Видјела жаба да се коњ поткива: Влада Српске најављује закон о азбуци

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао је данас у Бањалуци је формирана радна група за припрему израде закона о ћирилици, који ће се радити дуго јер Српска жели закон који ће бити усвојен у Народној скупштини и добити потврду Уставног суда да је уставан.

петак, август 10, 2018 / 17:32

"Да је лако направити тај закон Србија би то урадила за мјесец дана. Они раде на томе око двије године и тај акт још није прошао парламентарну процедуру", рекао је Малешевић новинарима.

Он је навео да је припрема закона о ћирилици кренула од формирања радне групе у којој су и стручњаци за језик и истакнути правници.

На питање како би се требало односити према ћирилици, Малешевић је рекао да ће се о томе више знати када се уради радна верзија закона.

"Прођите кроз град /Бањалуку/, па ћете видјети шаренило, иако су ћирилица и латиница равноправна писма по Уставу. Имате ћириличне натписе на Дому синдиката и још понекој установи или радњи, гдје је то човјек из неких личних разлога ставио. Прођите Русијом па ћете видјети колико има латинице", сугерисао је Малешевић.

Предсједник Владе Српске Жељка Цвијановић рекла је недавно да је у припремној фази закон којим би ћирилица била нормирана као главно писмо у Српској.

Она је истакла да ће Министарство просвјете и културе бити предлагач оваквог закона.



10 КОМЕНТАРА

  1. Пре готово две деценије, кад сам постао члан удружења ЂИРИЛИЦА Нови Сад, говорио сам на скуповима у Матици српској како сам као студент машинства маштао да у некој књизи буде поменуто моје име као аутора открића или формуле. Нисам дошао до открића у својој техничкој струци, али сам дошао до открића у лингвистичкој струци : да ћирилица нестаје зато што јој је – увођењем и хрватске латинице у српски правопис – одузет карактер српског националног писма ( а тиме и националног симбола),без кога она не може и не треба да опстане.У доласку до тог открића помогао ми је ( отворио ми очи) сељак Станоје Ђујић из Доњег Детлака ( поред мојих Календероваца код Дервенте). На његовој слави упита ме он ово :“Зашто се ти толико узбуђујеш због пропасти ћирилице кад је Вук нама смислио и нашу латиницу , па ће нам остати она ако пропадне ћирилица?“
    И данас се јављам као коментатор , а не текстом, јер овај портал никада није хтео да објави ни један мој текст о ћирилици. А бивало је да га објави више од десет сајтова истовремено.
    Недавно је изашла из штампе моја књига „ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем хрватске латинице у српски правопис“ , у којој сам детаљно образложио и доказао ко , када и како је издао ћирилицу у српским земљама. У овој прилици осврћем се само на изјаве о ћирилици предсједнице Владе Републике Српске и министра Малешевића . У име удружења СРПСКА АЗБУКА Београд више пута сам писао Влади и кабинету председника РС. Никад није било одговора. Одједном се Влада уозбиљила ( некако пред изборе), и ево министра са рјешењем да ће ћирилица бити главно писмо у Републици Српској. У томе нема ничег новог , јер су у истој ишчекујућој комисији за спасеније ћирилице исти они Титови језички стручњаци , који су академици , сенатори , ректори, проф. др и сл., а већ много пута су рекли да је ћирилица основно, примарно, изворно ,матично, и какво све не друго писмо. Проф. др Мило Ломпар се нарочито прославио кад је написао да је ћирилица доминантно писмо, а латиница гранично српско писмо. Понављам, доминантно је оно писмо којег у јавном животу нема ни 5%.Хтео је да каже како су се Хрвати и Срби негде граничили , па су први примили ћирилицу, а други латиницу. Онако, спонтано.Без вршења насиља над ћирилицом. Па испаде да Драгољуб Збиљић и Немања Видић лажу кад много пута понављају да су комунисти планирали замену србо-четничке ћирилице југословенско-српско-хрватском латиницом Новосадским књижевним договором из 1954.г.
    Незгода за Ломпарову „теорију“ је у томе што границе између Срба и Хрвата сигурно није било у Крушевцу , а он је тотално полатиничен па личи на Звонимиров град, уместо на Лазарев.
    И сад ће ти Титови лингвисти, који су готово сахранили ћирилицу уводећи јој конкуренцију у српском правопис у виду хрватске абецеде, да њу спашавају. Кад је1990. писан предлог Устава у Србији , којим је први пут заштићена ћирилица искључивом заслугом једног јединог човека – професора права и социологије академика Радомира Лукића, председник Уставне комисије др Борисав Јовић је без знања тог академика консултовао академике лингвисте. Кад је рекао Лукићу да су они нејединствени попитању значаја ћирилице, он му је рекао да их није ни требао консултовати јер опредељење за писмо није стручно питање, него је то искључиво политичко питање националне културе од прворазредног значаја. Зато су само њих двојица дали предлог уставне заштите ћирилице , који је прошао све процедуре и био усвојен.
    Лично сам био сведок како је у Србији усвојена данашња уставна заштита ћирилице 2006.г. Помоћник министра у Министарству културе мр Бранислав Брборић је прихватио став удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад да ћирилица може да опстане само као једино српско национално писмо, па је предложио овакву уставну одредбу :
    „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
    Службена употреба других језика и писама уређује се законом ,на основу Устава.“
    Дакле, за српски језик је везана само ћирилица.
    Такав предлог је могао проћи зато што је Бранислав Брборић био прави Србин и што су то били министар Драган Којадиновић и председник Владе проф. др Војислав Коштуница.
    Рекао је Малешевић да ће се у Српској закон о ћирилици радити дуго , јер се у Србији ради већ две године али још није стављен у скупштинску процедуру.
    Наведено није истина, него је добар предлог закона одавно готов , али вољом Вучића није стављен у процедуру. Кад устреба мало националне приче, власт потегне питање ћирилице. Опет се у име „науке“ појављује проф. др Вељко Брборић, онај исти који је 1992. године, кад се Југославија већ била распала, био председник „Друштва српскохрватског језика језика“. Увек је говорио да треба чувати ћирилицу, али не на рачун латинице. Сада је нешто попустио па каже да треба чувати ћирилицу, али без ружења латинице. Најављен је Савет за српски језик,уместо да су га назвали „Савет за српски језик и ћирилицу“ ( сагласно с Уставом Србије којим је „црно на бело“ за српски језик везана само ћирилица. Тај савет , као и адекватна комисија у Српској имаће задатак да одржи хрватску латиницу у српским земљама као споредно српско писмо. А како ће то изгледати види се из предлога у Србији : ћирилицом ће морати да се служе само предузећа са већинским државним капиталом ! Дакле, није службена употреба писма у приватним предузећима, иако су она регистрована у државној евиденцији са одговарајућим печатима и потписима лица овлашћених за заступање. Паметноме доста ! Наставиће ће се трвење између два писма ,уместо да држава прво каже народу да ће се изменити правописна одредба по којој Срби имају два писма, у складу са целокупном светском праксом постојања једног писма за један језик. У том случају српски народ би користио ћирилицу зато што је српска, а не зато што мора да то чини због оштрих државних мера.
    Позитивно је кад ФРОНТАЛ доказује како се ТВ Српске определила за латиницу титловањем страних филмова на том писму, али је то недовољно за сајт који се представља као једини ћирилички западно од Дрине. Ипак је то само ударање латиничке змије по репу,иако јој је глава у српском правопису, односно у САНУ и Матици српској . Данас су то српске националне институције само по имену и заслугама у прошлости.

  2. Немањи није довољно што је написао књигу, већ сада овдје даје цијело писаније; цијенимо свачију, и твоју заслугу, али непристојно је побогу узурпирати форумске полемичке просторе предугачким инвективама, нарочито кад су оне егоафирмативне: ја ово урадио, ја оно урадио…свака част ако си, али пусти сада екс југословенске министре, у влади РС, да ураде ово што су започели: и какав је проблем што је пред изборе? Је ли би ти више волио да тога никако не буде, јер је, ето, обојено предиѕборном политиом, и – што си ти деценијама говорио на сличну тему..? значи сада не треба да се то спроведе, па и двије године да траје? то је, у самој ствари – управо југокомунистичка карактерна црта: нисам ја, па не може нико?!
    још да се дода кратко и то да културне прилике Срба никако, никад, и ниегдје, не наликују на бугарске и руске, те се ни лингвистичка стварност не може нити копирати од њих, нити бити налик њиховима. Срби су: не само најзападнији православни Словени, већ једна тотална аномалична избочина у НАТО латинични простор или ти запад. Пријека одлука тренутног увођења једног писма би била вјештачка и контрапродуктивна, за сада…

  3. морам опет поменути ретардиран морал ових новинара, са њиховим метафорама пишања по Јасеновуц и Јадовну, и упоређивањем Србије и Реп.Српске са коњима и жабама…? списатељчићи пуни новинарског одијума и доколице, не схватају да Реп.Српска има да се угледа на оно што је њена Матица, све ако је у понечем и аутентична била, и прва, и да ту нема ништа лоше; једном рјечју, иза оваквог текста стоји такав сет претпоставки, иза којег се крије толико незнање о најегзистенцијалним првим датостима нашег геополитичког бића, да се заправо питам да ли икакав коментар овдје има смисла, мој или Немањин…

  4. Није ти праведно и поштено писање о Немањи Видићу. Он се представио пуним именом и презименом,па је некултурно када га помињеш само по имену и кад непознатог човјека не персираш. Али тиме ти хоћеш да обезвредиш оно што он пише,јер си ти eurounija!
    И шта му ти замераш? Што је написао да је изашла из штампе његова књига са насловом који сам по себи говори о суштини проблема писма у Срба.
    Хвалисав је јер може да свједочи из прве руке, пошто је очигледно био у жаришту битке за ћирилицу.
    Смета ти дужина коментара, иако се у краћем није ни могло рећи онолико важних ствари.
    Да ли си ти можда пре њега изнео на светлост дана ону срамоту проф. др Мила Ломпара у виду писања о латиници као граничном српском писму, чиме је хтио да каже да ћирилица није замијењена латиницом спровођењем над њом разних видова насиља?
    Да ли си ти можда прочитао негдје да је неко други прије Видића написао да ћирилица нестаје зато што јој је политичком одлуком одузет карактер српског националног симбола? Ја ти могу рећи да сам прије неколико година видјео у Жикиној шареници снимак интервјуа са Видићем из којег је издвојена само та једна једина реченица. Значи, нашао се неко паметан ко је приметио новину и вриједност тог исказа. Насупрот њему је била изјава академика Клајна у најмање пет реченица. Њега Видић јавно напада и због издаје ђирилице и због тога што је потписник Декларације о заједничком језику ( заједно са академиком Ранком Бугарским ), која иде на то да нестане српско име језика.
    Камо среће да има још овако вриједних Срба који се као Видић труде за српске националне вриједности !

  5. Поштована редакцијо, желео сам да Вам пошаљем отворено писмо о ћирилици министру Малешевићу испред три удружења. Одговара ми се да рачунар не препознаје фронтал.РС@frontal_rs .Како да поступим, односно да ли уопште желите да то објавите.

    С поздравом, Немања Видић!

  6. Драгутину.
    Еда ли је твоје презиме Хиландарац, ако си гадљив на анонимност? Ако је, свака част.
    Претраживао сам по мрежи и јутјубу и нигдје нема Видића. Мене има, али је у томе предност анонимности, што могу то овдје само да констатујем и оставим на томе; РАзумио сам да је он машинац? Машинац који полемише са Ломпаром о језику? Хајдете молим вас, југокомунистичке фазоне оставите за неко друго мјесто…
    То је типично за преквалификоване инжињере, дрскост према сфери у коју упадају као партизани (дословно). Па шта ви мислите: да се у филологију може самопозвано и самопроглашено ући? Он пише: ”Нисам дошао до открића у својој техничкој струци, али сам дошао до открића у лингвистичкој струци : да ћирилица нестаје зато што јој је – увођењем и хрватске латинице у српски правопис – одузет карактер српског националног писма…”. Први дио је очит; други, о положају неповољном ћирилице, је на жалост по вас, опште мјесто.
    понављам, упркос светогорској афилијацији овог бота, да пројављујете југокомунистиче карактерне црте. тачка. Све заслуге дотичног гдна Видића, којих има, народ и академија неће одбацити. Ако жели плакету или орден, нека се јави Додику, данас су исте појевтиниле…
    Мада, мора се признати да заста заиста, код вас босанских Срба (и херцеговачких) влада Данинг Кругеров синдром по пуном спектру.

    1. “Претраживао сам по мрежи и јутјубу и нигдје нема Видића.“

      Како нема?!

      На ћирилици 19.400 резултата, а на латиници 563.000.

