Зашто немамо храбрости да подржимо „праве“ вриједности?

Моја жеља да се кандидујем на изборима је још увијек присутна, али ми истраживања јавног мњења показују да немам шансе. Ако изузмемо ближу родбину, а ни у њу нисам сигуран, за мене неће нико гласати. Чак су ме “издали” и моји другови из невладиног сектора. Питам ја једног  висикопозиционираног члана, једне високопозициониране "издајничке" невладине организације, […]

уторак, мај 4, 2010 / 16:56

Моја жеља да се кандидујем на изборима је још увијек присутна, али ми истраживања јавног мњења показују да немам шансе. Ако изузмемо ближу родбину, а ни у њу нисам сигуран, за мене неће нико гласати. Чак су ме “издали” и моји другови из невладиног сектора.

Питам ја једног  висикопозиционираног члана, једне високопозициониране "издајничке" невладине организације, да ли би јавно подржали моју кандидатуру за посланика у Народној скупштини Републике Српске, на предстојећим изборима. Одговор је био кратак и јасан "НE", јер они су политички неутрални.

Не могу рећи да сам се изненадио одговором, али сам се запитао, које су функције аполитичног и стерилног невладиног сектора? У чему је проблем ако нека невладина организација, удружење грађана или струковно удружење заузме јасан став и јавно подржи неког политичког кандидата, за којег сматрају да може да оствари неке циљеве за које се они залажу?

Подржани кандидат треба да се обавеже да ће се залагати за њихове интересе и ту не видим ништа лоше. Наравно, подршка неком кандидату је орочена на одређено вријеме, и с времена на вријеме се преиспитује и редефинише у зависности од задовољства радом самог политичара.

Ево још једног примјера како наше друштво нема храбрости да подржи "праве" људе.

Прође још један дан града Бање Луке, подјелише се награде али не оне највредније. Биће да нема довољно добрих Бањолучана за тако нешто?

Ја се не слажем с одлуком градског жирија, имамо ми у Бањој Луци кога на(д)градити. Ево рецимо шта је фалило да награду добије Јово Видовић?

Наравно нико не очекује да добије награду за хуманитарни рад, али награда "Кључ (у руке) града" је као створена за њега. После Бана Милосављевића, он је један, условно речено и осуђено, од највећих неимара нашег града.

Не само да човјек гради Бања Луку, већ и трпи због тога. Неки дан, да не плати 5.000 КМ, замало да заврши на Туњицама, и то 100 дана. Дан је 50 КМ. И све то због неког "подрумчића", који је направљен без дозволе.

Ваљда вам је сада јасно да не можемо напријед док се у друштву не почну цијенити "праве" вриједности.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *