Звао велики брат: БиХ одустаје од Суторине, због Бадинтерових граница

Стручњаци из области уставног и међународног јавног права, те представници надлежних институција БиХ става су да изузимање подручја Суторине из састава Црне Горе и његово припајање БиХ нема основа у међународном праву и да би покретање такве процедуре могло донијети непроцјењиву штету БиХ. На данашњој сједници Уставноправне комисије Представничког дома одржане у Сарајеву, учесници стручне […]

петак, април 10, 2015 / 10:57

Стручњаци из области уставног и међународног јавног права, те представници надлежних институција БиХ става су да изузимање подручја Суторине из састава Црне Горе и његово припајање БиХ нема основа у међународном праву и да би покретање такве процедуре могло донијети непроцјењиву штету БиХ.

На данашњој сједници Уставноправне комисије Представничког дома одржане у Сарајеву, учесници стручне расправе о статусу Суторине подсјетили су да су основ за идентификацију границе између БиХ и Црне Горе Дејтонски споразум и мишљење Међународне арбитражне комисије за бившу Југославију, тзв. Бадинтерове комисије.

Замјеник предсједавајућег Комисије за границе БиХ Жељко Обрадовић истакао је да у разговорима о утврђивању границе БиХ и Црне Горе подручје Суторине никада није идентификовано као спорно.

Он је додао да ни на карти у омјеру 1 према 600.000, која је пратећи документ Дејтонског споразума, Суторина није саставни дио територије БиХ, те да БиХ није имала никакву власт над тим подручјем.

"Бадинтерова комисија закључила је да се демаркационе границе између земаља бивше Југославије могу мијењати само путем слободног и међусобног договора, а да у супротном остају раније границе које штити међународно право", нагласио је Обрадовић, подсјетивши да је Суторина у вријеме међусобног признања БиХ и Црне Горе била у саставу Црне Горе.

Наводећи да није било основа да Комисија за границе БиХ започне разговоре о Суторини као спорној територији, он је упозорио да би отварање питања ове територије довело у питање и границу са Хрватском.

Помоћник министра иностраних послова БиХ Зоран Перковић подсјетио је да приликом међусобног признања БиХ и Црна Гора нису имале никакву резерву у погледу међусобног разграничења.

Он је истакао да арбитража о статусу Суторине није могућа јер Црна Гора не пристаје на то и да је могућа само тужба пред Међународним судом правде.

Отварање питања Суторине, према Перковићевим ријечима, проузроковало би несагледиве и дугорочно штетне посљедице по интересе БиХ, те довело у питање и преговарачку позицију БиХ у преговорима о граници са Хрватском и Србијом.

Он је изнио приједлог Министарства иностраних послова БиХ да се приједлог уговора о идентификацији границе прихвати као вјеродостојан и правно утемељен.

Професор на Правном факултету у Тузли Зенаид Ђелмо изричит је у ставу да је Суторина црногорска према свим међународним нормама.

"Кад би се враћали на неке старе норме, на које се неки позивају, у Европи би настало 300 земаља", рекао је Ђелмо и истакао да ни тужба БиХ не би могла бити прихваћена, јер је Бадинтерова комисија дала одговоре у вези са границама у бившој Југославији.

Оцјењујући да је створен нелегитиман притисак на власти да покрене питање Суторине, професор уставног права Недим Адемовић рекао је да БиХ не иде у прилог да отвара питање Суторине са становишта међународног права, на чије се поштовање БиХ обавезала својим Уставом.

Професор на Факултету политичких наука у Сарајеву Сенадин Лавић оцијенио је да би неприхватање мишљења Бадинтерове арбитражне комисије, које су обавезујуће за БиХ, произвело катастрофалне посљедице по БиХ.

"Парламент након свих аргумената стручне јавности треба да стави тачку на ово питање", оцијенио је социолог културе из Сарајева Хидајет Реповац.

Уставноправна комисија одлучила је да транскрипт данашњих говора правних стручњака и представника институција БиХ прослиједи Представничком дому.

Крајем децембра посланик СДП-а БиХ Денис Бећировић упутио је у парламентарну процедуру приједлог резолуције којом се од Представничког дома тражи да одбаци Приједлог уговора о граници БиХ и Црне Горе који је утврдио Савјет министара БиХ почетком новембра 2014. године, а према којем Суторина трајно остаје у саставу Црне Горе.

О приједлогу Бећировићеве резолуције крајем фебруара у Сарајеву је, у организацији Уставноправне комисије Представничког дома, одржана јавна расправа на којој су се чули опречни ставови представника институција БиХ и појединих учесника у вези са будућим статусом Суторине. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *