Звиздић појашњава агенду: Није наметнута, али скупштине је неће усвајати

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић изјавио је данас у Сарајеву да ће за највећи дио провођења Реформске агенде, с обзиром на надлежности, бити задужени ентитети, односно Република Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/. Представљајући Агенду Заједничкој комисији за европске интеграције Парламентарне скупштине БиХ, Звиздић је рекао да ће сви нивои власти који у складу са […]

уторак, јул 28, 2015 / 15:35

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић изјавио је данас у Сарајеву да ће за највећи дио провођења Реформске агенде, с обзиром на надлежности, бити задужени ентитети, односно Република Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/.

Представљајући Агенду Заједничкој комисији за европске интеграције Парламентарне скупштине БиХ, Звиздић је рекао да ће сви нивои власти који у складу са својим надлежностима имају обавезу провођења неких од мјера дефинисаних Агендом – БиХ, Република Српска, ФБиХ и кантони израдити своје акционе планове провођења, те донијети потребну законску регулативу.

Звиздић је истакао да је Реформска агенда усаглашена између Савјета министара БиХ, те влада Српске, ФБиХ и 10 кантона, додавши да Агенда неће бити усвајана у парламентима, већ ће им бити достављена у форми информације.

Он је истакао да ММФ и Свјетска банка нису наметнули агенду, наводећи да је Свјетска банка спремна да одобри грант средства и кредите за рјешавање дијела проблема здравственог сектора и увезивање стажа.

"Процјене су да у Републици Српској и ФБиХ за увезивање стажа треба 1,2 милијарди КМ. То, наравно, буџети немају, то се може рјешавати кроз дугорочне повољне кредите Свјетске банке", навео је Звиздић.

Звиздић је подсјетио да је Реформска агенда подијељена у шест кључних области – реформу јавних финансија, пословне климе, тржишта рада, социјалних фондова, на владавину права и реформу јавне управе.

"Унутар јавних финансија иде се на озбиљно смањење јавне потрошње путем претварања буџетских средстава намијењених за плате и накнаде у новац за капиталне пројекте, што ће значити и јачу пореску базу за социјалне и друге фондове", истакао је Звиздић.

Према његовим ријечима, један од циљева реформе јавних финансија усмјерен је на смањење пореског оптерећења, повећање инвестиција и низ мјера за побољшање наплате пореза, као и на дефинисање укупног фонда свих плата и текућих расхода на свим нивоима власти.

Звиздић је додао да ће у наредном периоду, уз мораторијум на запошљавање у институцијама, бити провођено рестриктивно запошљавање, при чему је планирано да троје запослених у институцијама који оду у пензију замијени један нови.

"Однос 3:1 отприлике је однос који треба да поштују сви нивои власти", прецизирао је Звиздић.

Он је најавио скоро усвајање закона о фискалној одговорности у Републици Српској и ФБиХ, те отпочињање реформи у здравству.

Као један од начина да се помогне здравству, Звиздић је навео повећање акциза на дуван и алкохол, али тако да та средства не иду за плате, него у реформу здравственог сектора.

Предсједавајући Савјета министара БиХ истакао је да је у фокусу Агенде побољшање пословне климе и конкурентности.

"Пред нама је обавеза усвајања нових закона о привредним друштвима, директним и страним улагањима, поједностављење регистрације пословних субјеката", рекао је Звиздић и додао да коначно треба у функцију ставити јавно-приватно партнерство.

Истичући потребу анализе свих намета како би се привредни субјекти растеретили непотребних давања, Звиздић је навео да у БиХ, када се узму у обзир сви нивои власти, има скоро 400 различитих такси.

"Све то треба свести на нормалан ниво, законе укрупнити, све поједноставити као што је у региону или Европи", рекао је Звиздић.

Када је у питању тржиште рада, предсједавајући Савјета министара објаснио је да се планиране активности односе на измјене и побољшање радно-правног законодавства и улазак у анализу социјалне и пензионе заштите, тако да главни критеријум буду потребе, а не до сада стечена права.

"То ће сигурно бити доста тешка, болна реформа, али иде се на ојачавање пореске основе, буџета. Неће се ићи на смањење социјалних давања, а да прије тога буџети не буду способни да прате те мјере", објаснио је Звиздић.

Реформа јавне управе, према његовим ријечима, захтијева нови закон о државним службеницима, те повећање транспарентности и стављање у први план стручности при запошљавању.

Говорећи о наплати ПДВ-а, Звиздић је рекао да, уколико анализе и стручњаци укажу да БиХ иде ка некој врсти лома фискалне стабилности, биће размотрена могућност повећања стопе ПДВ-а.

"Али, то се сматра посљедњом варијантом", поручио је Звиздић.

Предсједавајући Савјета министара истакао је да ММФ и Свјетска банка нису наметнули агенду, већ да је она резултат договора Савјета министара и влада Републике Српске и Федерације БиХ.

Звиздић је закључио да је у БиХ потребније говорити о економији, умјесто о уставним промјенама и другим питањима, "која у овом тренутку не могу бити ријешена унутар постојећих надлежности".

Заједничка комисија за европске интеграције примила је к знању информацију о Реформској агенди.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *