"Само вас гледамо" са Океана

Русија се спрема да истовремено отвори три војно-поморске базе у иностранству. Планира се нови пункт на Сејшелским острвима, док ће се руске базе вратити у Вијетнам и на Кубу.

Русија се спрема да истовремено отвори три војно-поморске базе у иностранству. Како ствари стоје, руски поморци и морнари ће се вратити у вијетнамски Камран и кубански Лурдес, а адмирали ће уживати у лепотама Сејшелских острва – популарне дестинације богатих туриста.

„На међународном нивоу се детаљно прорађују питања стварања пунктова за материјалну и техничку подршку на територији Кубе, Сејшелских острва и Вијетнама“, испричао је командант Ратне морнарице Виктор Чирков. Такви пунктови су намењени за „паркирање“ и танкирање бродова, утовар хране и других потрепштина. За сада Русија има војну базу само у сиријском Тартусу. Међутим, због затегнуте ситуације у Сирији наши бродови се труде да не свраћају у ту луку.

У погледу Кубе и Вијетнама заправо се ради о повратку. Почетком века је била донета одлука да се одустане од присуства у овим стратешки важним регионима. Русија је ликвидирала базу у луци Камран 2001, одбивши да продужи уговор на комерцијалној основи, тј. да плаћа за коришћење базе (раније су СССР, а затим Русија, бесплатно користили вијетнамску базу). Исте године је донета одлука о ликвидацији радиоелектронског центра у Лурдесу на Куби. Разлог затварања, као и у случају са базом Камран, била је економска нерентабилност, и уопште неефикасност војних база у иностранству.

Вијетнам је спреман да омогући Русији отварање пункта за материјалну и техничку подршку, али не намерава да даје своју територију за стварање војних база, објаснио је у петак председник Вијетнама Чјонг Тан Шанг. „Управо смо огласили да је Вијетнаму одобрен повољан кредит од 10 милијарди долара, и због тога ће услови нашег стационирања бити максимално повољни“, уверен је Игор Коротченко, председник Грађанског савета при Министарству одбране.

Тешко је предвидети колико ће коштати нови планови Ратне морнарице. „Не постоји некакво тржиште војно-поморских база“, каже Александар Храмчихин, експерт Института за политичку и војну анализу. „На пример, одржавање наше базе у Јерменији плаћа сама Јерменија. Нема ту неког правила.“ База у украјинском Севастопољу фактички је „олакшала“ руски буџет за 15 милијарди долара, ако се има у виду попуст на цену гаса.

Вијетнаму je одобрен повољан кредит од 10 милијарди долара и због тога ће услови руског стационирања бити максимално повољни.

„И поред своје егзотике Сејшелска острва су најлогичнија локација од свих набројаних, јер ми у Индијском океану ионако имамо стални брод за борбу против пирата, и та острва су као створена за његов привремени боравак“, објашњава Храмчихин. „Варијанта са Кубом може бити врло интересантан асиметрични одговор на одлуку Американаца да стационирају ПРО у Европи“, каже Коротченко. „Руски бојни бродови имају довољан ракетни потенцијал да својим присуством надомак јужне границе САД могу одиграти своју улогу.“

„Почела је серијска производња нових вишенаменских нуклеарних подморница и океанских бојних бродова, те је стога очигледно да ће флота кренути у океан не само да би се тамо вијорила руска застава, него и да се наша сила распореди у складу са интересима националне безбедности, а за то ће бити потребне и базе“, објашњава Коротченко.

По речима команданта, до 2020. ће само Црноморска флота добити 20 нових бојних бродова, и међу њима шест фрегата и шест подморница.

Оригинални чланак на RBC Daily.,
Oригинал публикације