Зашто метеоролози гријеше?

Хитлер се ослањао на дугорочну временску прогнозу када је кренуо на Совјетски савез 1941. године. Прогноза је обећавала благу зиму, тако да је минус његову војску сачекао без одговарајуће одјеће, обуће и заштите за технику. Сарадник Фронтал.РС покушава разувјерити "невјерне Томе" и показати да овако грубе омашке једних, не дају оправдање за критиковање метеорологије у […]

четвртак, новембар 5, 2009 / 10:08

Хитлер се ослањао на дугорочну временску прогнозу када је кренуо на Совјетски савез 1941. године. Прогноза је обећавала благу зиму, тако да је минус његову војску сачекао без одговарајуће одјеће, обуће и заштите за технику. Сарадник Фронтал.РС покушава разувјерити "невјерне Томе" и показати да овако грубе омашке једних, не дају оправдање за критиковање метеорологије у цјелини.

Често у свакодневном животу можемо чути коментаре на рачун оних који се баве тим, "чудним и недовољно схваћеним занатом" – прогнозом времена. Нису ријетке ситуације на улици гдје слушамо у пролазу два саговорника који критикују метеорологе, називајући их којекаквим "будалама" који су опет "промашили".

Пише: Александар Пајовић

Данас, у Републици Српској, а и у цијелој Босни и Херцеговини, мали је број оних који имају неку представу о томе шта значи прогноза времена, какав је то задатак, како се она добија и на који начин израчунава. С друге стране, бројни су они који мисле да је прогноза времена једноставан задатак. А нису ријетки људи који мисле да је прогноза времена гледање у небо, посматрање са прозора, да је то народно вјеровање, гатање, прорицање или шта већ не.

У наредним редовима, потрудићу се да на један разумљив начин бар дјелимично разувјерим оне који „не знају"

Метеорологија је једна веома комплексна наука која се бави проучавањем тропосфере, најнижег слоја атмосфере, тј. свих процеса који се дешавају у њој. Њена комплексност се управо огледа у сложености процеса који се дешавају у тропосфери, слоју ваздуха који окружује Земљу. С обзиром да сви процеси у том слоју дебљине од 8 км do 18 км почивају на законима физике, метеорологија се у Свијету данас изучава на факултетима чију основу чине двије моћне научне дисциплине. Управо математика и физика.

Дакле, да би се било који физички процес у тропосфери описао (нпр. процес формирања облака, кише, снијега, итд.) користи се математика. Тако је било у прошлости и са опште познатим законима, као што су Њутнови закони, Фарадејеви, Ајнштајнови и многи други.

Атмосфера се састоји од

Тропосфера 7 -18 км
Стратосфера, слој изнад тропосфере па до 50 км
Мезосфера слој дебљине, 50 до 85 км
Термосфера, 85 – 640 км
Јоносфера
Егзосфера, 500 -1000 км

Вратимо се сада на прогнозу времена. Одмах треба истаћи да је прогноза времена само један мали сегмент великог дијапазона дисциплина које обухвата метеорологија, али јавности најинтересантнија. Она се добија управо помоћу математичких једначина којима су описани процеси у тропосфери. Јер, да бисмо знали какво ће вријеме бити сутра, морамо знати физику и математику тих процеса.

А када то знамо, онда у наше једначине убацимо стање које знамо, податке којима располажемо. Управо рјешења тих једначина представљају будуће стање времена, тј. прогнозу времена. Да би се све ово спровело користе се софтвери на моћним компјутерима. Толико моћни да захтјеви метеорологије данас диктирају развој све супериорнијих компјутера. Невјероватно, зар не? Ти софтвери се популарно зову модели. Излази тј. резултати тих модела дају прогнозу времена. Сви резултати се презентују графички. На крају остаје он, метеоролог синоптичар, који мора да све резултате прилагоди, разумије и протумачи. Па да своје резултате презентује јавности и да буде или не буде на „стубу срама".

Остаје ми само нада да сам бар дјелимично успио у свом циљу. И ово горе је компликовано, а метеорологија, па самим тим и прогноза времена, толико још несхваћена, толико сложена, да ми сада само остаје да Вама, драги читаоци, поручим да вјерујете прогнози за само наредна два дана. Зашто? О томе сљедећи пут.



Оставите одговор