Зашто Старчевица треба да добије статус општине?

Старчевица је градско насеље на десној обали Врбаса које се налази југоисточно од центра Бање Луке. Најмногољуднија је мјесна заједница у Републици Српској, с већим бројем становника у односу на већину локалних заједница које имају статус општине.   Пише: ДРАЖЕН МИЛОСАВЉЕВИЋ, замјеник предсједника МЗ Старчевица  Бањалука је по површини и броју становника била међу три највеће […]

уторак, април 14, 2015 / 19:03

Старчевица је градско насеље на десној обали Врбаса које се налази југоисточно од центра Бање Луке. Најмногољуднија је мјесна заједница у Републици Српској, с већим бројем становника у односу на већину локалних заједница које имају статус општине.

 

Пише: ДРАЖЕН МИЛОСАВЉЕВИЋ, замјеник предсједника МЗ Старчевица 

Бањалука је по површини и броју становника била међу три највеће општине СФРЈ. Данас има статус града. Задњих година су се јавиле иницијативе да се Бања Лука подијели на општине. Ставови јавности о овом питању су различити.

Уколико бисмо данас покренули иницијативу да Старчевица добије статус општине, вјероватно би се највише обрадовали они који су одрасли у овом насељу или живе ту дуги низ година, али и већина оних који су тек краће вријеме становници ове мјесне заједнице. Сигурно би се огласили и противници иницијативе с тезом да се ради о ПИТАЊУ КОЈЕ СЕ КОРИСТИ/ЗЛОУПОТРЕБЉАВА У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ, а први аргумент против би био ДА ИМАМО ИСУВИШЕ ГЛОМАЗНУ АДМИНИСТРАЦИЈУ И ДА БИ СЕ АДМИНИСТРАТИВНИ ТРОШКОВИ НА ЗАПОСЛЕНЕ У ОПШТИНИ ЈОШ ВИШЕ ПОВЕЋАЛИ.

Међутим, иако се ради о политичком и правном питању, ово је ПРВЕНСТВЕНО ЕКОНОМСКО ПИТАЊЕ. Најпростије речено, питање као у филму „Маратонци трче почасни круг“: „ХОЋУ СВОЈ ДЕО! НЕЋЕТЕ ДА МЕ ПРЕВАРИТЕ!“

ЗАШТО?

Зато што АДМИНИСТРАЦИЈА ТРЕБА ДА ПОСТОЈИ РАДИ ГРАЂАНА, А НЕ ГРАЂАНИ РАДИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ. И зато што НИВО ОДЛУЧИВАЊА ТРЕБА ДА СЕ СПУСТИ ШТО БЛИЖЕ ГРАЂАНИНУ, гдје се препознају његове потребе. Зато што ГРАЂАНИМА КОЈЕМ НАМЕЋЕМО ОБАВЕЗЕ МОРАМО ДАТИ И ПРАВА, тј. од дијела новца који даје кроз ПДВ и остале намете да се улаже у подизање животног стандарда грађана. А то није случај на Старчевици. Није ни у другим градским насељима, јер се не знају ПРИОРИТЕТИ. Погледајмо на шта личи Зелени мост! Када можемо очекивати изградњу новог? Када можемо очекивати завршетак Источног транзита између МЗ Старчевица и МЗ Обилићево 1, мост у Чесми, водовод Суботица за села око Бање Луке, нове магистралне вреловоде, путну комуникацију за Пријечане, воду за становнике Потока у МЗ Обилићево 2 (1700 м од Центра), канализацију на 2 км од Центра, изградњу колектора за пречишћавање отпадних вода,…? Одговор је увијек исти: КАДА БУДЕ БИЛО НОВЦА.

А новца је било…

А новца је било кад је Буџет Бање Луке растао до скоро 200 милиона КМ, има га и данас, а све мање ће га бити у наредним годинама уколико се не промијени ОДНОС ПРЕМА УПРАВЉАЊУ ЈАВНИМ СРЕДСТВИМА И ИМОВИНОМ. А најбољи показатељ тог односа је чињеница да је у 2013. години Буџет града смањен за 27% у односу на 2012. годину, а да су расходи на име примања администрације чак незнатно расла. И данас се стабилно држе на 1/3 Буџета града. Дакле, грађани Старчевице (и других мјесних заједница) стипендирају оне који су властима потребне као гласачка машинерија, а годинама чекају на рјешавање виталних проблема у насељу и граду. Осим тога, савјети мјесне заједнице никако не могу оправдати своје постојање, јер се многи једва састану у неколико наврата годишње, немају готово никаквих активности у културном и спортском животу, немају механизме да грађанима осигурају рјешење највећих инфраструктурних проблема. Чак нису ни информисани уколико се обављају неки радови на територији њихове мјесне заједнице. Сведени су на дописне школе.

ГРАЂАНИ СТАРЧЕВИЦЕ ДАЈУ 10% ПРИХОДА ГРАДСКОМ БУЏЕТУ, што је данас неких 12 милиона КМ, а 2008. је то било скоро 20 милиона КМ. Враћа нам се на кашичицу. Истина, проблем је старији од актуелне власти, јер се на ШКОЛУ, ВРТИЋЕ, РЕОНСКУ ПИЈАЦУ, ДРУШТВЕНИ ДОМ, СПОРТСКУ ХАЛУ, ИГРАЛИШТА НА ОТВОРЕНОМ, КАНАЛИЗАЦИЈУ ЗА ПОЈЕДИНЕ ДИЈЕЛОВЕ, АСФАЛТ НА 2 КМ ОД ЦЕНТРА ГРАДА, ПОПРАВКУ СТЕПЕНИШТА ЧЕКА ДЕЦЕНИЈАМА. Међутим, током ратних година је то било немогуће, а поратних су буџетски приходи били знатно нижи.

Старчевица је ново насеље, настало ширењем града, изграђене су многе зграде, куће, број становника је брзо растао, а то није праћено адекватном изградњом инфраструктуре, културно-образовних и спортских објеката. Млади људи немају адекватне садржаје, дјеца на паркингу за возила играју фудбал и кошарку, многа сједе сатима за рачунаром или умјесто спорту и културно-умјетничким садржајима окрећу се опојним средствима и алкохолу. Годинама је постојао проблем са услугом гријања од Топлане која је 65% у власништву града, а грађани Старчевице су плаћали услугу коју нису добијали и нису добили заштиту од града, а „врућ кромпир“ се пребацивао у руке менаџмента Топлане. Нема рјешења ни за изградњу школе и спортске дворане (за шта би град требао само земљиште и имовинско-правне односе да ријеши, остало би министарства финансирала), нити се наслућује у наредним годинама. Вртић скромних (знатно испод потребе) капацитета је отворен пред изборе, али није ни након четири мјесеца почео са радом, јер град нема 100000 КМ за намјештај. А првобитно су планирали да турска војна мисија у саставу НАТО снага финансира опремање вртића, што изазива непријатне асоцијације на јањичаре код већег броја родитеља. Треба ли рећи да град није изградио вртић, већ је располагао простором? Сада требамо чекати нечију милостињу да бар дио дјеце добије мјесто у вртићу.

Како немамо спортских терена, тек недавно је основан спортски колектив клуб малог фудбала „Старчевица“, али постоје велики проблеми да од града добије просторије. Проблем са услугом гријања је већим дијелом ријешен изградњом котловнице, али се поставља питање задовољења еколошких стандарда. Постојећа школа је реновирана, али капацитети нису довољно проширени. На реновирање школе (1,4 милиона КМ) и пасарелу (2,3 милиона КМ) утрошено је око 3,7 милиона КМ, што је новац којим се могло купити земљиште за три нове школе. Да ли је пасарела од 2,3 милиона КМ била највећи приоритет грађана Старчевице? Степеништа су само дјелимично поправљена након вишегодишњег медијског притиска. Поставља се питање ДА ЛИ АКТУЕЛНИ СТАНОВНИЦИ СТАРЧЕВИЦЕ ЗА СВОГ ЖИВОТНОГ ВИЈЕКА МОГУ ДОЧЕКАТИ ДА ИМАЈУ ШКОЛУ ЗА ДЈЕЦУ, РЕОНСКУ ПИЈАЦУ, ТЕНИСКЕ И ТЕРЕНЕ ЗА МАЛИ ФУДБАЛ И КОШАРКУ, ДРУШТВЕНИ ДОМ, СПОРТСКУ ДВОРАНУ, КАНАЛИЗАЦИЈУ,…?

Ако се досадашња пракса настави, сигурно не. А за све је довољно ДЕСЕТАК МИЛИОНА КМ, мање него грађани за једну годину дају у Буџет града. Зар се тај новац није могао вратити грађанима Старчевице у протеклих петнаест година трећег миленијума? Зар је неолимпијски рафтинг вриједнији од школе и спортских терена?

Дакле…

Дакле, У ОСНОВИ ПРОБЛЕМА ЈЕ НОВАЦ. Зато Старчевица треба да постане општина првенствено из ЕКОНОМСКИХ РАЗЛОГА. У непосредној близини имамо добре примјере градова подијељених на општине, нпр. Сарајево је подијељено на четири општине. Општина Стари Град са око 38000 становника има буџетске приходе од око 15 милиона КМ, а општина Нови Град са око 125000 становника приходе од око 31 милион КМ. Буџетски приходи града Сарајева износе тек нешто преко 12 милиона КМ, што указује на висок степен децентрализације. У Републици Српској, град Источно Сарајево са око 65000 становика такође је подијељен на општине чији буџетски приходи се крећу између 6 и 9 милион КМ. Општина Соколац у саставу града Источно Сарајево са бројем становника мањим него Старчевица има Буџет од 6,4 милиона КМ.

Дакле, Старчевица као општина у саставу града Бања Лука могла би да рачуна на НАЈМАЊЕ 5-6 МИЛИОНА БУЏЕТСКИХ ПРИХОДА. Од тога да се 20% годишње одваја на ИЗГРАДЊУ ИНФРАСТРУКТУРЕ, за мање од 10 година била би РИЈЕШЕНИ НАЈВЕЋИ ПРИОРИТЕТИ НАСЕЉА. ШКОЛА ОД 1. ДО 5. РАЗРЕДА и СПОРТСКА ХАЛА СА 500 ДО 1000 СЈЕДЕЋИХ МЈЕСТА (слична оној уз школу у Лазареву) не би представљале велики трошак за министарства образовања и спорта, а општина Старчевица би издвојила мање од 2 милиона КМ за земљиште. Слично и за изградњу ВРТИЋА. Изградња РЕОНСКЕ ПИЈАЦЕ захтијева много мања средства, као и тениска и игралиште за мали фудбал. Даље би се сваке године ријешио један крупан приоритет.

АДМИНИСТРАТИВНИ ТРОШКОВИ би се смањили на минимум. ОДБОРНИЦИ БИ РАДИЛИ БЕЗ НАКНАДА. Плаћени би им били телефонски трошкови по 50 – 100 КМ и добили би дневницу за дан кад засиједа Скупштина. БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ би се редуковао на 1/1000 СТАНОВНИКА, укупно НЕ ВИШЕ ОД 30 РАДНИКА. У Градској управи број запослених тренутно је око 4/5 на 1000 становника. БРУТО ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ не би могла да буду виша од 10% у односу на просјек примања у привреди, НЕ ВИША ОД 1400 КМ БРУТО (уколико је већи број високообразованих), уз могућност повећања по учинку. Већи дио потребних радника би се могао преузети од Градске управе, али по конкурсу уз ПРЕДНОСТ ОНИХ СА ДИПЛОМАМА ДРЖАВНИХ ФАКУЛТЕТА И СА РАДНИМ ИСКУСТВОМ. Ако на папир ставимо рачуницу:

30 РАДНИКА Х 1400 КМ БРУТО ПРИМАЊА Х 12 МЈЕСЕЦИ = 504000 КМ, добијамо податак да на плате администрације трошимо око ПОЛА МИЛИОНА КМ, што је 10% буџетских расхода, односно ТРИ ПУТА МАЊЕ У ОДНОСУ НА РАСХОДЕ НА ПЛАТЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ У ГРАДУ БАЊА ЛУКА.

У пракси би се, по узору на Естонију, уводила ЕЛЕКТРОНСКА УПРАВА, чиме би се смањила потреба за администрацијом и могућност корупције. Грађанима би се приближио ниво одлучивања, бирали би на изборима људе које лично познају, а избјегла би се кандидатура ради одборничких накнада. Општина би стала у заштиту својих грађана у погледу проблема са гријањем. Оснивали би се спортски колективи и културно-умјетничка друштва. Млади би били склоњени с улице.

Грађани би на јавним расправама одредили који су приоритети на које би се усмјеравао максималан могући проценат буџетских расхода. Администрација не би била сама себи сврха. Општина би основала двије до три мјесне заједнице, нпр. МЗ Ребровац, МЗ Старчевица Југ и МЗ Старчевица Центар, и свака би добила много више простора у одлучивању и консултовани би били по свим питањима која се односе на њихове приоритете и проблеме. Један од приоритета би била коначно изградња СПОМЕН ПЛОЧЕ (ЧЕСМЕ) ЗА 160 ГРАЂАНА СТАРЧЕВИЦЕ који су живот уградили у темеље Републике Српске. Савјет МЗ Старчевица је у сарадњи са БОРС-ом већ покренуо ту иницијативу, која нажалост још није реализована.

Уколико би се наведено реализовало, Старчевица би била добар примјер локалне заједнице, дошло би до значајних промјена у односу према свим другим мјесним заједницама у граду. Већ сада постоји заинтересованост да се иницијатива прошири на све мјесне заједнице на десној обали Врбаса. На потезу су економисти и правници да докажу оправданост иницијативе, а онда и грађани Старчевице. Висок степен сагласности постоји и међу члановима Савјета МЗ Старчевица, како нама нестраначким, тако и члановима владајућих и опозиционих странака.

Нека грађани Старчевице одлуче!



0 КОМЕНТАРА

  1. 24. VII 2017. СРНА

    Сецесионистичке трупе са Старчевице јутрос су око 9 часова по локалном времену пресјекли коридор који је био под контролом диверзантског батаљона АРЛОВ, те уз артиљеријску ватру са локације Велико брдо сузбили контранапад Гаврановићеве гарде преко Ребровачког моста, при чему је више него благо контузовано девет активиста СНСД-а и један симпатизер Социјалиста, али не Ђокићевих, него Дачићевих.
    Црвеноармејци под командом Буде Балабана испалили су више десетина пројектила “брдо-брдо“ са Шибова, промашивши комплетну десну обалу Врбаса.
    Услиједила је размјена ватре по цијелој линији разграничења, међутим жртава није било ни на једној страни.

  2. Nikako se sme ići na osnivanje novih opština, i Stanare ukunuti i vratiti oteteti rudnik Stanare.
    Zatim je potrebno ikudanje čitavnog niza oština, što zbog nedostataka stanovništva kao Istočni Mostar, što zbog nedostataka fabrika kao više od polovine opštine.
    Umesto da Starečevica traži da se grade fabrike, podižu industrijski sistemi, gradio industrijska zona, našli se neki ovde da prave opštinu u opštini i MZ, da bi se neki novi admintratici dokopali parazitiranja na budžetu.
    DAKLE, GOSPODO FABRIKE A NE OPŠTISKU ADMINISTRACIJU VI OSNIVAJE I GRADITE.
    KOD NAS BI SVI DA TRČE U PARAZITIZAM, NA KREDITE, NA BUDŽETA SAMO DA SE NIŠTA NE RADI!

  3. Od početka sam uz ove ljude,dajem im puny podršku i pomognem kad zatreba.Tako će biti i ovaj put,a težnja za promjenama nabolje ponovo je najjače izražena na Starčevici.Drugi ko da spavaju mrtvijem snom.

    Naprijed do opštine.

  4. Ti što si ostao bez fabrike izgleda da i sad živiš u četres petoj.Da si pročitao ko što nisi ne bi lupao ko Maksim po diviziji.Baš se poziva na smanjenje administracije,preuzimanje već postojećih iz gradske administracije,smanjenje primanja i ulaganje u infrastrukturu.A ti fabriku gradi svom ćaći pod prozorom,a ne u naselju s 5000 djece.Pogledaj na ulazu u Beograd ili Split gdje trebaju biti industrijske zone.

  5. Наравно да нисам прочитао колумну јер сам видио превише великих слова.

    Када телалук удари по великим словима то је сигуран знак да је текст писан у тренуцима растројства.

  6. KAD LIZAČI POČNU PAMETOVATI,A NI SAMI NE ZNAJU KOLIKO ISTE NEMAJU!

    O kakvim ukidanjima bespotrebnih radnih mjesta pričate kad evo vidite kakav primjer daje autor ovog nakardnog teksta.
    Potpisao se kao zamjenik predsjednika mjesne zajednice, ej zamjenik predsjednika ali mjesne zajednice. Pa ne znam radi li nešto predsjednik te zajednice a ne još i njegov zamjenik.
    Vidim kako će ukidati radna mjesta napraviće i zamjenike predsjednika kućnih savjetnika pa će ih onda ukidati.

  7. KAD LIZAČI POČNU PAMETOVATI,A NI SAMI NE ZNAJU KOLIKO ISTE NEMAJU!

    Када телалук удари по великим словима то је сигуран знак да је текст писан у тренуцима растројства.

  8. дивота – сваки пут кад скоро писмени херц покуша рећи нешто са великим словом и тачком на крају

    фронтал је закон

  9. И мене занима та цифра…нарочито што у стопу раст и пад буџета. Није да се први пут аутор разбацује бројкама.

    Али, Старчевица треба да буде општина. Бар да престане више са “колумнама”.

  10. Видјех данас да је Блиц ово представио као причу о отцјепљењу Старчевице од Бање Луке, што није тачно. Старчевица би била само једна од општина у саставу града.

    Друг Гаврановић каже да се увијек у име МЗ Старчевица јављају два-три лика који “мисле да су нека власт”. Не знам шта очекује, него да мјесну заједницу у јавности највише представљају предсједник и његов замјеник. Власт нису сигурно, јер је он са својим сарадницима обесмислио постојање мјесних заједница, а ја сам још прије двије године тражио укидање истих. Истина је и да су сви чланови савјета МЗ Старчевица гласали за покретање ове иницијативе, па чак и један из СП, уздржан је био један, а само друг Арлов је био против, тако да се не ради о ставу појединца.

    Изнесено у тексту јесте мој лични став. Бању Луку би требало подијелити на општине, приближити ниво одлучивања грађанима (навео сам у тексту остале разлоге), али много је битније да грађани свих мјесних заједница Бање Луке добију већи дио буџетског колача за инфраструктуру. Наравно, то је немогуће, јер је друг Гаврановић направио систем да прво “намири” своје партијаше, ником потребне, којима је “затрпана” Градска управа. Ево, нека прво направе Зелени мост и мост према Чесми! Немам ништа против.

    Што се тиче власти и већине, нека мало погледа у одборничке клупе. Чини се да често нема подршку ни унутар снсд-а. А блокирање рада Центра за социјални рад су право лице његове власти.

