Затвори се Сезаме

Владајуће странке на нивоу БиХ, намјеравају да кроз промјене Изборног закона поново уведу систем затворених листа. Зашто? Пише: Милко Грмуша Тим измјенама странке добивају апсолутну могућност контроле над избором и дјеловањем делегата у парламентима у овој државној заједници, што јасно показује да је циљ овдашње политичке елите да искоријени сваку назнаку демократских процедура и начела, како […]

субота, јануар 23, 2010 / 07:36

Владајуће странке на нивоу БиХ, намјеравају да кроз промјене Изборног закона поново уведу систем затворених листа. Зашто?

Пише: Милко Грмуша
Тим измјенама странке добивају апсолутну могућност контроле над избором и дјеловањем делегата у парламентима у овој државној заједници, што јасно показује да је циљ овдашње политичке елите да искоријени сваку назнаку демократских процедура и начела, како би лакше наставила са отвореном пљачком народних ресурса.
Системом затворених листа странке не само да одређују своје кандидате за парламент, него директно утичу и на то ко ће од тих кандидата да се завали у угодну посланичку фотељу. Ријеч је о томе да странка формира листу кандидата са одређеним редослиједом, на примјер од један до десет, и уколико односној странци припадну три посланичка мјеста, кандидати са редним бројевима 1, 2 и 3 су они који улазе у парламент. Према томе, овдје је потпуно ирелевантна стварна подршка коју кандидати (не) уживају код бирача, већ је искључиво од значаја лојалност према странци чији је кандидат члан.
Мандати по редном, или броју гласова?
Свакако да у том случају изабрани посланици и делегати не одговарају за свој (не)рад грађанима, него својим странкама, чиме се директно отвара пут завођењу олигархистичког модела управљања друштвом и државом. Управо из тог разлога прије неколико година покушало се системом отворених листа (подсјећања ради, и послије рата на сцени је био систем затворених листа) колико-толико демократизовати изборни процес, а у правцу значајнијег утицаја грађана, односно бирача. У систему отворених листа бирач има право да гласа за кандидате појединачно, као и за саму странку (за разлику од затвореног система, гдје се може гласати једино за странку).
Уколико се сад послужимо поново горе наведеним примјером, ако странка добије три посланичка мјеста, то неће априори значити да у парламент улазе кандидати са редним бројевима 1, 2 и 3, него она три кандидата која су на тој листи добили појединачно највише гласова (то могу, на примјер, да буду кандидати са редним бројевима 1, 5 и 8). На тај начин изборни процес се демократизује и чини праведнијим, јер је потпуно јасно да се у систему затворених листа они кандидати који се налазе на зачељу листе немају чему надати, а слично је и са кандидатима који су негдје при средини или чак и у горњем дијелу листе странака са мањим бројем гласова.
У чему је квака?
Ствар је врло једноставна-политичка елита више ништа не жели препустити случају. У игри су велике паре, и ту нема мјеста којештаријама као што су демократија, владавина права, суверенитет народа итд. Какогод, и даље је потребно добити и понеки глас на изборима, јер не можете баш комплетан изборни процес да фалсификујете приликом збрајања гласова. Стога странке креирају листе, на којима се редом стављају аналноподобни, нештонижеподобни а на зачеље листе долазе они обични полтрони.
Е сад, ни страначке фаце нису комплетне будале, па знају да на листи треба да буде и неко ко може да освоји сам понеки глас. Уколико је тај и такав припадник прве или друге групе кандидата он долази на једно од прва три мјеста на листи, а уколико није, њега ће да западне неко мјесто које је на безбједној удаљености од реалне квоте коју странка може да оствари на изборима. Према томе, тај који може да добије понеки глас заправо црнчи за оног који не може, али је зато горе изнад. И о томе се заправо ради.
Не треба се заваравати-странке креирају листе и у систему отворених листа, па су и ту углавном кандидати прве двије групе. Наравно да се нађе и неки несрећник кога народ бенда, па и прође на изборима, али нема подршку страначких првака, те тако врло брзо постаје предметом подметања и сплетки од стране оних који су били високо на (отвореној) изборној листи, али су од грађана на изборима добили шипак.
Управо су се ови сплеткароши, након повеликог изборног дебакла који су доживјели на прошлим локалним изборима, жестоко бацили на лобирање како би се Изборни закон промјенио у правцу рестаурације затворених листа. Посао је тешко наћи, криза дрма ли дрма, па је и разумљиво који им се орган отворио како би ушли у сигурне парламентарне воде.
Кошмар геронтократије
Посебно су након прошлих локалних избора незадовољне биле маторе партијске дртине (у даљем тексту: МПД), јер су у локалне парламенте у знатном броју ушле млађе снаге, које су имале снаге, енергије, елана и памети да дођу до Његовог Величанства Бирача, а вријеме нису трошили толико на подилажење високим партијским друговима (у даљем тексту:ВПД).
МПД, незадовољне чињеницом да по први пут од Стипе Шувара нису ушли у општински комитет, бомбардовали су потом ВПД причама како ови балавци припремају бунтове у партијама, а како би замјенили чак и ВПД, који су, јел’ да, по природном закону незамјењиви. Тад су се, наравно, брецнули и ВПД, који су консензусом дошли до закључка да је било доста зезања, и да ствар треба поново вратити у добре, старе самоуправне воде.
Посебно су занимљиви изговори које МПД и ВПД користе како би оправдали враћање затворених листа. У ствари, изговори су се претворили у изговор, а који, вјеровали или не, гласи да то чине због-жена!? К`о бива, неће народ да гласа за жене на отвореним листама, па морају МПД и ВПД да то затворе, како би жене могле да уђу. Кад сам то прочитао, знао сам у секунди да ме више апсолутно ништа не може изненадити.
Мањак жена – мањкавост Изборног закона?
Разлог зашто нема више жена у парламентима врло је јасан свима нама који смо спремни отворено да причамо о стварима-поред традиционалних предрасуда код нас како политичар треба да изгледа, односно шта треба да има, тј. нема међу ногама, основни разлог малог броја жена у парламентима и владама јесте да на листе долазе у највећем дијелу конкубине МПД и ВПД, њихове рођаке и пријатељице, а мјеста успјешним, еманципованим, интелигентним и моралним женама углавном нема. Уосталом, мјеста углавном на листама нема нити успјешним, еманципованим, интелигентним и моралним мушкарцима.
Ако нека таква неким чудом и дође на листу, биће стационирана негдје при крају исте, а странка у њену кампању и промоцију неће уложити ни цвоњка. Дакле, намјера МПД и ВПД, уз остале набројане, јесте и да се у парламентима поново рехабилитују њима подобне жене, а што свакако кореспондира са главним циљем поновног увођења затворених листа.
На испиту је сад јавно мнјење. Налазимо се пред посљедњим чином пред увођење отворене и бруталне диктатуре финансијске и политичке олигархије. Јел` смије било ко, било шта да каже?
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *