Земље Балкана сиромашније него прије 30 година, за 25 би стигли садашњи запад

Земље Западног Балкана сиромашније су него што су биле прије 30 година због чега ће им требати најмање 25 година да стигну ЕУ и због тога је Њемачка предложила план „берлин процес плус”, каже за Слободну Европу директор пројекта за Балкан на Европском институту ЦИФЕ у Ници и члан Савјетодавне групе за јавне политике Балкан у Европи (БиЕПАГ) Тобијас Флесенкемпер.

уторак, јун 13, 2017 / 17:08

Он додаје да је још увек све само на нивоу идеје.

– Још ништа нисмо чули конкретно око фондова, чак нема ни правног механизма. Све је још увијек на нивоу идеја – објаснио је он.

– Међутим, знамо које су потребе региона и њихово испуњавање не зависи само од новца. Једна од препрека за његов развој је огроман дефицит у трговини са ЕУ. Од 2006. он је нарастао на 98 милијарди евра. То значи да су успостављени такви односи тако да европске земље могу да извозе на Западни Балкан, док економије држава регије нису оспособљене за значајнији извоз на тржиште ЕУ – каже он.

Додаје да је пропуштена је прилика да се изгради и разграната инфраструктура.

– Железничка и мрежа аутопутева прилично заостаје за европским стандардима. Не чини се да ће се ЕУ брзо ангажовати као што то чине остали актери. Постоје планови, али неопходни новац споро пристиже – каже Флесенкемпер.

Према његовим ријечима, осим инфраструктуре, битно је и образовање.

– Као што знате, квалитет образовања је опао у последњих 40-так година, упркос све већег броја приватних школа и универзитета. Њихова структура и квалитет нису прилагођени потребама економије. Већина грађана тражи посао у јавном сектору или настоји да оде у иностранство – истиче он.

Он, такође, упозорава, да „владајуће гарнитуре на Балкану могу и сада да злоупотребљавају фондове који су тек у најави за јачање своје позиције”.

– Због тога је Габријел (шеф њемачке дипломатије) и потенцирао да новац иде директно грађанима и цивилном друштву. Наиме, средства из европских предприступних фондова се дистрибуирају преко балканских држава – објашњава Флесенкемпер.

Међутим, има разлога за сумњу како ће се ова иницијатива реализовати, наводи Флесенкемпер и подсјећа на искуство са Пактом стабилности који је покренут прије скоро 20 година на сличан начин да би обезбиједио фондове, али који није дао богзна какве резултате због бирократизма и спорости.

Други проблем је како каже Флесенкемпер, тај што постоји механизам претприступне помоћи који треба преиспитати у следећем циклусу од 2020. године, а трећи је брзина.

– За успостављање новог механизма је потребно вријеме. Европљани нису познати по брзини у реализовању оваквих иницијатива, док су остали експедитивнији – истиче Флесенкемпер и додаје да је питање је да ли ће њемачка иницијатива брзо заживјети.

На констатацију да се на Балкану сматра да би „Берлин процес плус” могао да же послужи као замјена за пуноправно чланство у ЕУ, имајући у виду замор од проширења на старом континенту, Флесенкемпер одговара да је проблем са Балканом вишеструки.

Према Флесенкемперовим ријечима, земље региона су већ прилично интегрисане у европску структуру.

– Све имају трговинске споразуме са ЕУ. Такође, оне су инволвиране у ваздушни саобраћај са мноштво повезаних летова, дио су европске енергетске заједнице… Недостаје интеграција на политичком плану, тачније, поставља се питање да ли је и када ће политички систем сваке од земаља регије бити довољно кредибилан да испуни обећања и квалификује се за чланство у ЕУ. И ове године се показало да ниво демократије у њима није на европском – рекао је Флесенкемпер.

Он каже да ЕУ настоји да смањи економско заостајање Балкана, али и напомиње да чланство у ЕУ не значи и да је достигнут ниво Уније, преноси Б92.

– Дакле, није кључно питање да ли ће балканске земље постати формално чланице ЕУ, већ пристизање европског економског нивоа. Зато је Габријел казао да треба сада инвестирати у стратешке секторе, како би регион могао да смањује јаз. Такође, чланство не значи аутоматски да сте достигли европски просјек. Неке земље су успјеле, а друге, попут Хрватске, нису – закључује он. 

 



1 КОМЕНТАР

  1. Zanimljivo da nam je i školstvo i standard i sve ostalo propalo kad su nas švabe i ostali počeli usrećavati i sad bi opet???? Jel moguće da ni nakon 30 godina od propasti mrskog komunizma najnapredniji liberalni kapitalizam nije stvorio ništa bolje???? Samo da citiram pametnijeg od sebe “kapitalizam je potpuno nevjerovatno vjerovanje da će najgori među nama učiniti nešto za opšte dobro” a sad će Simo Exer i ekipa da objasne da mi se samo čini.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *