Жижек: Не продају нам храну већ искуство

Словеначки филозоф Славој Жижек оценио је да је "здрава храна глупа мода", и да треба пушити, јести чоколаду и много пити. „Чоколада, да, али без масноћа. Кола, да, али дијетална. Кафа, да, али без кофеина. Пиво, може, али без алкохола. Мајонез, да, али без холестерола. Секс да, али сигуран“, пише филозоф. У последњих десетак година […]

субота, мај 24, 2014 / 13:04

Словеначки филозоф Славој Жижек оценио је да је "здрава храна глупа мода", и да треба пушити, јести чоколаду и много пити.

„Чоколада, да, али без масноћа. Кола, да, али дијетална. Кафа, да, али без кофеина. Пиво, може, али без алкохола. Мајонез, да, али без холестерола. Секс да, али сигуран“, пише филозоф.

У последњих десетак година када је настао „културални капитализам“, купујемо органску храну, али не као производ, него као „искуство ‘здравог, еколошког стила живота’“.

„Купујемо све мање производа (ствари) које желимо да имамо, а све више животних искустава – искустава секса, исхране, комуникације, културе, учествовање у стилу живота. Купујемо форму у гимнaстичким салама, духовно просвећење уписујући течајеве трансценденталне медитације и своју јавну персону идући у ресторане у које залазе људи с којима желимо бити повезани“, пише у чланку.

И антипотрошачка екологија је случај куповања аутентичног искуства, пише Жижек, јер „склони смо да се лудачки опсесивно укључимо у разне активности, да рециклирамо стари папир, купујемо органску храну, било шта, само да бисмо били сигурни да нешто радимо, да дајемо свој допринос – попут фудбалског навијача који виче и скаче пред својим телевизором, као да ће то некако утицати на исход утакмице“.

„Не купујемо ли органску храну из истог разлога? Ко заиста верује да су полутруле и скупе органске јабуке заиста здравије? Ствар је у томе да, купујући их, не само да конзумирамо производ, него и показујемо своје брижно лице и глобалну свест, те учествујемо у великом колективном пројекту“, пише Жижек.

„Али, како то онда да у нашој ери продуховљеног хедонизма, када је циљ живота јасно дефинисан као срећа, све више превладавају тескоба и депресија?“, пита Жижек на крају чланка.



0 КОМЕНТАРА

  1. kad je trebalo slijediti Lakana i tesku frojdovstinu da se opise taj balkanski „sindrom“ koji savrseno opravdava ono sto se desavalo.. jer, pobogu i nije se moglo ocekivati drugacije, bio je medju vodecim obrazlagacima..a definitivno mi se ogadio izjavom u jednom od nedavnih intervjua ili tekstova, ne sjecam se vise, da je 99% dosadno. sto podrazumijeva, je li da je samo 1% nesto vrijedno…ovi nasi su, naravno, neuporedivi, sa bilo kim…tj. van su konkurencije..

Оставите одговор