Зашто је СИПА пустила извјештај у јавност?

Да се не лажемо, многи су већ одавно наглашавали да је новац утрошен на ново административно сједиште Владе РС, најблаже речено – предимензиониран. Почетком прошле седмице, у новинарским круговима се почело причати о извјештају СИПА, који је кришом пуштен у јавност.

Вјероватно као нови одговор, који су те структуре упутиле Додику "испод жита", а након његове јавне прозивке Суда БиХ и СИПА, да су само послушници странаца који су на челу ових институција.

Оно што је било најзанимљивије и најзвучније у овом извјештају, јесте да су при набавкама корпе за отпатке плаћане по комаду 1.733,76 КМ, стоне пепељаре 1.293,51 КМ, конференцијски сто 48.664,89 КМ. Што, уколико је истина, само по себи јесте скандалозно.

Према извјештају, спорна је и додјела уговора за градњу аутопута и тунела Интеграл инжењерингу; који, како је наведено у тужби другог понуђача, није испунио све услове из тендера јер до тада никад није градио аутопут. Рокови су давно пробијени, а стварни трошак је далеко већи од првобитно уговореног.

Извјештај сумњичи Додика за злоупотребу службеног положаја или овлаштења зато што је припремио и предложио усвајање одлуке којом је омогућено склапање уговора за додатне радове.

Истражитељи наводе Додика и Слободана Станковића, директора и сувласника предузећа Интеграл Инжењеринг, као најважније од 15 особа пријављених за различита дјела, између осталог предимензионирање цијена и склапање тајних послова протеклих година. Осумњичена је и Станковићева супруга Славица, иначе директор предузећа Интегра Инжењеринг, те низ садашњих и бивших функционера и јавних личности, као што су Фатима Фатибеговић, министрица просторног уређења, грађевинарства и екологије у Влади РС, Драган Кокановић, предсједник Одбора за праћење активности градње РТВ дома РТРС-а, Младен Лазендић, директор јавног предузећа Путеви РС.

Највећи број питања истражитеља односио се на изградњу дионице аутопута Е 661 Градишка -Бања Лука. У извјештају се наводи да је Станковић био члан Савјета који је именовао комисију за избор најповољнијег понуђача за изградњу те дионице аутопута. Ова комисија изабрала је Станковићеву фирму. Интеграл Инжењеринг је изашао на тендер са довољно ниском понудом да добије уговор вриједан преко 43 милиона КМ, за изградњу близу 4,7 километара трасе аутопута, тунеле Клашнице и Лакташи, те седам мостова. Истражитељи износе наводе из тужбе конкурентског понуђача, према којима Интеграл Инжењеринг није задовољио основне услове тендера јер никад није изводио такве послове. Врховни суд РС је ту тужбу другог понуђача одбацио.

Уговором потписаним у децембру 2002. године Интеграл се обавезао да "вриједност радова из Уговора, као и прихваћене јединичне цијене из понуде Извођача нису подложне промјенама." Међутим, то се није десило. Примјера ради, првобитно договорена цијена од 10.5 милиона КМ за тунел Клашнице, односно 9.3 милиона КМ за тунел Лакташи. Цијена радова је касније "скочила" на 31,3 милиона КМ за тунел Клашнице и 29 милиона КМ за тунел Лакташи.

Истражитељи наводе да се у уговору потписаном 2007. године заправо радило о "понављању радова", који су уговорени 2002. године, те да је "вриједност поновљених радова" у случају два тунела "знатно већа од вриједности радова из основног прорачуна из 2002. године." Како наводе, истражитељи из документације нису могли утврдити садржај и количину изведених радова.

Други кључни елемент истраге се односио на уговоре о изградњу административног сједишта Владе РС-а у Бањој Луци. Истражитељи су се усмјерили на више пута поновљене тврдње да је Интеграл само по основу радова на намјештању и уређењу зграда Владе и министарског комплекса зарадио 49 милиона КМ кроз додатне радове. Висококвалитетан намјештај је набављан из Италије, а свака од 15 министарски канцеларија опремљена је минибаром и фрижидером.

У извјештају се наводи да је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, актом од 3. априла 2007. године одобрило извођење "додатних и непредвиђених радова" по захтјеву Интеграл Инжењеринга за изградњу административног сједишта Владе РС.

Међу "додатним и непредвиђеним" трошковима нашли су се и зидне облоге, протупожарни апарати, умјетничке слике, подне облоге и канцеларијски намјештај, што је, према ријечима истражитеља, требао бити предмет засебног тендера. У извјештају се наводи да је Додик донио Одлуку којом је уговор као и техничка документација проглашена тајном.

Влада је за опремање двије зграде платила 23,38 милиона КМ, без ПДВ-а. За сваки комад намјештаја, укључујући столне пепељаре и корпе за отпатке, и друге артикле које није требало монтирати, Интеграл је зарачунао додатних 7 посто за монтажу, те 4 посто за превоз и утовар. Истражитељи су закључили да је Интеграл Инжењеринг од овог посла остварио вишемилионску зараду, премда нису са сигурношћу могли утврдити о којем износу је ријеч.

"Обзиром да не располажемо комплетном документацијом (фактурама, отпремницама, књиговодственим подацима, и сл.) не може се са сигурношћу утврдити о којем износу могуће остварене зараде се ради", наведено је у извјештају. У извјештају је таксативно побројан купљени намјештај, укључујући тросјед у екстра кожи, који је плаћен 30.210,36 КМ.

Истражитељи су покушали показати како је влада РС спонзорисала послове и уговоре са Интегралом. Такођер се наводи да фирма Интегра Инжењеринг чија је директорица Станковићева супруга није обрачунала и уплатила 7,3 милиона КМ ПДВ-а.

Од десетина милиона КМ имовинске користи која је, како се наводи, остварена кроз различите послове, траг новца није утврђен у случају Додика и других особа споменутих у извјештају, са изузетком Станковића.

У једном дијелу извјештаја стоји да постоји основ сумње да је Станковић починио кривично дјело прања новца у износу од 843.778,62 еура преко једне белгијске компаније. Међутим, та се тврдња није показала сасвим тачном.

Истражитељи наводе како је Интеграл извршио два трансфера новца на рачун белгијске компаније за робу која никад није увезена, и сходно томе постоји основ сумње да је опрао новац. Приликом доношења оваквог закључка, истражитељи су се ослањали на одговор Управе за индиректно опорезивање. Према ријечима адвоката белгијске компаније и још неколико особа са којима су новинари ЦИН-а разговарали, истражитељи нису ни покушали да контактирају компанију или да добију отпремнице.

Из свега овога, најопаснија тековина је да се (по ко зна који пут) информације ове тежине пуштају у јавност нетранспарентним каналима; односно о њима се прича тек онда када на политичаре тзв. међународна заједница треба остварити притисак.

Структуре сукобљене са премијером Додиком, на овај начин су пустили пробни балон у јавност РС, будући да се не усуђују на израван сукоб са главнокомандујућим СНСД, и свих токова у РС. Овим путем, покушаће се нагристи месијанска слика коју премијер има код грађана. Поготово оних сиромашнијих и слабо образованих. Тек ако то успије, услиједиће и званични потези.

Више је готово немогуће утврдити колико је оваквих послова већ урађено у РС, те колико је надуваних фактура испразнило џепове пореских обвезника. Довољно је да се присјетимо афере око опремања зграде Предсједништва РС, од чега је једини видљив резултат била оставка најодговорнијег појединца, док се о конкретним законским импликацијама ништа не зна; те се растегнутим судским поступцима чека да јавност на исте заборави.

Од тога да се разјасни да ли су наводи, које медији ових дана преносе из извјештаја против премијера и 14 других лица, тачни и доказиви; много је битније да јавност у РС поведе рачуна о изградњи механизама, који би онемогућили да се таква ствар уопште деси.

Да се не лажемо, главни разлог зашто се све ово дешава, односно уопште је могуће, јесте непостојање критичке јавности у РС.