    С поштовањем,

    Дражен Милосављевић

  11. drazen78bl, 21.04.2015. 13:56:13

    Ti stvarno nemaš pojma o sistemu uprave i lokalne samouprave.Uostalom, kako bi i znao jer nisi pravnik.Budući da još zvanično nemaš zanimanje bolje bi bilo da ostvariš taj cilj u svome životu kako bi pomogao ljudima u okvirima svoje struke.A to je priznaj jedno od humanijih zanimanja.

  12. Тзв. мимикрија, другарица Цвијановић није економиста, па се ипак дубоко уплиће у економске теме. Поздрави друга Гаврановића (углавном се оглашаваш испод вијести које се тичу њега) и другове у комитету! Мени неће анонимни скојевци одређивати шта ћу радити у животу. То што се бавиш мојим приватним животом, без увида у исти, довољно говори о теби. То вам је партијска агенда, јер контрааргумената немате. А наш народ има низ паметних, мада то више није тај народ. Једна од њих је: СВОЈ ТИ, ПОС’О, РОСО, А МОЈ КАД СТИГНЕШ!

  13. drazen78bl, 21.04.2015. 16:41:06
    “А наш народ има низ паметних, мада то више није тај народ. “

    Ovo si ti rekao.Pametnom dovoljno.Iliti što bi manjina htjela da vlada nad većinom.Dobro je što ne znaš razliku između kapitalizma i ovog što ti želiš imeprijalizma.Ne kao vladavine nego kao oblika neokolonijalizma.

  14. drazen78bl, 21.04.2015. 16:41:06
    Izvini poštovani ali još jedna digresija na….
    “То што се бавиш мојим приватним животом, без увида у исти, довољно говори о теби. “
    Ja tvoj privatni život ne istražujem,ali si ti dugo sam bio izložen kritikama ostalih komentatora oko svog školovanja.Budući da nisam čovjek koji slabo pamti moram ti reći da nijednom nisi poricao takvo nešto,Imajući u vidu da ti nemaš ministre kao što ima premijer ,moram ti reći da si u slabijem položaju.U skladu sa gore navedenim ipak moram priznati da imaš pravo kao i svi mi u demokratskom društvu da kritikujemo kako ekonomske,političke pa i sve socijalno-društvene teme ali u skladu sa činjenicama a ne ….

  15. Тзв. мимикрија, ја заиста мислим да то више није онај народ, јер му је испран мозак, па не може више да разлучи добро од зна. Онај народ је изњедрио Кочића, а овај Љепојевића.

    Нисам најбоље разумио ову причу о империјализму, капитализму и неоколонијализму.

    Мој приватни живот је лична ствар и немам шта о њему да расправљам с анонимним заступницима ненародне власти, нити да било шта демантујем.

    Умјесто одуговлачења расправе, позивам те да замолиш друга Гаврановића да буџетске расходе за лична примања администрације смањи на 20 милиона КМ, а 15-20 милиона ослободи за инфраструктурне пројекте у граду и по селима на територији града. Нека уведе информатичке технологије у управу! Ево, питај га, код нас је био на Старчевици, устао сам, објаснио све проблеме, затражио праведнију прерасподјелу, он се фотографисаи за медије и обећао доћи ускоро и обићи с нама насеље. Није дошао. И сад је проблем што је мени приоритет спортско игралиште или мост у односу на оне који му доносе по 50 сигурних хласова у замјену за измишљено радно мјесто. Нисам правник, па ми се добронамјерно сугерише да гледам “своја посла” и свој живот, а живот родног града препустим “онима који се разумију у функционисање локалне управе”, па продаше Чистоћу и одобрише рекетирање грађана, задужише град 200 милиона КМ, а само дио Центра ушминкаше. Док Поток нема воде, Старчевица школе, Чесма моста, Бања Лука концертну дворану или бар један нови парк?

    Кад су стручњаци толико постигли, шта би тек било да смо ми, незналице и недобронамјерни, урадили!?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *