Зависни независни о независним зависним

Самостални органи „државне” управе, на нивоу државне заједнице БиХ:  Самостални органи „државне” управе, на нивоу државне заједнице БиХ: 1. Централна изборна комисија 2. Агенција за статистику 3. Институт за акредитовање 4. Институт за метрологију 5. Институт за интелектуалну својину 6. Институт за стандардизацију 7. Агенција за државну службу 8. Агенција за унапређење страних инвестиција 9. […]

понедељак, јануар 10, 2011 / 11:38

Самостални органи „државне” управе, на нивоу државне заједнице БиХ:

 Самостални органи „државне” управе, на нивоу државне заједнице БиХ:

1. Централна изборна комисија
2. Агенција за статистику
3. Институт за акредитовање
4. Институт за метрологију
5. Институт за интелектуалну својину
6. Институт за стандардизацију
7. Агенција за државну службу
8. Агенција за унапређење страних инвестиција
9. Агенција за рад и запошљаање
10. Регулаторна агенција за комуникације
11. Агенција за јавне набавке
12. Агенција за осигурање
13. Агенција за поштански саобраћај
14. Агенција за заштиту личних података
15. Агенција за надзор над тржиштем
16. Агенција за антидопинг контролу
17. Агенција за развој високог образовања и обезбјеђење квалитета
18. Агенција за лијекове и медицинска средства
19. Агенција за предшколско, основно и средње образовање
20. Агенција за безбједност хране
21. Конкуренцијски савјет
22. Управа за индиректно опорезивање
23. Уред за ревизију институција БиХ
24. Центар за информисање и признавање докумената из подручја високог образовања
25. Институција омбудсмена за људска права
26. Институција омбудсмена за заштиту потрошача
27. Регулаторна агенција за радијацијску и нуклеарну безбједност
28. Канцеларија за разматрање жалби
29. Фонд за повратак

Теорија државне управе разликује више врста „агенција”, „комисија”, „служби”…:

  • агенција, комисија или служба као орган односно организација из (ужег) система државне управе (основана прописом, који одређује структуру државне управе), нпр. Агенција за аграрна плаћања Републике Српске (управна организација у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС);
  • агенција, комисија или служба као посебно јавно-правно тијело под надзором парламента за обављање различитих фукција, нпр. Комисија за хартије од вриједности РС (регулаторно тијело тржишта хартија од вриједности, за свој рад одговара Народној скупштини РС);
  • агенција, комисија или служба као посебно регулаторно пара-државно тијело основано законом за одређену област, нпр. … види списак на почетку текста, независних и самосталних тијела, која, осим што троше огромна средства, углавном никоме и не одговарају.

Оно што је у САД почело да се појављује крајем 19. вијека, и што је нарушило основне принципе уставног права у подјели власти на законодавну, извршну и судску власт, и што је предмет спорења различитих уставно-правних кругова, формалних и неформалних центара моћи у САД, у Босни и Херцеговини се спроводи олако, уз прећутну сагласност политичке и правне јавности, под плаштом реформи, неопходних ради европских интеграција, итд. Јерес је данас поставити питање коме одговарају све те агенције за свој рад, и ко их контролише. Иако представничка демократија функционише на идеји одговорности према грађанима, стигматизација политичара и политичког утицаја је нашла плодно тло у преносу овлаштења (често и законодавних) на ове независне регулаторне агенције, независне од дневно-политичког утицаја, што би требало обезбиједити њихов објективан и квалитетан рад. Другим ријечима, не да нам се лијечити болесну ногу, па ћемо је одсјећи. Под претпоставком да се те агенције кадровски попуњавају све стручњаком до стручњака, зашто их треба измјестити из уставне конструкције и тродиобне подјеле власти?! Зар није могуће законом дефинисати механизме кадровске попуне стручњацима и у извршној власти?!

Ради квалитетног и ефикасног обављања постављених задатака, и Европска комисија је трагала за адекватним административним оквиром који би располагао са довољно стручне компетентности, научне респектабилности и техничке опремљености. Прво креирајући одређене ad-hoc групе стручњака, а затим и оснивајући различите агенције, које су постале посебни носиоци задатака у административном систему ЕУ, Комисија ипак није излазила из својих овлаштења, у смислу креирања независног и самосталног бирократског апарата. Имајући у виду да децентрализација управних овлаштења има низ предности, водило се рачуна и о томе да се не наруши институционална равнотежа, која је један од основних принципа на којима почива ЕУ.

Чак и код либералних Американаца (у погледу оснивања ових агенција) све више преовладавају мишљења код правних теоретичара да се делегацијом великих надлежности јавним агенцијама, између осталог, смањује чак и значај изборâ, што је и навело законодавна тијела у САД да, због све интензивније регулаторне дјелатности ових агенција, почну спроводити тзв. „провјеру норми“ (rules review), дакле контролу нормативне функције ових агенција.

Пракса у БиХ је показала да су независност и самосталност ових агенција проузроковале да се овлаштења законодавне и извршне власти само пренесу неформалним центрима моћи, тј. представницима међународне заједнице или политичким круговима који могу имати или не имати упориште у бирачком тијелу.

Основни аргумент за овакву, у суштини неуставну, праксу састоје се у тези: стручност, дакле објективност, дакле самосталност против пристрасности, дакле дневно-политичког утицаја, дакле изабраних представника грађана. Политичари се могу послужити струком како би остварили циљеве и постигли резултате који ће им помоћи да побиједе на изборима, али стручњаци се не би требали служити политиком, како би остварили утицај који би требао и морао имати упориште у изборном легитимитету.

Ослобођење, 14.02.2010. – Измјенама и допунама Закона о министарствима и другим органима управе БиХ, које је на приједлог Вијећа министара недавно усвојио Парламент БиХ, а којим су Регулаторна агенција за комуникације, Уред за ревизију институција БиХ, Агенција за лијекове, али и друге државне институције сврстане као управне организације, озбиљно је угрожена њихова независност и самосталност, првенствено финансијска… Предсједавајући Уставноправне комисије Представничког дома Парламента БиХ Шефик Џаферовић упозорио је да РАК, Уред за ревизију институција БиХ, али и остали независни регулатори на нивоу БиХ имају властита законска рјешења, те у складу с тим, а и с циљем очувања њихове самосталности, „не могу дјеловати као управне организације у било чијим оквирима”.

– Нужно је осигурати независност свих регулатора и њихово дјеловање у складу са законским рјешењима и обезбиједити им позицију институција које ће бити потпуно самосталне. Забрињавајуће је да је овако важна ствар прошла у Вијећу министара и Парламенту БиХ, без адекватне реакције и указивања на ову грешку која је направљена, навео је Џаферовић, истичући да је Клуб посланика СДА у Парламенту БиХ гласао против предложених законских рјешења.

Имајући у виду све аргументе pro и contra независности и самосталности ових агенција, рећи ћемо „ма шта овај лупета“, поготово зато што би предсједник једне Уставноправне комисије требао знати да се таквим њиховим статусом нарушавају основни уставни принципи једне земље. Али Шефик Џаферовић је све, само није глуп и будала. Зашто би један политичар ламентирао над губљењем статуса нечије самосталности и независности од политичког утицаја?! Није ваљда да одговоран политичар не жели остварити утицај и преузети одговорност?! Или политичар жели задржати неформални политички утицај над агенцијама независним од формалног политичког утицаја легитимних представника грађана.

Будући да нико од нас не би имао ништа против да све те агенције саме остварују своје приходе, те да барем буду зависне од потражње за својим услугама, поготово нас боли што те „независне“ и „самосталне“ бирократске машинерије троше огромна буџетска средства и да њихов рад и нерад плаћају порески обвезници из оба ентитета, а над њима се не може остварити утицај и вршити надзор над њиховим радом без обзира колико освојили гласова на изборима.

Као што свима онима који кажу да су политичари лоши кажемо да оснују странку, изађу на изборе и провјере како стоје у бирачком тијелу, тако и свима који би хтјели да буду независни од политичког утицаја кажемо: нико нема право да буде независан, ни законодавна власт од повјерења грађана, ни извршна власт од законодавне, а богами ни било која административна структура од законодавне или извршне власти!



0 КОМЕНТАРА

  1. Одлично речено. Штета да код нас нема више политичара као што је мазалица. Може свако рећи да је у СНСД (видио сам да су га због тога мног нападали на јако ружан начин), али таквих више треба у политици. Он је прије свега пристојан, а након тога и паметан. У сваком случају, мазалица је будучност

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *