Зиројевић: Позитивни трендови спољнотровинске размјене

БАЊА ЛУКА – Министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић изјавио је да спољнотрговинска размјена БиХ у претходне двије године биљежи позитивне трендове и да ће у идућем периоду приоритет бити јачање веза са пословном заједницом, те изналажење нових или обнављање старих тржишта за домаће производе. "У првој половини 2010. године забиљежен је […]

понедељак, септембар 27, 2010 / 09:19

БАЊА ЛУКА – Министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић изјавио је да спољнотрговинска размјена БиХ у претходне двије године биљежи позитивне трендове и да ће у идућем периоду приоритет бити јачање веза са пословном заједницом, те изналажење нових или обнављање старих тржишта за домаће производе.

"У првој половини 2010. године забиљежен је раст вриједности извоза за више од 30 одсто, док је увоз у истом периоду повећан за 4,5 одсто. Покривеност увоза извозом износила је 54,26 одсто, што је за близу 12 одсто више него у истом периоду 2009. године", рекао је Зиројевић за "Глас Српске".

Он је навео да је, посматрано по регионима, највећа вриједност трговине остварена са земљама ЕУ, те са земљама потписницама ЦЕФТА, те да је покривеност увоза извозом у првих шест мјесеци ове године са ова два региона далеко већа од оне на нивоу укупне размјене.

Зиројевић је истакао да се трговински дио Споразума се проводи без већих проблема и то је констатовала и Европска комисија, што не значи да је посао завршен, већ само да је досадашњи ток провођења у складу са уговореним одредбама.

"Пред БиХ су бројне обавезе на којима се мора радити и Европска комисија будно прати развој догађаја и евентуални напредак. Свака потенцијална мјера заштите која није у складу са прописаним условима и правилима није, нити ће бити прихватљива по Споразуму", рекао је Зиројевић.

Према његовим ријечима, осим сарадње свих органа власти који се баве економијом, БиХ је потребна снажна привреда, те производња у реалном сектору.

Он је истакао да БиХ треба снажна мала и средња предузећа, нове и напредне технологије у сектору привреде, јак терцијарни сектор привреде и оно што је веома значајно, потребан је снажан прилив страног капитала, те да би се са економске стране примакла ЕУ, требало би више да се бави економском проблематиком.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *