Дани(ј)ел Симић

Бања Лука или Бањалука?

Зашто у српском правопису није могуће написати Бео Град или Новисад, а јесте Бањалука? Може ли се схизофрено-полуписмено мјесто кандидовати за било шта, а поготово престоницу културе?

понедељак, април 23, 2018 / 20:42

Јуче је одржана свечана академија поводом 73 године откако су нацисти и усташе војно протјерани из некадашњег главног града Врбаске бановине. Помпезно је најављено и да ће се и столни град Републике Српске кандидовати за "Европску престоницу културе 2024.".

Осим општег утиска да су културна дешавања и обљетнице, које иначе обиљежавамо непримјетно, дигнуте увијек за десетак степеница више у изборним годинама, таман како тада опозиција производи поводе за протесте од ствари које које иначе заборавимо сутрадан; остаје једна темељна располућеност града, који зато никако да од касабе прорасте у престоницу са културним самопоуздањем.

Шта то име уопште значи и како се пише?

Банска Лука

Бања у облицима Нишка Бања, Врњачка Бања и сл. потиче од француске ријечи и нема никакве везе са намакањем тијела у термалне изворе, што на локалу потрврђују и Српске топлице, које су се у турски вакат звале Шехер. "Бања" би данашњим српским језиком значило "Банска", као придјев уз именицу "Лука".

Такав облик придјева у старосрпском језику се очувао у језичким споменицима још најмање од 1189. године и Повеље бана Кулина. Данас се и много другог промијенило у савременом српском језику, па ова ријеч, поготово уз постојање истовјетне одомаћене туђице, не буди чак ни архаично сјећање на своје право значење.

Ни "Лука" нема баш директне везе са појмом на који прво помислимо, односно на пристаниште. Лука је, слично као и Дубрава (шума) или Слатина (поводна ливада) данас у том облику неупотребљавана ријеч сачувана у топонимима. Означавала је неки простор уз воду, најчешће газ преко ријеке. Тако имамо и данас очувана имена мјеста Лукавица, Лушци Паланка, Луке, Лукавац, Оштра Лука…

Одреци се наслијеђа, јер је мени напорно

Дакле, избор је лак. Да ли бити једна ријеч која не значи ништа и не одаје древно значење имена, или његовати појам који се састоји из двије ријечи и идеалан је за обавезни уводни говор сваког овлаштеног туристичког водича?

Данас је битно што смо Република (и то Српска). Некад је било битно да си Бански Град. Газ. Лука. Некада се Бања Лука звала Врбашки Град. Би ли име престонице, да није постала Банска Лука, писали данас као Врбашград?

И то само зато јер неко не зна:

Бања Лука
Бање Луке
Бањој Луци
Бању Луку
Бања Луко
Бањом Луком
Бањој Луци

Сувенир на којем, рецимо, умјесто ријечи Владике Николаја Велимировића, стоји БАЊА ЛУКА двогубо промијењена по падежима, био би нешто што би сигурно радије купили туристи са "западног Балкана", него што утржује мисаони правац I LOVE BANJALUKA, који сада имају у понуди.

Прво треба кренути од неких основних ствари, а то је да се стандардизује облик имена главног града српске државе западно од Дрине. Пошто смо проблему пришли са етимолошко-кулуролошког становишта, из практично-информатичких разлога административне природе, глупо је и разјашњавати.

Свако ко је бар једном имао несрећу да му погријеше слово у имену на неком кључном документу, зна о чему причам.

Господине/гђо, је ли се ви зовете и презивате Бања Лука или Бањалука?

Од Кулина бана и Кочићевих дана

У многобројним текстовима, кад год сам имао прилику, покушао сам указати и објаснити зашто је важно писати двије одвојене ријечи у имену града познатог у бившој самоуправној и социјалистичкој отаџбини по земљотресу, митском односу жена и мушкараца 7:1, те ћевапу; ваљда јер сам још као гимназијалац нашао чланак Петра Кочића на ту тему. И нијесам једном најплиће ситнополитички и примитивачки нападан, што на томе истрајавам. Те фртаљдушне параноје ћемо привремено оставити по страни и позвати се опет на Кочића. Њему тада није било ништа лакше него мени данас.

Кочићеве ријечи потврђују моју протоетимологију да Бања нема везе са спа ризортима. Но он, осим што се обрушава на "језик окупатора" и лексему "Бошњак" означава као фалсификат, говори још некакве грозоморне националистичке којештарије, везано за поријекло и правилно писање имена града као Бања Лука, за које данас оптужују мене, али мало им је безвезе пребацивати то Петру Кочићу.

Оно што додатно ојачава новокомпоновани правопис, јесте што још у доба Аустроугарске, те кориштења њемачког језика, који тек нема сјећање шта је Бања, а шта Лука, окупатору је при промјени ове именице пало на ум да име града поједностави у Бањалука.

На Скупштини града пише одвојено, Универзитет се зове у Бањој Луци, синоћ на академији град се пише одвојено, пише и на сајту града са оба саставка промијењена кроз падеже, али опет на РТРС и свим другим медијима пишу "Бањалука". Чак данас и у Гласу Српске, који је у времену прије приватизације био посљедње упориште "Бањолучког правописа".

Стварно је срамота да данас на Бањој Луци више истрајавају у Ефбиху и Неовисној Републици Хрватској, него у Српској и престоници јој самој…

Састане се група људи

Да се разумијемо. Језик је жив, а правопис конвенција. Састане се група људи и договори се да се нешто пише на одређени начин. Једнако тако и код нас, у циљу очувања смисла имена једног старог престоног града још из времена средњовијековних банова, сазове се Скупштина града Бања Лука и одлучи да је од данас једини правописно исправан облик Бања Лука.

Након консултација са језикословцима из разних словенских земаља, који ће им потврдити да је Бања Лука изворни облик имена града, одборници се позову на здрав разум и утврде да се о облику писања имена њиховог града, највише требају питати управо становници Бање Луке. Чији су они изабрани представници.

Након усвојене одлуке на Свечаној сједници поводом дана првог помињања имена Бања Лука у историји, документ се упути у Матицу српску да, уз званично образложење, унесе измјена у свесрпски правопис.

И готово. Знамо ко смо и како се пишемо.

Неки градови би убили да имају овакав правописни нонсенс за исправљати. Упознавањем цијелог свијета са значењем имена, изазвали би без сумње бесплатан публицитет за који се данас бескорисно издвајају енормни новци. Нема медија који не био објавио вијест о таквој одлуци Бањолучана. На "западном Балкану" без сумње.

Уједно би спрали са себе срамоту да се једна европска престоница, надамо се у будућности самосталне државе, може писати на два начина. Како коме падне на памет…

Ови који не желе или не могу да науче промјену обе именице, или да добију правописни полууступак да ријеч пишу као полусложеницу, (Херцег Нови, Мркоњић Град). Или нека просто знају да тако није ни изворно, ни исправно. А помало је и увредљиво. Овако је само неизворно и увредљиво. А није неисправно на начин да добијете кеца из диктата.

Можда је ово некоме у свим неразумима који нас окружују једно беспотребно, сувишно питање по принципу "беспослен поп и јариће крсти"; али тек је то трагично. Како је јуче био Дан Бање Луке и планете Земље, а данас Међународни дан књиге и мој рођендан, рачунам то као свој највећи домет у смислу јалове симболике.

Писање имена нашег града у свим документима, онако како то стоји на Скупштини града Бања Лука, кључно је из разлога очувања културноисторијских, идентитетских, традицијских, оригиналних, самосвојних и туристичкоекономских вриједности. И мора се поштовати.

Ако не поштујеш себе и своје наслијеђе, неће те поштовати нико.



4 КОМЕНТАРА

  1. Спасиба Симићу на труду, и покушају да се пререформисани сербски језик додатно „исправи“.
    Исправка у вези Лушци Паланка, „лушци“ је руска реч=боља, лепша, а „паланка“ на руском=ливада, поље, висораван.
    Поставио бих питање да ли „Бања“ има додирних тачака са „Банија“?
    Како су топоними: Неум, Котар, Сисак, Хум, Тамиш, Дрниш, Шабац, Уна, Мостар…итд, еврејског порекла, и како су „реформатори“ били евреји Хам и Клајн, можда решење ваше енигме треба тражити у хибруизму?!

  2. Аргументација је вјероватно исправна, али одбацује чињеницу да се језик мијења. Повратак у прошлост би негдје морао да стане, иначе зашто не повратак на назив Врбашки Град, зашто не укидање јотовања и других гласовних промјена, итд? Зашто аутор не форсира рогобатни придјев „срБски“ који се врло често сусреће у текстовима српских патриотских аутора, уз врло сличну аргументацију о оригиналном облику и сл.?
    Аутор, као мој вршњак, сигурно се сјећа да је комплетно становништво БАЊАЛУКЕ прије рата изговарало име нашег града као једну ријеч и као такву је мијењало кроз падеже и користило изведене именице „БањАлучани“ и слично.
    Чему силовање језика и инсистирање на колективном преваспитавању цјелокупног становништва? До дана данашњег, основни показатељ по коме се види не да неко није одавде, него да се апсолутно није „интегрисао“ у Бањалуку, је ако у говорном језику изговори наглашено раздвојено „Бања Лука“, или потпуно катастрофално „бањОлучани“.
    Кад на врби роди грожђе ће ме неко натјерати да тако говорим.

Оставите одговор