољубио ме, загрлио, а ја сам му само рекао "здраво”. Био сам дијете и није ме претјерано занимао разговор одраслих па нисам много причао, али сам доста чуо. Сјећам се да је моја мајка бринула о томе храни ли се добро, има ли новца, виђа ли се с неким. Причали су нешто мање од пола сата, а ја сам сједио за столом на којем је било цвијеће. Кроз отворена врата имао сам поглед и на спаваћу собу. Тесла је био јако љубазан и говорио је лијеп енглески језик. Био је то врло топао сусрет, мада нисам с њим размијенио много ријечи. Али запамтио сам тај загрљај и пољубац, што ме је изненадило, јер сам одрастао у другачијој породици. Очекивао сам да ћу се руковати с њим и био сам мало шокиран када ме је привио уза себе и разбарушио ми косу. Увијек слушате те приче како је био посвећен науци и како се суздржано опходио према људима, али понашао се према мени врло присно – присјећа се данас Вилијам Тербо (Трбојевић) свог последњег сусрета с Николом Теслом. Четири године касније умро је у тој истој хотелској соби, но дјечак ће много касније схватити да је имао част и привилегију сусретати се с једним генијем.

Вилијам Тербо најближи је живи потомак Николе Тесле, унук Теслине најстарије сестре Ангелине Трбојевић. Последње четири деценије представља породицу приликом примања почасти и признања у част чувеног научника, као и у промовисању сјећања и идеала својег познатог претка, чијим је стопама и сам кренуо. Рођен 1930. у Детроиту, Вилијам је каријеру отпочео у Лос Ангелесу, а након завршених студија радио је као ракетни инжињер и стручњак за свемирску технологију, ракете и телекомуникације. Оснивач је Теслиног Меморијалног друштва, чији је директор још од 1979., а након одласка у пензију интензивно се бави афирмацијом непролазног дјела свог славног рођака, учествује на више од стотину научних скупова и симпозијума који су носили Теслино име те се појавио у двадесетак документарних филмова који су се бавили Теслиним животом и наслијеђем.

На 160. годишницу Теслиног рођења (2016), посјетио је Београд, гдје је с новинарима подијелио детаље свог животног пута и сјећања на славног рођака. Испричао је тада и о своме родослову, истичући како су сви чланови породице махом градили цркве и дуго живјели, па се сматрало чудом када би неко умро прије 85. године. Причао је и занимљиву причу о својем оцу, такође научнику, који је добио име по ујаку Николи Тесли.

– Када се мој отац Никола Трбојевић оженио с Алис Худ, која долази из шкотско-енглеске породице, прихватио је њен приједлог да у друштвеном животу користи американизовано име, Николас Тербо. Тата је био математичар и проналазач, а доживио је и свјетско признање за изум хипоидног зупчаника, незаобилазног елемента у аутомобилској индустрији – испричао је Вилијам, додајући како је његов отац с ујаком дијелио много више од имена и занимања за науку. У својим препискама и разговорима, двојица рођака причала су о својим конструкторским радовима, али и о породичним стварима.

– Иако је међу њима било 30 година разлике, као дјечаци били су одгајани на сличан начин, обојици су очеви били православни свештеници, били су високи, атлетски грађени, похађали су сличне школе и кратко радили у Будимпешти прије одласка у Америку. Њих су се двојица често међусобно савјетовала, али и посјећивала. Многе су сличности између њих двојице. Тата је био 30 година млађи од Тесле, отишао је у Америку 30 година након њега и умро је точно 30 година послије њега. Можда су и Тесла и мој отац били мало строги зато што потичу из породица у којима су очеви били православни свештеници. То је на њих утицало да више размишљају о друштву, а не о новцу. Отац је мајци рекао да ће радије освојити Нобелову награду него милион долара, на што му је она одговорила да је ипак боље узети милион долара – испричао је Вилијам Тербо.

– У раном дјетињству Никола Тесла за мене је био само очев ујак. Каткад је мој отац препричавао њихове разговоре, али он је за нас био Никола. Приче о његову хладном ставу према људима нису истините, као ни то да се није волио руковати. Тата ми је причао смијешне приче и никад их није могао завршити до краја од смијеха и знам да је Тесла био исти такав, био је добар и духовит. У једном од тих разговора причали су и о женама. Мајка се тих дана жалила да је отац запоставља због свог рада,, а Тесла је мом оцу поручио да су и жене и изуми "цјелодневни посао” и да је немогуће имати и једно и друго. Мој дјед није био усамљен и стално забринут како је можда изгледао на сликама. Напротив, често се дружио и шалио и све што је радио чинио је због човјечанства…

Када је 1943. Тесла преминуо, управо је његов отац договорио са Савом Косановићем, такође Теслиним рођаком и високим државним службеником, да се Теслине ствари пренесу у Србију. Но, у породичној оставштини остала је архива с више од 10.000 Теслиних личних докумената, која је данас у власништву Вилијама Тербоа. А он је у Југославију први пут дошао тек 1979. године када је желио одати почаст Михајлу Пупину, пријатељу свога оца.

– Нисам могао ранијих година доћи у Југославију јер нисам имао дозволу да напустим земљу нити сам могао одлазити у земље источног блока. Нажалост, Америка је сматрала Југославију превише близу Совјетском Савезу и било је тешко добити дозволу. Но, када се коначно указала прва прилика да дођем у земљу својих дједова, говорио сам на једном скупу. Нисам имао прилику комуницирати јер не говорим српски језик, али сам спремио говор. Свакоме ко је тада говорио на неком од страних језика говор је био преведен на српски. Међутим, превод мог говора уопште није био онакав какав сам написао и прочитао! Тада сам изговорио и прве ријечи на језику својих предака: "Нема проблема.” Мој отац је говорио осам језика, мајка само енглески и мало француског, а ја говорим само неколико ријечи српског језика, јер нисмо имали обичај говорити га. Али тата ми је причао о завичају, мом дјетињству и преводио на енглески изреке као што је "ко нема у глави, има у ногама” – присјећа се Вилијам чија је веза с простором бивше Југославије и данас нераскидива: у 60. години оженио се с Бојаном, поријеклом из Краљева, коју је упознао на пријему Југославенске мисије при Уједињеним нацијама приликом посеедње прославе Дана Републике. У познијим годинама Тербо је, каже, открио дубљи смисао последњег сусрета с Теслом. И он је, баш као и његов дјед, као дијете изгубио старијег брата.

– Вјерујем да се, гледајући ме, присјетио свог рано преминулог брата и да ми је показујући своју њежнију страну хтио показати да дијелимо исту судбину. Данас, можда, звучи смијешно, али сјећам се да нисам био нимало сретан због те посјете јер ми је као дјетету забава била на првом мјесту. Годинама касније, слушао сам приче о Тесли као о ексцентричном научнику, окренутом себи, суздржаном у опхођењу с другима, посебно с дјецом. Моје сјећање и породичне приче говоре другачије – прича Тербо.

Након успјешне каријере, током које је радио на пројектима наоружања с ознаком "строго повјерљиво”, овај господин неуморно обилази свијет говорећи о Тесли и његову мјесту у историји.

– Био сам на многим свечаностима на којима се величају дјела мог рођака и сваки пут се фантастично осјећам када гледам рад његовог трансформатора. То не може дочарати ДВД или телевизор – рекао је Тербо одушевљен радом Теслина модела трансформатора, напона 12 милиона волти, који је прошле године свечано представљен на београдском Калемегдану.

Његове активности у посљедњих 40 година комбинација су привилегије, части и дужности.

– Ја сам једини наследник славне лозе и вјероватно посљедњи живи човјек који се сусрео с Теслом. Посљедња сам жива Теслина крв и кад умрем, прекинуће се и та крвна линија. Сви остали, а било нас је мало, нису више с нама. Зато носим велику одговорност за Теслино име и зато последње четири деценије осјећам као своју дужност да чувам, истакнем и још више промовишем име и дјело Николе Тесле, једног од 13 апостола науке.



2 КОМЕНТАРА

  1. ja samo znam da zemlja u kojoj bi neki budući tesla morao raditi na mješalici ili bi morao kopati kanale za 400 km plate dok se tajkun blizak vlasti nad njime iživljava nema budućnost pa zvala se ona republika srpska, bosna i hercegovina, njemačka ili sad. naravno u njemačkoj i sad to nemoraju raditi jer su zaštićeni zakonima (kao što su bili zaštićeni i u doba druga tita). zato se njemačka 20 godina poslije ww2 izgradila i postigla visok standard a znamo da je bila sravnjena sa zemljom baš kao što je i drug tito uspjeo za 20 godina od seljačke zemlje napraviti visokorazvijenu industrijsku zemlju sa dobrim standardom. u republici srpskoj i bih su ukinuti svi zakoni koji štite neke buduće nikole tesle tj, sve ono što su radili okupatori na ovim prostorima to od 1995. godine rade i „najveće srpske patriote“. jedino što „najveće srpske patriote“ nisu počeli tući inteligenciju ali ni to se ne isključuje. imali neko da smjeni onu protuvu što se predstavlja ministrom rada i boračko invalidske zaštite što tvrdi da kod nas nema obrazovanih a svi koji odu u njemačku se zaposle prije ili kasnije u svojoj struci. u republici srpskoj i bih jedino nemožeš voziti kamion ako nemaš položenu „c“ kategoriju dok proizvoditi hranu, lijekove ili bilo šta drugo možeš proizvoditi ako nemaš niti osnovne škole završene i ako ti je IQ70. dokle savanoviću misliš mlatiti praznu slamu.

    1. Zaboravio si da je Tesla popov sin.
      U današnje vrijeme a vjerovatno i tada oko crkve i popove kuće stada i stoke koliko hoćeš. Popova djeca uče strane jezike, bave se sportom,itd dok im stado i stoka rade sve fizičke poslove u i oko kuće i titraju jaja za dž.

Оставите одговор