  7. За мене лично ругање моме труду од стране eurounije и примитивизан неког Zeiss-a су потпуно неважни, али морам да реагујем због јавности,како бих народу што боље приближио проблем питања писма у Срба.
    Кад eurounijata нема аргументацију којом би могао оспорити моје ставове , посеже за тиме да сам се преквалификовао и упао у филологију као партизан, та да ми као инжењеру не доликује да полемишем са Ломпаром.
    Нисам се преквалификовао,него сам срећан у посвећености инжењерству од дана дипломирања до данас. Имам сопствене примењене проналаске заштићене патентима, које користи моја мала фирма.Од тога живим , а остаје нешто и за одбрану ћирилице од назови Срба, па сам тако могао да платим и штампање своје књиге „ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем хрватске латинице у српски правопис“, и то у 2000 примерака.
    Мене нису учили у школи и на факултету да је српско писмо само ћирилица, него ђед Петар Видић , који ми је овако сведочио. У време владавине Аустроугара у БиХ било је време кад је Србин бивао кажњен ако се на позиву потпише ћирилицом.Онда се побунили Срби и одбранили своје право на ћирилицу, па се нису морали одазвати на латинички позив. Тада је Србима било лако да одбране ћирилицу, јер није било филолошких и филозофских факултета ,па ни разних eurounijata, који би мудровали око тога које је српско писмо.
    Нисам ни на који начин ушао у филологију, па ни као партизан, него сам од деведесетих година до данас написао за разне новине на стотине текстова о ћирилици .Кад данас за Политику пошаљем факсом текст, прекосутра осване. Ваљда сам био примећен, па ме позваше на неки скуп о ћирилици на Филолошком факултету у Београду, на коме је говорио и академик Матија Бећковић. Главни редактор српског правописа проф.др Мато Пижурица овом реченицом је завршио своје излагање :“На крају, подржавам став госп.Немање Видића да је писмо државно питање.“ Тако је гласио наслов мог текста објављеног у Политици. Кад сам му пришао у паузи ради упознавања, узбуђено је рекао ово :“Пишите, само пишите, јер без вас из народа ми ништа не смемо.“
    По сведочењу др Борисава Јовића, председника Уставне комисије 1990.г. , тадашњим уставом је била заштићена ћирилица искључивом заслугом једног јединог човека :легендарног и генијалног професора права и социологије академика Радомира Лукића.Кад је Јовић без знања академика ипак консултовао неке академике из језичке струке ,па му рекао како академици нису јединствени, Лукић му је одговорио да их није ни требао консултовати јер опредељење за писмо није стручно питање, него је то политичко питање националне културе од прворазредног значаја ,па зато о њему морају одлучивати политичари као представници народа. Дакле, само сам следио учење академика Лукића и далеко било да сам се петљао у језичку струку.
    Сада оно што eurounijatu највише жуља : обзнањивање да је миљеник српске родољубиве елите проф.др Мило Ломпар неистинито писао у својој култној књизи „Дух самопорицања“ да Срби имају два писма, од којих је ћирилица доминантна ( са читавих својих пет постотака у јавној употреби), а латиница гранично писмо. Док eurounijata мени приписује југокомунистичке фазоне,и док Ломпар и иначе пише да је главни проблем Срба остајање у југословенству , он је за главни и по Србе најотровнији продукт југословенства ( поред две покрајине у Србији): два писма у српском језику.
    Засметало eurounijati што не могу да причекам 2 године да се спроведе садашња иницијатива Владе Српске у јачању позиције ћирилице, јер да је то једноставно не би се у Србији на томе радило већ две године. Није истина да се на томе у Србији ради две године, него је одличан предлог измена и допуна Закона о језику и писму био готов још пре годину дана .Све је закочио председник Вучић , а сада се ради на вађењу зуба том документу како нови закон не би био ништа бољи од старог. Води се жестока политичка борба између два табора : на једној страни су Титови времешни лингвисти на челу са англистом академиком Ранком Бугарским у који је сврстано све што је алтернативно, независно, невладино, несрпско,космополитско, еуропско,натовско и др, а на супротној страни родољубиво српско. Догодила се велика пукотина у лингвистичком блоку јер је председник Одора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић јавно иступио са ставом да је српско писмо само ћирилица, да латиница неће бити службено писмо и да више неће бити поделе на службену и јавну употребу писма. То је још далеко од победе ћирилице, али по питању писма ништа неће бити као што је било .
    Неће бити исто ни у Српској.У својој књизи навео сам податак како се тамо учи да су у српском језику равноправна оба писма.У време Титове равноправности писама из 1954. она је била у српскохрватском/хравтскосрпском језику, а сада су српски лингвисти и политичари у издаји и глупости загазили још дубље, јер јер равноправност српског и хрватског писма у српском језику.

Оставите одговор