ЗЕ ФИЛМ (ZE FILM)

Француске Муње. Док га гледамо, он полако оставља свој балаво-сребрнасти траг по кори великог мозга, намјесто по рукаву. Нешто ту није јасно. Његови произвођачи га направише, да би би описали своју младост? Група младића и дјевојака у њему, има једнако смислену идеју за филм. Који снимају случајно украденом опремом. Онда слиједи приповјест која би требала […]

петак, март 23, 2012 / 07:00

Француске Муње. Док га гледамо, он полако оставља свој балаво-сребрнасти траг по кори великог мозга, намјесто по рукаву.

Нешто ту није јасно. Његови произвођачи га направише, да би би описали своју младост? Група младића и дјевојака у њему, има једнако смислену идеју за филм. Који снимају случајно украденом опремом.

Онда слиједи приповјест која би требала бити забавна. А није! И то баш није. Просто сам се, укључивши га по други пут, изненадио како ми је ипак одржао пажњу до краја, а без да гледање подијелим на нову рату. Осјећа се да су имали замисао, потребне реквизите, и поготово финансијску конструкцију. И то је оно што оставља шупљину у глави.

Нема говора о комедији, како је класификован. Ово је генерацијски филм, у који је натрпана социјална ангажованост, тинејџ љубавна комедија, нешто комике, и озбиљна глума Микија Манојловића. Он се у филму зове Сергеј, а син-режисер се зове Горан. И живе у сусједству са алжирцима и бијелим француским пропалитетима.

Просто је невјероватна количина наивности и беспотребности овог филма. Могуће је да има нешто у његовом контексту, али то ваљда могу разумјети само Французи.

 

(Редитељ и писац: Гај Жак; Писци: Константин Атиа, Емануел Лист)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *